Otkrivena bista Petra Lubarde u dvorištu njegovog Legata

"Šta je bilo prirodnije nego da najveći srpski skulptor Sreten Stojanović napravi bistu najvećem srpskom slikaru Petru Lubardi. Sreten Stojanović je autor monumentalnih spomenika Karđorđu i Njegošu i bista Ivi Andriću, Dragiši Vasiću, Milutinu Milankoviću. Sada ih je ovde dvojica Sreten i Petar, a Petar je Njegoš u slikarstvu", istakao je pesnik i akademik Matija Bećković.

On u svojoj pesmi posvećenoj jednom od najvećih srpskih slikara 20. veka, kaže "Petar Lubarda je bio kreda koja je slikala i sa svakom slikom trošila se i smanjivala".

"Na slikama se videlo koliko ga je bilo, a na kredi koliko ga je preostalo. Slike su od njega otpadale kao da nije slikao nego zavarivao, koštanom sržju i krvnom plazmom. Odelo po meri bivalo mu je sve komotnije, dugme na košulji je zakopčavao sve dalje od vrata, noge su se smanjivale, a cipele rasle. Kada se istrošila, rodio se ponovo na platnima kao večni plamen", rekao je Bećković.

On je naglasio da je Lubarda imao dar da slika ono što je najteže slikati - nebo i kamen i da je i nebu i kamenu utiskivao večni život.

Direktor Kuće legata Filip Brusić Reno objasnio je da je bista Petra Lubarde nastala oko 1950. godine, a Kuća legata je do nje došla na neverovatan način.

"Nakon što je komisija za popis predmeta iz Legata Petra Lubarde završila posao 2008. godine, pristupilo se rekonstrukciji ove kuće. Nakon rušenja drvenih stepenica u zadnjem delu, slučajno su majstori pronašli vajarski portret u gipsu i ispostavilo se da je to delo čuvenog Sretena Stojanovića - Lubardin portret koji smo izlili u bronzi i koji će u buduće krasiti dvorište kuće u kojoj je slikar živeo i stvarao", rekao je Brusić Reno.

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

Sinoć je otvorena i izložba 11 Lubardinih dela iz kolekcije kompanije "Tarkett", koja je bila u vlasništvu dr Blaža Kusovca, bivšeg ambasadora Jugoslavije u Indiji i kolekcionara, i nakon njegove smrti prodata je preduzeću "Sintelon" iz Bačke Palanke (sadašnja kompanija "Tarkett").

Slike, koje će posetioci moći da pogledaju do kraja januara sledeće godine, izložene pored dela iz stalne postavke Legata, nastale su između 1933. i 1961. godine.

Autort postavke je kustos Dina Pavić, koja je spremila i izložbu "Petar Lubarda 1907-1974-2017" zajedno sa kolegama iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, koja od sutra kreće na mini-turneju, a biće predstavljena u Podgorici, Novom Sadu, Beogradu i Višegradu.

Članovi porodice Petra Lubarde, sestričina Đina Lazar i sinovac Đuro Lubarda prisustvovali su večerašnjoj proslavi 110 godina od rođenja velikog umetnika i simbolično poklonili Kući legata drvo trešnje.

Đina Lazar je podsetila da je Lubarda u kući, koja je danas njegov Legat, proveo skoro 30 godina, da su se u njegovom Ateljeu ostvarile velike ideje, snovi i želje.

"Želim da svi mi budemo ovde i za 120. rođendan Petra Lubarde. Svi mi ćemo biti tada 10 godina stariji, ali njegova dela ostaju večno mlada, aktuelna i njihova energija zrači i obnavlja se", istakla je Đina Lazar.

Prisutnima se obratio i zamenik gradskog sekretara za kulturu Milan Lazović ukazavši na značaj i funkciju Kuće legata.