Otvorena izložba Albrehta Direra i njegovih savremenika

Foto: cea + / Flickr.com

Publika se može upoznati sa grafičkim ostvarenjima Direra, ali i s delima poznatih imena nemačke i italijanske grafike Hajnriha Aldegrefera, Albrehta Aldorfera, Luke Kranaha Starijeg, Markantonija Raimondija i drugih.

"Mislim da smo sa ovom izložbom Beograd vratili na kulturnu mapu Evrope", rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali i dodao da ona predstavlja kulturni događaj godine.

"Kada smo razmišljali kako da povećamo kulturnu ponudu u Beogradu, ovo je po meni bilo pravo rešenje i izbor, što se i vidi po broju posetilaca koji su večeras tu", istakao je gradonačelnik.

Mali smatra da će turisti koji u prestonicu budu dolazili u naredna dva meseca, koliko traje izložba, verovatno doći da pogledaju ovu postavku, koja između ostalog promoviše grad.

Profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu Saša Brajović rekla je otvarajući izložbu da je Direr suština renesansnog ideala, univerzalnog čoveka i umetnika.

Ona je dodala da je čuveni umetnik bio posvećen razumu i iskustvu, kao i da je bio duboko pobožan i posvećen trajnim tradicionalnim pitanjima odnosa boga i čoveka, smisla i svrhe umetnosti i umetnika.

"To dvojstvo je suština renesansne kulture, to je suština samog Direra i to je ono što se vidi na njegovim autoportertima", podsetila je Brajovićeva i dodala da je on bio veoma važan u procesu preobraženja umetnika od zanatlije do kreatora.

"Svi grafičari od njegovog doba do danas priznaju mu da je on u stvari preobrazio grafiku i u tehničkom smislu - videćemo drvoreze za koje skoro da ne možemo reći da su drvorezi koliko su bogati i puni, i u konceptualnom smislu", istakla je ona.

Brajovićeva je napomenula da je grafika za Direra prestala da bude ilustracija, već je postala iskaz, ističući da je "on grafiku uzdigao na nivo slobodne veštine autonomnog umetničkog izraza".

Ona je dodala da posetioci imaju prilike da vide neke od najboljih grafika koje je uradio pre svoje 30. godine kao što su "Otkrovenje", "Život Bogorodičin", "Stradanja Hristova", jednu od tri najslavnije grafike u istoriji - "Vitez, smrt i đavo", ali i čuvenog "Nosoroga".

Direktor Istočnoslovačkog muzeja iz Košica Robert Polak izrazio je zadovoljstvo zbog saradnje sa Beogradom i dodao da je danas sa direktorkom Muzeja grada Beograda Tatjanom Korićanac potpisao protokol o saradnji dve institucije.

On je izrazio uverenje da će u budućnosti raditi na realizaciji većih evropskih projekata, ali i dodao da se raduje 28. oktobru 2016. godine, kada će u muzeju u Košicama gostovati izložba Muzeja grada Beograda o nobelovcu Ivi Andriću.

Postavku "Albreht Direr i njegovi savremenici - Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I" Istočnoslovačkog muzeja iz Košica čini 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine. Prva celina sačinjena je od 20 Direrovih dela i 74 prvorazredna grafička ostvarenja njegovih savremenika.

Drugi deo predstavlja 44 grafička lista čuvene kompozicije "Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I".

Autor izložbe Ivan Havlice pažljivim odabirom radova koji se čuvaju u kolekciji Istočnoslovačkog muzeja, uspeo je da oživi "duh vremena" i da prikaže odnos između umetnosti i društvene stvarnosti epohe.

Projekat su podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Gradska uprava za kulturu Novog Sada.