pretraži po celom b92.net
31. avgust 2009.
Kika je tinejdžerka
Izvor: Yellow cab
 |
Pre trinaest godina, početkom septembra, u glinokopu fabrike „Toza Marković“, na dubini od 21 metar pronađeni su fosilni ostaci mamuta stari oko pola miliona godina. Iako se radilo o najočuvanijem skeletu ove životinje u Evropi, kosti su celu deceniju čuvane u magacinu fabrike, daleko od očiju javnosti.
Tek pre tri godine, u okviru projekta Kikindski mamut, one su potpuno zaštićene i izložene u kikindskom Narodnom muzeju.
Projekat Kikindski mamut obuhvatio je i izradu replike u prirodnoj veličini, koja je izložena u dvorištu muzeja. Na dan otkrića skeleta, u Kikindi se održava i manifestacija Mamut fest, koja teži da preraste u međunarodni karneval.
Mamut, daleki srodnik današnjeg slona, živeo je u geološkoj epohi pleistocen u periodu od pre 1,8 miliona do 10.000 godina. Najpoznatiji predstavnik ove vrste, čiji su ostaci nalaženi u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi, jeste smrznuto, mumificirano mladunče nazvano Dina, iskopano 1901. godine u Sibiru.
Reč mamut došla je preko Rusije iz tatarskog jezika i vezuje se za reč mamma koja znači zemlja. Jedan od putopisaca iz 17. veka zapisao je da narodi koji žive u Sibiru veruju da mamuti žive pod zemljom i da ih i najmanje izlaganje vazduhu ubija. Na taj način objašnjavali su zašto ih niko nikada nije video žive.
Stručnjaci još uvek nisu odgonetnuli misteriju nestanka ovih ogromnih sisara. I pored toga što postoje dokazi da je homo erectus koristio meso mamuta za svoju ishranu još pre 1,8 miliona godina, ova teorija odbačena je kao glavni uzrok nestanka mamuta.
Nalazi kompletnih skeleta mamuta izuzetno su retki.
Priča o kikindskom mamutu
Fosilni ostaci mamuta pronađenog u Kikindi 4. septembra 1996. godine u glinokopu kompanije „Toza Marković“ pripadaju vrsti mammuthus trogontherii. Ova vrsta naziva se još i stepski slon, a zbog karakterističnog dugačkog krzna — i runasti mamut.
Pronađeni skelet gotovo je kompletan, očuvano je oko 90 odsto koštane mase. Stručnjaci su utvrdili da nedostaju samo delovi lopatice i stopala. Ova ženka imala je 64 godine kada se zaglibila u priobalnom delu močvare, gde je i uginula. Kikindski mamut, nazvan Kika, bio je visok je 4,7 metara, dug sedam metara. Pretpostavlja se da je s kožom i mesom težio oko sedam tona. Mesto na kome je pronađen skelet predstavlja originalno mesto njegovog uginuća.
Kompletan lokalitet ima izuzetan paleontološki značaj s obzirom na to da daje dokaz o postojanju pribežišta za ogroman broj biljaka i životinja koje su s pojavom leda migrirale sa severa Evrope ka Balkanu. Panonska nizija predstavljala je prelazni deo, kao zona susreta hladne klime centralne Evrope i blage klime Balkana. Danas kikindski mamut predstavlja jedinstvenu turističku atrakciju.
Mamut fest se ove godine održava 11. i 12. septembra.
Lidija Milašinović, arheolog kustos u Narodnom muzeju u Kikindi, napominje da je ovo prvenstveno dečja manifestacija:
— Tada deci poklanjamo rođendansku žurku, tokom koje imaju priliku da uživaju u najuspešnijim programima za najmlađe realizovanim tokom protekle godine u Srbiji — napominje Lidija Milašinović.
Učešće na Mamut festu potvrdili su i Noć muzeja sa Festivalom nauke, hor Čarolija, Muzej primenjene umetnosti sa retrospektivom radova nagrađenih na Dečjem oktobarskom salonu i Dečji kulturni centar.
Na otvaranju Mamut festa, u ponedeljak, 11. septembra, arheolog Viminacijuma Miomir Korać pričaće o nedavno otkrivenom mamutu na tom lokalitetu.
Centralni program manifestacije obuhvata niz kreativnih, edukativnih i zabavnih radionica u dvorištu muzeja i na gradskom trgu.
Radionice nose nazive: praistorijski nakit, čestitka iz pleistocena, mamut i prijatelji, mali istraživači — simulacija paleontoloških iskopavanja, mamutske društvene igre, stopama mamuta...
Lidija Milašinović kaže da bi Mamut fest trebalo i da ostane dečja manifestacija:
— Ideja je da se tokom godine prate različiti sadržaji namenjeni deci i da se najbolji od njih ponove na Mamut festu — smatra ona.
U saradnji sa UPG Noć muzeja planirano je i da se uspostavi kontinuirana saradnja sa Festivalom nauke i da se tako svima koji nisu imali mogućnost da vide ovaj sadržaj, pruži prilika da ga pogledaju u Kikindi na Mamut festu.
Takođe, planirano je i da Mamut fest sve više poprimi karakteristike karnevalske manifestacije i da sve prethodno navedene izložbe i sadržaji postanu prateći program centralnoj, karnevalskoj proslavi Kikinog rođendana.
 |
Jednodnevna poseta Kikindi
9.30—10.30: dobrodošlica u hotelu „Narvik“ (pozdravna reč domaćina uz banatsko meze)
10.30—12.30: obilazak stare ciglane i nalazišta mamuta (obilazak industrijskog spomenika iz 14. veka koji je već 25 godina mesto održavanja internacionalnog vajarskog simpozijuma skulpture u terakoti — Terra, i ujedno mesto gde se na otvorenom prostoru nalazi bogata kolekcija skulptura velikog formata)
Obilazak obuhvata i razgledanje glinokopa u kojem su pronađeni ostaci mamuta.
12.30—14.00: pauza za ručak
14.00—16.00: šetnja gradskim trgom — „najveće gostinske sobe jugoistočne Evrope“ (upoznavanje starog gradskog jezgra, poseta hramu Svetog Nikole i rimokatoličkoj crkvi)
16.00—19.00: poseta Narodnom muzeju Kikinde (obilazak stalne postavke, prirodnjačke zbirke i savremene galerije, animacioni program, prezentacija Kikindski mamut — projekcija filma sa 3D naočarima)
19.00—20.30: večera
Put
Put Beograd—Kikinda dug je oko 130 km, a vožnja autobusom traje dva i po sata. Autobuska veza je dobra, a cena karte varira od 700 do 900 dinara u jednom pravcu (zavisno od prevoznika), s tim što postoji mogućnost kupovine povratne karte (oko 1.000 do 1.800 dinara).
Smeštaj i hrana
Ukoliko želite sami da organizujete posetu Kikindi, evo nekoliko smernica: osim Kike možete posetiti i Terru, Suvaču i Staro jezero.
Hotel „Narvik“: četiri zvezdice, tradicionalna kuhinja u restoranu „Lalinska soba“ (Trg srpskih dobrovoljaca 24, tel.: 0239 23 910)
Restoran i pansion „Belavila“ (Svetosavska 178, tel.: 0230 434 354)
Restoran sa prenoćištem „Lovac“, Kikinda (Distrička bb, tel.: 0230 435 243); specijaliteti: jela od divljači i vojvođanska kuhinja
Pansion „Bukva“ (Pere Segedinca 36, tel.: 064 210 52 00)
Frida Kalo: ponovo u žiži javnosti
Meksička slikarka Frida Kalo (1907-1954), koja je posle smrti stekla kultni status, i danas je ponovo u žiži interesovanja umetničkih krugova, pošto je
Polanski: genije ili pedofil
Između zločina i vina postoji jedna sličnost - i jedno i drugo ne zastareva. Svetski poznati i priznati reditelj Roman Polanski, umesto da primi nagradu za životno delo, završio je u zatvoru.
Prva dama umjetnosti Balkana
Žena koja je u ime umjetnosti masturbirala po osam sati dnevno pred galerijskim prostorom, dizala suknju i pokazivala vaginu da dozove kišu te dopustila
Was ist Kunst, Herr Patriarch?
Roman „Očevi i Oci“, poznatog srpskog književnika Slobodana Selenića, nastao 80-tih godina tematizuje kako fizički tako i duhovni nestanak građanstva u Srbiji između dva svetska rata.
Lula kao simbol filozofije Magrita
Slika belgijskog umetnika Rene Magrita iz 1929. godine liči na vešto naslikanu firmu iznad prodavnice duvana koja prodaje i pribor za pušenje: lule, duvan, cigarete, cigarilose, tompuse, tabakere i sve ostalo što prati ovaj, danas, tako prokaženi porok.
Ovo nije vreme za umetnost
Zbog nemara izvođača radova u pripremi objekta, prava je sreća da nisam pao sa skele za vreme slikanja murala. Bazna boja naneta je na zid bez fabrički propisanih rastvora, pa smo zajedno sa šablonima povukli sav malter sa zida.
Pokloni pod zubom nebrige
Gomile stranih turista u Beogradu, kojima se dičimo u vreme Egzita i Guče, ne zatičemo kako se guraju ispred ulaza u muzeje i legate ili na hoklicama
Vudstok jubilej: Pala je teška kiša
U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne.
Više od seksa, droge i rokenrola
Vudstok „sajam muzike i umetnosti“ neizbrisiv je deo mita spektakla, diskografije i filma. Četiri olujna dana, pola miliona mladih u okeanu blata, zagušen saobraćaj, 32 učesnika, 254 izvedene pesme i 250 hiljada dolara plaćenih honorara.
Bob Dylan je snimio video spot za pesmu "Must Be Santa", koji je njegov prvi muzički video u poslednjih
U skorije vreme imali smo prilike da čitamo nekoliko knjiga koje se bave turbulentnom istorijom karipskog regiona. U
AleXandar Lambros Epizoda s časa od prošle godine: javlja se učenica da odgovara i bira pitanje. Hoće romaniku. „Romanički stil u umetnosti obeležava konačnu pobedu hrišćanstva", vata zalet i već u sledećoj rečenici
...
