pretraži po celom b92.net
17. avgust 2009.
Pokloni pod zubom nebrige
Autor: B. Đorđević
Izvor: Večernje novosti
 |
Gomile stranih turista u Beogradu, kojima se dičimo u vreme Egzita i Guče, ne zatičemo kako se guraju ispred ulaza u muzeje i legate ili na hoklicama čekaju satima na svoj red.
Srpska kulturna politika decenijama je držala pod anestezijom muzejski život, pa ni generacije Beograđana nemaju pojma šta bi sve mogle da vide u svom gradu i šta sve čami i truli iza katanaca.
Prošlogodišnja kulturna horor epizoda u kojoj smo saznali koliko je propala Lubardina kuća i u njoj njegove neprocenjive slike, ponovo je oživela pitanje nebrige o legatima u Beogradu.
Tužne sudbine je i zaostavština književnika Veljka Petrovića (1884-1967) - njegova kuća u ulici Teodora Drajzera broj 32 i u njoj dragocena kulturna dobra. Ovaj legat nikada nije bio otvoren za javnost i danas je u neshvatljivo zapuštenom stanju. Mara Petrović, supruga jednog od najznačajnijih predstavnika postrealizma u srpskoj književnosti, akademika, predsednika Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnjeg upravnika Narodnog muzeja u Beogradu, poklonila je gradu, 1970. godine, njegovu ličnu biblioteku sa oko 3.200 knjiga, rukopise, prepisku, fotografije, odlikovanja kao i zbirku od oko 390 dela likovne i primenjene umetnosti, među kojima su slike Save Šumanovića, Milana Konjovića, Zore Petrović...
- Kuća je 37 godina bila na staranju Muzeja grada. Kako je bilo to staranje pokazuje činjenica da je od sjajnog, raskošnog doma, gde je Veljko sa suprugom živeo posle penzionisanja, došlo do stanja devastacije: nema grejanja, dimnjak nije bio popravljan deset godina i iz njega je izlazila čađ, fasada je otpala, stanari su u bočnom delu - kaže Ana Popović Bodroža, direktor Kuće legata, ustanove koja je 2007. godine preuzela staranje o ovom legatu.
Odmah po primopredaji ove zbirke, morao je biti pokrenut i postupak vraćanja u posed. Ova kuća, inače, nije jedini beogradski legat čije delove koriste lica koja za svoj boravak nemaju pravni osnov. Isti problem je u slučaju legata Rista Stijovića, odnosno Tome Rosandića, o kojima se stara Muzej grada.
Ovakva situacija stvorena je mahom tokom devedesetih, kada je jedna od bivših uprava Muzeja grada dozvolila da se zaposleni radnici u Muzeju smeste u legate da stanuju. Opravdanje za ovu katastrofalnu ideju bilo je da će tako da se obezbede objekti i da će ljudi koji stanuju u kućama slavnih umetnika i pisaca na neki način sačuvati zaostavštinu. Međutim, onda se desilo da ponegde ti ljudi dobiju i stanarsko pravo, tako da sada u legatima Petrovića i Stijovića žive osobe koje su u postupku iseljenja, ali ti procesi su dugotrajni i ometaju rad legata.
Iako legati čine oko 80 odsto svakog muzejskog fonda, pa muzeji zapravo počivaju na njima, ne postoje zvanični podaci koliko ih ima u Beogradu, a kamoli u Srbiji.
Poslednji pokušaj da se napravi imenik ili registar legata propao je 2004. godine. Tada je Skupština grada Beograda osnovala Kuću legata sa sedištem u Knez Mihailovoj 46 i ciljem da ova ustanova pokuša da reši složenu problematiku legata i poklona učinjenih Beogradu od 1955. do danas.
Početna ideja osnivanja Kuće legata bila je objedinjavanje brige nad svim legatima Skupštine grada, pošto je bilo ocenjeno da je staranje o beogradskim legatima bilo loše (za razliku od Novog Sada koji ima odličan sistem brige o legatima). Reč je o zaostavštinama poklonjenim gradu, a koje grad daje na staranje muzejima.
Direktorka Ana Popović Bodroža kaže da je tadašnji pokušaj da se istraži koliko ima legata, prošao neslavno.
- Poslali smo upitnik na adrese svih muzeja, arhiva, biblioteka i svih ostalih koji čuvaju legate, ali odgovorila nam je jedna trećina. Neke ustanove ni ne znaju koje legate imaju ili nerado o tome govore zbog njihovog stanja. Nismo uspeli da napravimo registar - kaže direktorka Kuće legata.
Kada bi, po njenim rečima, bio oformljen jedan tim koji bi sada krenuo u obilazak Beograda i Srbije sa zadatkom da popiše legate, taj posao bi trajao tri-četiri godine. Po nezvaničnim podacima u Beogradu ima oko 200 legata!
Centar za knjigu
ZamiŠljeno je da ovaj legat bude kombinacija nekoliko zona: prizemlje kao arhiv-depo, prvi sprat kao zona postavke umetničkih dela, plus galerijski prostor gde bi se održavale gostujuće izložbe; treća zona bila bi centar za knjigu, u saradnji sa Pen centrom. Tu bi se preispitivala ne samo zaostavština Veljka Petrovića nego i druge književne zaostavštine, a zamišljen je i rezidencijalni deo u kome bi odsedali pisci gosti Beogradskog Sajma knjiga ili drugih manifestacija.
Frida Kalo: ponovo u žiži javnosti
Meksička slikarka Frida Kalo (1907-1954), koja je posle smrti stekla kultni status, i danas je ponovo u žiži interesovanja umetničkih krugova, pošto je
Polanski: genije ili pedofil
Između zločina i vina postoji jedna sličnost - i jedno i drugo ne zastareva. Svetski poznati i priznati reditelj Roman Polanski, umesto da primi nagradu za životno delo, završio je u zatvoru.
Prva dama umjetnosti Balkana
Žena koja je u ime umjetnosti masturbirala po osam sati dnevno pred galerijskim prostorom, dizala suknju i pokazivala vaginu da dozove kišu te dopustila
Was ist Kunst, Herr Patriarch?
Roman „Očevi i Oci“, poznatog srpskog književnika Slobodana Selenića, nastao 80-tih godina tematizuje kako fizički tako i duhovni nestanak građanstva u Srbiji između dva svetska rata.
Lula kao simbol filozofije Magrita
Slika belgijskog umetnika Rene Magrita iz 1929. godine liči na vešto naslikanu firmu iznad prodavnice duvana koja prodaje i pribor za pušenje: lule, duvan, cigarete, cigarilose, tompuse, tabakere i sve ostalo što prati ovaj, danas, tako prokaženi porok.
Kika je tinejdžerka
Pre trinaest godina, početkom septembra, u glinokopu fabrike „Toza Marković“, na dubini od 21 metar pronađeni su fosilni ostaci mamuta stari oko pola miliona godina.
Ovo nije vreme za umetnost
Zbog nemara izvođača radova u pripremi objekta, prava je sreća da nisam pao sa skele za vreme slikanja murala. Bazna boja naneta je na zid bez fabrički propisanih rastvora, pa smo zajedno sa šablonima povukli sav malter sa zida.
Vudstok jubilej: Pala je teška kiša
U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne.
Više od seksa, droge i rokenrola
Vudstok „sajam muzike i umetnosti“ neizbrisiv je deo mita spektakla, diskografije i filma. Četiri olujna dana, pola miliona mladih u okeanu blata, zagušen saobraćaj, 32 učesnika, 254 izvedene pesme i 250 hiljada dolara plaćenih honorara.
Bob Dylan je snimio video spot za pesmu "Must Be Santa", koji je njegov prvi muzički video u poslednjih
U skorije vreme imali smo prilike da čitamo nekoliko knjiga koje se bave turbulentnom istorijom karipskog regiona. U
AleXandar Lambros Epizoda s časa od prošle godine: javlja se učenica da odgovara i bira pitanje. Hoće romaniku. „Romanički stil u umetnosti obeležava konačnu pobedu hrišćanstva", vata zalet i već u sledećoj rečenici
...
