Đurđija Cvetić: Gluma je traganje

Šta ste to sanjali?
- Odavno, od studentskih dana silno sam želela, i o tome maštala, da ceo Kalemegdan bude ogromna pozornica i da se na njoj, s nekim naročitim pijetetom, igraju najrazličitiji komadi.

Koja od predstava je na vas ostavila poseban utisak?
- Recimo, Andraš Urban je sa Šekspirovom „Burom“ u izvođenju niškog ansambla izvrsno upotrebio ambijent Smederevske tvrđave osvetlivši zidine na poseban način, koristeći dim koji izvire iz srednjovekovnih prozora, upotrebom baklji…
Ali hoću da pomenem i ljude koji su radili na festivalu. Bilo je dosta problema, neverice pred početak, ali je upečatljivo kako je gotovo svaki problem koji se pojavio bivao rešen već sledećeg dana. I to sa osmehom na licu. A možda je zapravo u svemu najvažnija publika; bila je zaista brojna i vrlo predana.

Predstave u programu su vrlo širokog dijapazona, što nije nimalo lako za žiriranje?
- Bilo je predstava izrazite međunarodne reputacije i odličnih domaćih ostvarenja. Njihova žanrovska, stilska i svaka druga raznorodnost jeste otežavajuća okolnost za rad žirija, za vrednovanje, ali uvek se da ustanoviti parametar. To je situacija koja nije strana festivalima, primer je i Bitef, i uvek se uspostavi neki model po kome se radi. Meni je i kao glumici sve zajedno bilo dragoceno.

Na pragu smo nove pozorišne sezone, a to iz vaše glumačke perspektive znači?
- Imam dosta takozvanih živih predstava koje nastavljaju svoje „druženje“ s publikom, a ima i nekoliko novih stvari o kojima razgovaram i pregovaram. Ali, zaista ne znam šta će i kako će biti, a i ne volim da govorim unapred.

Šta za vas znači gluma?
-Traganje. Traganje u sebi, oko sebe, po svojim i tuđim iskustvima, slutnjama... Zavisi od uloge. Recimo, u „Skupu“ sam igrala starijeg muškarca, nešto daleko od mene što je iziskivalo traganje za nečim što čovek ne poznaje ali sublimira i približava sebi. To je i Klitemnestra u „Elektri“, žena koja je ubila muža. Junakinja koju treba da, kako mi to kažemo, branim. Ima stvari koje ne mogu da se opravdaju moralno, ali mogu da se razumeju. Ogromno je pitanje odnosa prava na nešto i razloga za to nešto i gde su granice, norme koje određuju to pravo.

A uloga pozorišta u širem, društvenom kontekstu?
- Mi smo gotovo stalno u nekakvim teškim vremenima. A ne mislim da pozorište ima posebno moćnu ulogu. Svojevremeno sam pridavala pozorištu mnogo veći značaj i snagu. Vremenom, htenja iz mladosti se svedu na razumniju meru i shvatiš da pozorište neće promeniti svet, da se ljudi nisu promenili za poslednjih deset hiljada godina, samo su usavršili oružje kojim će ubijati jedni druge. Ali pozorište, kao i umetnost uopšte, ima lepotu, ima i dubinu i ne opstaje džabe od kada je sveta i veka.

Nagrade „Tvrđava teatra“
Po odluci žirija, za najbolju predstavu proglašen je „Odisej“ Teatra „Titanik“ iz Nemačke. Najbolji glumac je Milija Vuković kome je priznanje pripalo za naslovnu ulogu u predstavi „Dundo Maroje“ Kruševačkog pozorišta, a najbolja glumica je Marija Medenica, Tamara u predstavi „Godo na usijanom limenom krovu“ Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Andrašu Urbanu za „Buru“ u izvođenju Narodnog pozorišta Niš.