strana 1 od 9 idi na stranu

Bitef: Sutra

Režija i koreografija: Sidi Larbi Cherkaoui
Vizuelna kreacija i dizajn: Antony Gormley
Muzika: Szymon Brzóska
Produkcija: Sadler's Wells
Ko-producenti: Atinski festival, Festival de Barcelona Grec, Grand Théâtre de Luxembourg, La Monnaie Brussels, Festival d'Avignon, Fondazione Musica per Roma i Shaolin Cultural Communications Company

Performansom "Sutra" otvoren je 43. Bitef09, pod nazivom "Kriza kapitala – umetnost krize". Proslavljeni flamansko-marokanski koreograf Sidi Larbi predstavio je potpuno novi ples inspirisan veštinom, snagom i duhovnošću budističkih monaka iz hrama Šaolin.

Ova impresivna i uzbudljiva fuzija modernog plesa i tradicionalnih kung-fu ratničkih akrobacija, ostavila je gledaoce bez daha, a granice teatra pokreta pomerila do novog nivoa.

Monasi-ratnici iz Šaolin hrama koji učestvuju u predstavi, dolaze iz kineske pokrajine Henan, koju su osnovali kaluđeri poreklom iz Indije 495. godine. Kaluđeri upražnjavaju strog budistički režim, a kung-fu i tai či su sastavni deo njihovog svakodnevnog života.

U potrazi za pravim moralnim vrednostima i spokoju duha kroz meditaciju, Sidi Larbi je posetio Šaolin hram u Kini i radio nekoliko meseci sa monasima, što je još više produbilo njegovo već postojeće interesovanje za filozofiju i duhovnost koja se krije u kung-fuu. Kako sam kaže, kada je upoznao Šaolin monahe, Larbi je osetio da je konačno "kod kuće". Njihovo vegeterijanstvo, disciplina tela, usklađenost pokreta, spokojstvo, snaga i energija bili su potpuna refleksija svega što Larbi voli, kao i inspiracija za sledeći projekat.

Ova predstava je, svakako, dokaz Larbijeve otvorenosti za nove kulturne uticaje, kao i toga da je umetnost univerzalni jezik koji mogu da govore sve nacije sveta.

Interesantno je napomenuti da je najmlađi izvođač u predstavi dete-monah Dong Dong, koji ima samo jedanaest godina i koji je kroz kreativni dijalog sa Larbijem učestvovao u kreiranju nekih od formacija. Iako Dong Dong ne govori engleski, niti Larbi kineski, uspeli su da ostvare prisnu komunikaciju koju su preneli i na gledaoce.

Prva scena ovog izuzetnog performansa počela je nemim dijalogom jedanaestogodišnjeg monaha i Larbija. Prizor komunikacije kroz gestove, kada se igraju malim drvenim kutijama, za koje postoje ekvivalenti u veličini sanduka, kao da nagoveštava neku višu silu koja će se manifestovati.

Odjednom odrasli monasi iskaču iz drvenih kutija i kao da dolaze iz nekog stranog sveta. Svako od njih izvodi i individualnu i kolektivnu tačku borilačkih veština, kroz savršenstvo pokreta i usaglašenost duha i tela. Cela predstava podseća na metaforičko odrastanje mladog i neustrašivog monaha koji se suočava sa novim situacijama.

Sedamnaest drvenih kutija se munjevito premeštaju da bi se stvorilo upečatljivo, impresivno okruženje koje se neprestano menja. Formirajući različite strukture, od jaraka, planine, preko nebodera, čamca, i domina koje se ruše, funkcija kutija na sceni je pravo kreativno otkrovenje. Ratnici se penju na njih, pretvaraju ih u lavirint, katakombe, a njihove telesne veštine su do te mere fascinantne, da publika nekoliko puta ostaje potpuno zapanjena.

Scena koja se izdvaja u toku predstave je magičan prizor lotosovog cveta, kada se koncentrični krugovi kutija otvaraju poput pupoljka, na kome sedi mali Buda, dečak-monah.

Dobro uklopljena muzika Simona Brzoska koje se izvodi uživo dodaje emotivnu boju celoj predstavi i intenzivira ne samo pokrete na sceni, već i osećanja gledalaca. Sve vreme prati vizuelni šou na sceni i dodaje moćan pečat celom spektaklu.

Predstava ostavlja prostor da se interpretira na bezbroj različitih načina, a svojim naglašenim fizičkim aspektom ona nipošto ne vređa inteligenciju gledalaca. Naprotiv, uzdiže je do novog nivoa umetničke svesti i u tome je i sama magija ovog komada.

Sidi Larbi je svojim vizuelnim doživljajem Sutre zaokružio svoju potragu za uzvišenim, a beskrajno dug aplauz je rekao sve o emocijama publike.

Jer, iako ne možemo reći da smo u potpunosti razumeli predstavu, možemo svakako reći da smo osetili, baš poput monaha i Larbija, duboku i moćnu energiju Sutre.

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Odštampaj Pošalji

Đurđija Cvetić: Gluma je traganje

U četvrtak, 20. avgusta, završen je Prvi festival ambijentalnog pozorišta u Srbiji „Tvrđava teatar“ održan u Smederevu koji je počeo 11. avgusta i na kome je prikazano desetak predstava iz zemlje i sveta i upriličeno više raznolikih događaja u pratećem programu.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Branka Parlić - Pijanistkinja

Prvi put u Srbiji izvedene su kompozicije Filipa Glasa koje je napisao za film Žana Koktoa „Orfej“. Svirala je Branka Parlić posvećena u potpunosti muzici minimalizma.

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Nebeski odred

"Nebeski odred", zastrašujuć intimni izveštaj o zlodelima nacističkog delirijuma, prikazuje ogoljene numerisane duše u Aušvicu koje su suočene sa tiranijom nezapamćenih razmera.

Postojeći komentari (4) | Pošaljite komentar

Možda smo mi Miki Maus

"Možda smo mi Miki Maus", postmodernistički prikaz prolaznosti života, kao i smisla, tj. besmisla ljudske egzistencije u vreme digitalne ere, oslobađa ogromnu energiju na sceni, a publiku zasigurno ne ostavlja ravnodušnom.

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

U Močvari

“U Močvari” je beskompromisna priča o napuštanju i šokantnom žrtvovanju. Hester Svein, heroina ove psihološke drame, živi u kamp-prikolici u sumornoj močvari celog svog života.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Bar sam svoj čovek

"Bar sam svoj čovek", segment iz crne hronike savremenog društva, stavlja u fokus život i stradanje marginalnih likova današnje Srbije, dva prevaranta i prostitutku, u čije će se sudbine uplesti emocije i eskalirati u tragediju.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Svici

"Svici", savremena predstava o preispitivanju sopstvenih života u jednom vremenskom raskoraku na aerodromu usred snežne oluje, fokusira se na trenutnu stvarnost protagonista koji se, u besomučnom čekanju na novi let, suočavaju sa samim sobom.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Faust u Stradiji

Dok je „Nova Stradija“ pozorište iluzije, čija se politička kritika krije u aluziji, „Srpski Faust“ je „istorijski komad“

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Nova Stradija

Ako se osvrnete oko sebe videćete Novu Stradiju, ako uključite televizor, pogledate vesti illi Narodnu skupštinu, suočićete se sa Novom Stradijom.

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

strana 1 od 9 idi na stranu