Intervju: Nebojša Bradić

„Demokratija“ je prepoznatljiva i aktuelna, napeta priča o političkim previranjima i zakulisnim igrama. Dramu, koja je 2003. proglašena za najbolji komad u Velikoj Britaniji, režira Anja Suša. Istovremeno, BDP na ;elu sa upravnikom Nebojšom Bradićem planira da na Novoj sceni po prvi put predstavi jednu savremenu grčku dramu. Radi se i komadu „Mleko“, autora Vasilisa Kacilonurisa, bolnoj priči o emigraciji koja je sa velikim uspehom izvodi u Atini.

BDP proslavilo je prošle godine šezdeset godina od svoga osnivanja. Kakvo je nekad bilo, a kakvo je sada BDP što se tiče repertoara, publike...?
Šezdeset godina Beogradskog dramskog pozorišta predstavljaju istovremeno i deo istorije savremenog srpskog pozorišta. U istoriji BDP-a bilo je veoma različitih poglavlja: socrealizam, moderna, prodor američke i zapadnoevropske dramaturgije, Miler i Vilijems, zlatne godine, godine cenzure i zabrana... Davnih pedesetih, pozorište je niklo na periferiji do koje se dolazilo peške ili retkim trolejbusima, a danas je ono u centru gradske četvrti, rado i često posećivano od publike Beograda i drugih delova Srbije. Danas, na svom repertoaru Beogradsko dramsko pozorište ima praizvedbe domaće i strane drame i u tome je njegova osobenost i razlika u odnosu na druge beograske teatre.

Koliko repertoar BDP prati pozorišne tendencije koje se dešavaju na vodećim svetskim pozornicama?
Nastojimo da imamo dobar uvid u repretoar u svetskim pozorišnim centrima i zbog toga se veoma često nova drama značajanog autora „nađe“ na repertoaru BDP u isto vreme sa njenim svetskim premijerama. No, naš cilj nije da „preslikavamo“ aktualni repertoar , već nastojimo da pronađemo pozorišne priče koje su dovoljno posebne i imaju stepen univerzalnosti koji je razumljiv i prihvatljiv našoj publici. Ciljevi su nam i da ostvarimo delikatnu ravnotežu izmedju umetničkog i popularnog. Repertoar je po tome veoma raznovrsani dinamičan. S jedne strane imamo hermetične , šokantne, čak i neprijatne komade autora kakvi su Sara Kejn , Elfride Jelinek i Ivana Sajko, a druge autore koji pišu „po meri“ pozorišne publike kao što su Memet, Labjut i naš Goran Marković. Sve to čini savremeni profil Beogradskog dramskog pozorišta koji je po mnogo čemu sličan onom koji je krasio njegove „zlatne godine“. Želeo bih da jednog dana BDP na repertoaru ima i savremeni mjuzikl jer imamo darovite glumce-pevače. Uostalom, davnih pedesetih, u Beogradskom dramskom je po prvi put izveden jedan mjuzikl: „Plači voljena zemljo“.

Koliko se daje šansa mladim umetnicima na sceni BDP?
Ponosni smo da mnogi mladi autori: reditelji, scenografi, pisci, kostimografi, kompozitori i koreografi u svoju biografiji imaju ime Beogradskog dramskog pozorišta koje im je dalo šansu da učine prve profesionalne korake. Istovremeno, i mladim glumcima scena BDP je prva pozorišna raskrsnica sa koje polaze putem svoje karijere. Raduje nas da mnogi od njih ostaju privrženi našem pozorišu i da mu se vraćaju. Predstave koje oni zajedno realizuju sa starijim kolegama su veoma kreativne i rado igrane. Uostalom, ove sezone pravi pozorišni hitovi su predstave mladih autora i mladih glumaca: „Ne igraj na Engleze“ Vladimira Djurdjevića u režiji Staše Koprivice, „Posle zabave“ Tanje Ilić, „Plinsko svetlo“ u režiji Milice Kralj i „Eling“ u režiji Marka Manojlovića.

Kakva je danas pozorišna scena u Srbiji?
Rekao bih – siva. Velika je razlika izmedju prestoničkih teatara i pozorišta u unutrašnjosti. Beogradsko dramsko pozorište, sa svoje strane, nastoji da ohrabri saradnju izmedju teatara Srbiji tako što otvara i svoju scenu za gostovanja pozorišta iz Srbije i zajedničke produkcije. Najvrednija ostvarenja iz Kruševca, Kragujevca, Šapca, Kikinde, Vranja i drugih gradova imaju svoje beogradske premijere u BDP. To nije dovoljno. Neophodna je jasna kulturna politika koja će ojačati naš pozorišni život i van centara kao i strategija koja će to omogućiti.

Po vašem mišljenju, koja je najbolja pozorišna predstava prikazana u Srbiji proteklih godinu dana?
„Ćeif“ Mirze Fehimovića u režiji Egona Savina i produkciji BDP.

Vi ste već na čelu BDP osam godina. Šta je to danas u odnosu na početak vašeg mandata promenjeno u BDP?
Jedan od prioretnih ciljeva koji sam postavio dolazeći na Crveni krst bio je da ne želim da pravimo samo predstave, već da promenimo pozorište. Verujem da se puno toga promenilo i da je u toku dinamičan proces transformacije ka savremenom, i efikasnom pozorištu. U saradnji sa Skupštinom Beograda adaptirana je zgrada i uvedena nova pozorišna tehnologija. Racionalizovali smo broj zaposlenih a istovremeno uvećali program i posetu pozorištu. Pozorište je prisutno na scenama i festivalima u zemlji i inostranstvu. Scene Beogradskog dramskog pozorišta otvorene su za nove inicijative, nezavisne i slobodne projekte i umetnike. Beogradsko dramsko pozorište je krov pod kojim se kreiraju nove plesne produkcije i predstavlja program Beogradskog festivala igre.

Gde se bolje osećate u ulozi upravnika ili režisera?
U obe uloge se osećam podjednako dobro.

Gde vidite Srbiju kroz pet godina?
Gde i sebe.