Praktična žena: SHERYL CROW

Nije mi jasno ko sluša Sheryl Crow. Neko ko voli da mu stvari izdaleka liče na country-pop, a da izbliza može da se pravda da je „sve to pop“? Neko ko voli kantautorke, ali ne voli da se one previše udubljuju u stvari? Neko ko voli pop, ali ne može da podnese da se to kupuje u samoposluzi? Neko ko voli lepe, ženske glasove čak i kada mu oni prolaze kroz glavu kao Koštunicine besede? Neko ko voli Stinga?

Pitam se, jer Sherylin optimistični rezime prethodnih par neoptimističnih godina (borba sa rakom, razlaz sa Lanceom, usvajanje deteta) zvuči kao da svaka pesma svoje kolo vodi. I da sve zajedno ne vodi nikuda. Uvodna stvar (i samim tim ne bez razloga) God Bless This Mess treba da deluje kao neki lo-fi bluegrass, ali u sintetizovanom maniru S.C. čini vam se da vam je pojačalo stradalo. Već sa Shine Over Babylon stvari dolaze na svoje i zvuče kao što bi U2 u svom najseljačkijem, i bez talenta. To svakako nije najgore kad je u pitanju preporođena Sheryl- Love Is Free ima njen karakteristični flertovski seksipil, kakav je nekad provejao reklamama za Lee Cooper (uuu, cmok-cmok!...), ali sada sa većom željom da se nasloni na pomodni funk jedne Gwen Stefani.

Istorija je već pokazala da „Jesus Saviour look“ ništa dobro ne donosi onima koji ga imitiraju. Baš kao Sting nekada (u BMW-baladi Desert Rose) i Sheryl je pronašla svog muslimana da sa njim zapeva... Peace Be Upon Us. Verovatno bi bukvalniji poziv na mir bila samo pesma nazvana Oh, Lord, Please Make My Muslim Friends Understand My Need To Drive My SUV. Pop Dylanovskih apetita, ali sa Crow šikom, nastavlja se u Gasoline koja iz vizure „budućnosti kao prošlosti“ daje jedan Al Goreovski komentar na to šta nas čeka kad benzin postane deficitarniji od zemalja koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Out Of Our Heads para uši kao onaj iritantni, hrvatski pop-sve-sa-ritam-mašinom koji se do besvesti vrti na crnogroskim plažama i koji čini da vam Macarena izgleda kao Wagner... Podsećam- optimizam samo izgleda kao nešto što se brzo i lako prenosi.

Poput Mary J Blige belog country-popa Sheryl i u nastavku albuma pesmama tu-i-tamo dodaje malo soula, malo bola, malo ulice, malo patnjice i to se sve lagano krčka malo manje od sat vremena, i ne goji, a možete se (pretpostavljam) lepo našminkati i isprobati 10ak toaleta za izlazak za to vreme i još biti zadovoljni što su vaše uši podržale par aktuelnih svetskih i, ne samo, ženskih problema. Plus- oprema albuma je odštampana na papiru koji je podoban za životnu sredinu.

Ja vas pitam- malo li je?

A vi nemojte da se naljutite. SELEKTAH:

**