strana 1 od 17 idi na stranu

Intervju: Underworld

Underworld 10. novembra nastupaju u Beogradskoj areni. Za B92 su dan pred nastup ekskluzivno govorili Karl Hyde I Rick Smith.

Vi ste jedni od retkih izvođača koji imaju i mlađe i starije fanove. Šta je to toliko posebno u vašem muzičkom stilu te privlačite konstantno novu mladu publiku a ne udaljavate se od starije?

Stvarno ne znam, izgleda da smo blagosloveni. Opsednuti smo stvaranjem savremene muzike još otkako smo bili deca a i dalje nam se sviđa sve što rade mladi bendovi. Uvek postoji nešto novo i možda smo zbog toga zanimljivi novim klincima. A u isto vreme, ljubitelji smo naših muzičkih korena. Tako da je sve ovo možda zbog te kombinacije.

Svirali ste na svm najvažnijim festivalima širom planete. Na kojim nastupima ste najviše uživali?

Ja uživam svuda, jer uživam u muzici. Slavimo kada se skupimo sa publikom i sviramo njima. Mislim da je ovo najbolji posao na svetu.

Mnogi izvođači danas misle da su download i mp3 uništili muziku. Vi sigurno ne mislite tako, jer ste privrženi ovo mediju.

Osećali smo se nekako zarobljeno kada smo muziku izdavali samo na jedan način. Mi volimo plače. Ja, na primer, kupujem dosta ploča i diskova, i i dalje ih volim. Samo što prethodnih godina to je bio jedini način da izdajete muziku a prethodno su razni komiteti morali sve da odobre. U jednom trenutku nam se sve smučilo i malo nam je splasnulo ushićenje oko izbacivanja nove muzike. A sada, kada pored fizičkih izdanja postoji i kačenje muzike na internet... To nas je potpuno oslobodilo.

Šta mislite o budučnosti – da li ćete nastaviti da izdajete diskove ili ćete se prebaciti skroz na internet?

Hmm, ne znam. Uvek pokušavamo da napredujemo i da ostavimo tu magiju za nama. Mnogo ljudi nas je pitamo da li ćemo izbaciti novi materijal koji će biti moguće samo daunloudovati. Nismo još uvek razmišljali o tome. Istina je da provodimo previše vremena radeći na novoj muzici ali ovih dana razmišljamo da postavimo sav naš materijal na internet.

Poznati ste kao jedan od retkih bendova koji preriđuje koncerte za pamćenje. Kako se vaš „živi“ nastup razvijao tokom svih ovih godina?

Pa mislim da smo dosta ostarili. (smeh)

Pre neki dan smo baš pričali o tome kako bi bilo dobro da jedan dan izađemo na binu u kombiju sa to malo opreme koliko staje u kombi i sa minimalnom ekipom. Ako neko bude tu da radi svetla – super, ali ne bi bilo vizuelnih pomagala i neke velike produkcije. Mislim da bi takav nastup svi zapamtili. Iz godine u godinu, nastupi postaju sve veći, sve je veća ekipa koja vas prati i to je sve deo velikog šoua za koji ljudi daju novac da bi videli. A naša je dužnost da pripremimo nastup koji je vredan svega toga. Tako se nekako i sve menja – nekad je to koncert od dva sata, nekad tri a ponekad i šou od sat vremena. To se uvek menja i sve zavisi od mesta gde sviramo.

Da li ste ikad pomislili da će „Born Slippy“ postati tako značajna pesma, i u neku ruku himna?

Ne. Nikad! Kad sam bio mali, sanjao sam o pesmi koja će biti na prvom mestu top liste, ali nikad nisam pomislio da ću napisati himnu koja će biti bezvremena. I to je mnogo veće od tog broja 1 o kome sam sanjao. I to je bilo veliko iznenađenje za nas, čak i kada je pesma bila aktuelna na top listama u Velikoj Britaniji. Bio sam gost u jutarnjem programu i voditelj mi je tad rekao da je to baš jedna čudna pesma, ali će biti veliki hit.

Šta je novo u Underworld svetu a da mi ne znamo?

Pokušavamo da što manje vremena provodimo na turneji da bismo završili sa novim materijalom koji bismo uskoro izdali, možda već sledeće godine. Imamo novu pesmu sa Mark Najtom i Di Ramirezom koja se zove „Downpipe“. Imamo par sati snimljenog materijala sa Brajanom Inom i grupom muzičara koji smo radili u Sidnejskoj operi. To je trenutno u produkciji i izaći će sledeće godine. Ali istina je da najviše vremena provodimo u studiju gde miksujemo materijal koji testiramo već par godina na turnejama.

Šta Karl Hyde sluša ovih dana?

Ja surfujem kroz radijske frekvencije i slušam dosta toga na radiju u kolima i u kući mi je uvek radio uključen. Ne bih sad mogao da izdvojim baš nešto, jer slušam mnogo muzike. Nešto od toga je mejnstrim a nešto je vrlo opskurno. Ovo je mnogo zanimljivo pitanje ali i ja ko teško jer ja ne mogu da dam odgovor, jer sam pravi radijski surfer.

Šta možemo da očekujemo na vašem koncertu?

Kad dođemo u Beograd, daćemo od sebe 100%. Sve ćemo improvizovati – zvuk, svetla, muziku, video, produkciju... Sve je uvek improvizovano ali sa velikim timom kome kažemo da rade šta požele. Uvek pitamo i našu ekipu da se pozabavi setlistom, tako da nam oni daju primere šta bi želeli da čuju. Takođe, uvek odgovaramo i publici. Čim izađemo na binu, odgovor publike diktira kako će veče izgledati. Želimo da napravimo nešto spontano na tom mestu što će se desiti samo jednom i što će od toga napraviti specijalan momenat.

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Odštampaj Pošalji

Intervju: Scott McCloud

Kao što stih jedne pesme Harija Nilsona (Harry Nilsson) kaže „I’ll say goodbye to all my sorrows, and by tomorrow I’ll be on my way, I guess the Lord must be in New York City“

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Tom Jones

Tom Jones je i dalje jedna od najvećih muzičkih zvezda na planeti. Neverovatno zvuči kada pomislite da je sa prvim hitom “It's Not Unusual”

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Terence Blanchard

Terens Blanšard je jedan od trenutno najcenjenijih i najpoznatijih trubača na, modernoj, američkoj džez sceni. Dolazi iz grada koji je praktično sinonim za džez –

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Anat Cohen

Anat Koen je izraelska klarinetiskinja koja živi na Menhetnu. Potiče iz muzičke porodice zbog čega je džezom „zaražena“ od malih nogu. Ima besprekornu reputaciju i biografiju.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Ithamara Koorax

Iako već dugo slavna i cenjena u Brazilu, Japanu i Evropi, Etamaru Koraks (Ithamara Koorax) američka publika upoznala je tek početkom ovog veka.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Tomasz Stanko

Poljski avangardni trubač Tomasz Stanko iza sebe ima karijeru dugu skoro pedeset godina. Kada je imao, svega, petnaest prestao je da svira trubu. Nije želeo da se bavi klasičnom muzikom.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Dizzy Gillespie All Stars

Dizi Gilespi (Dizzy Gillespie), legenda džeza, kralj latina i otac modernog bi bapa... Među nama nije odavno, ali njegovo nasleđe jeste. Muzika koju je stvarao se u CD plejere ili na mp3 plej-liste, danas stavlja podjednako često kao što se pre nekoliko decenija gramofonska igla spuštala na njegove ploče.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Gutbucket

U martu 1999. godine su nastali Gutbucket, četvoročlani bend.iz Njujorka. Da su postojali šezdesetih godina prošlog veka, verovatno bi muziku koju oni sviraju nazivali fri džezom, ali s obzirom na 21.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Intervju: Kurt Elling

Kurt Eling nije običan džez pevač. Mnogo je više od toga. Kada nastupa, on pleše, peva, glumi... Ponekad, glasom imitira instrumente. Iz nežne balade ume iznenada da pređe u brzo sket-pevanje.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

strana 1 od 17 idi na stranu