Intervju: Dizzy Gillespie All Stars

Beograd, grad u kome je dovoljno puta svirao da više nije smatran gostom već dragim poznanikom, poslednji put je pozdravio 1990., nakon nastupa na Beogradskom džez festivalu. Devetnaest godina kasnije, poslednjeg petka oktobra, grupa njegovih prijatelja i saradnika, u Beograd će vratiti vedri duh Dizijeve trube.

Džon Li (John Lee) je džezer. Svira bas, komponuje, producira i predaje muziku. Prvi put u javnosti se pojavljuje početkom sedamdesetih. 1984. njegovo putovanje kroz džez nastavlja se uz Dizija Gilespija. 1994., godinu dana nakon smrti legendarnog džezera, Li postaje jedan od „čuvara sećanja“ na Dizijevo delo okupljenih u sastavu „Dizzy Gillespie All Stars“. Desetak dana pred njihov nastup u Beogradu, Li mi je, u kratkom razgovoru, rekao da je „njihova misija da nastave da šire Dizijevu divnu muziku, na način na kojih ih je on učio.“

"Mi sviramo muziku koju je Dizi pisao, ali i muziku koju je Dizi voleo. Jer, kao Dizijev bend mi nismo svirali samo njegovu muziku... svirali smo i muziku, na primer, Telonijus Manka... To je ukratko naša misija.“

Šta publika u Srbiji može da očekuje od vašeg koncerta - nostalgično putovanje kroz vreme ili novo viđenje Dizijeve muzike?

Po malo od oba...

... možda i kako bi Dizi danas zvučao?

Da, tako je! To je dobar način da se postave stvari!

Muzika Dizija Gilspija je bila, a i dalje je, veoma specifična. Koliko je teško održati taj stari duh, a istovremeno pružiti publici i nešto novo?

Nije uopšte teško! Za nas je to jednostavno uživanje. Kombinovati te dve stvari... raditi u 2009. godini sa istom idejom sa kojom bi i Dizi danas radio... To ima smisla.

Dizi je bio poznat i po humoru. Da li je vaš bend zadržao i taj duh?

Oh da! Zaista se trudimo da ga očuvamo. Naš saksofonista Džejms Mudi je sjajan u tom smislu. Bio je Dizijev najbolji prijatelj i dok nastupa, veoma je srećan i veseo. Svi se trudimo da naši koncerti publici budu jedno veselo iskustvo.

Ko je došao na ideju da se osnuje bend koji će nastaviti Dizijev rad?

Dizijeva žena... Ideja je potekla od nje, Lorejn Gilespi.

Da li se, dok ste osnivali bend, nametnulo pitanje „Ko će sada biti Dizi?“

Da! Vidite, to je bio problem... Mi, u stvari i nismo pokušavali da osnujemo bend. Zapravo smo pokrenuli program tokom kog smo išli na muzičke koledže i predavali Dizijevu muziku. Međutim, ljudi su počeli da nas angažuju za različite koncerte... Mi smo samo pokušavali da očuvamo Dizijev duh, niko ne može da bude Dizi, da ga zameni! Ipak, moram da kažem da je Džejms Mudi prilično blizu!

Dizi se smatra pokretačem modernog 'bi-bapa'. Kao neko ko je nastavio Dizijevu muziku, kako vidite razvoj tog muzičkog stila u ovih poslednjih nekoliko decenija?

"Bi-Bap" je sve izmenio i na sve uticao!

Za kraj, koji je Dizijev album vama naročito važan?

O Bože! To je zaista teško pitanje! Volim album „Jambo Caribe“. Na tom albumu ima dosta uticaja Brazila, Južne Amerike i Kariba. To mi je verovatno jedan od omiljenijih albuma uopšte.“