INTERVJU: Igi Pop

Na samom početku razgovora Igi je izneo svoju ocenu dosadašnjeg toka velike svetske turneje na kojoj se nalaze:

- Utisci su različiti, trenutno smo u drugoj fazi turneje na kojoj promovišemo album "Weirdness". Tokom leta smo nastupali na velikim letnjim festivalima, uglavnom kao hedlajneri. Ponekad na tim festivalima bude dobro, ponekad ne. Kada nastupamo sami, uglavnom je uvek dobro, kao što je bilo sinoć (utorak, 2. septembar, prim.aut.) u Roterdamu gde smo nastupali u klubu pred 1100 ljudi. Generalno, utisak mi je da se ljudi ludo zabavljaju na našim živim svirkama.

Poznati ste po tome što ste na početku karijere svojim ekscentričnim nastupima umeli da šokirate publiku. Da li mislite da je u današnje vreme moguće učiniti tako nešto?

- Mislim da je najvažnija stvar u nekom nastupu veza koja se uspostavlja između umetnika na sceni i gledaoca u publici. Utisak koji će imati neki posetilac zavisi od njegovog ličnog odnosa koji u tom trenutku uspostavlja sa izvođačem. Tokom koncerta posmatram publiku, pratim šta rade, baš kao što oni prate mene. U suštini sve je pitanje individualnog doživljaja, tako da mislim da ni ti moji nekadašnji nastupi nisu šokirali sve, već samo pojedince. Mislim da nisu šokirali one koji su kul. (smeh)

Kako ste zadovoljni prijemom pesama sa povratničkog albuma "Weirdness", pošto mnogi, ipak, dolaze na vaše koncerte zbog starih hitova?

- Mislim da smo dosada imali dosta sreće što se toga tiče, jer pesme sa tog albuma prolaze prilično dobro kod publike, mada u početku nije bilo tako. Trik je u tome da nikada ne odustajete od onoga što ste naumili da uradite. Kada je album izašao 2007. odmah smo počeli da sviramo nove stvari, ali su, naravno, stari hitovi uvek bili u prednosti... Ipak su ljudi imali više od trideset godina vremena da ih nauče napamet (smeh). Kada su nove pesme u pitanju nikada ne znate kako će proći. Lično, meni sve one zvuče dobro, ali to, ipak, nije uvek tako kod publike. Prva pesma sa albuma koja je imala dobru povratnu reakciju tokom američkog dela turneje je bila "My Idea Of Fun", ljudi su je horski pevali. U međuvremenu, koncertni hitovi su postale i pesme "I'm Fried" i "Trollin". Vrlo smo zadovoljni time.

U poslednjih par godina gledao sam vas dva puta, na "Exitu" i u Zagrebu. Oba puta je bila sjajna atmosfera, pogotovo na "Exit-u", gde su svi skakali, a u jednom trenutku vam se publika pridružila na sceni. Da li se sećate toga?

- Da, "Exit"... na onoj divnoj tvrđavi, sećam se toga. Bila je odlična vibracija izmađu nas i publike, ljudi kod vas imaju taj neki dobar duh.

Tada je pre vas nastupala Pičiz (Peaches). Budući da ste sa njom prethodno snimili dve zajedničke pesme, očekivalo se da će vam se ona u jednom trenutku pridružiti na sceni.

- Da sam nastupao solo, to bi se verovatno desilo, ali kad nastupam sa "The Stooges", jednostavno ne praktikujemo gostovanja drugih muzičara. Inače sam veliki fan Pičiz.

Kako ste došli na ideju da 2003. ponovo okupite "The Stooges"?

- U to vreme bio sam u nekoj vrsti kreativnog zastoja. Imao sam osećaj da sam na svojim albumima rekao sve što sam imao, mnogo muzike sam napravio tokom dugog vremenskog perioda. Gitarsta "The Stooges", Ron Ašton (Ron Asheton), bio je autor nekoliko pesama na mom solo albumu "Skull Ring". On je u to vreme svirao sa Džejom Meskisom (J.Mascis), koji će svirati sa svojim bendom "Dinosaur Jr." iste večeri kad i mi, i često smo se sretali na raznim festivalima. Inače sam na svojim solo koncertima često izvodio pesme "The Stooges" zato što one uvek zvuče dobro uživo. Mnogi su mi tad govorili da bi prava stvar bila da te pesme svira originalna postava. Mislim da je ponovno okupljanje prosto bilo zapisano u zvezdama.

Pročitao sam negde da ste, jednom prilikom, na samom početku karijere prišli jednom lovcu na muzičke talente sa pitanjem da li bi mogao da vam organizuje koncert, a da vam je on odgovorio: "Igi, verujem da ćeš za dvadeset godina biti bitno ime u svetu muzike, ali u ovom trenutku, ne, hvala!"

- Da, to je tačno. Prišao sam tom lovcu na muzičke talente, koji se zvao Frenk Barselona (Frank Barcelona), tokom koncerta Džoa Kokera (Joe Cocker) i on mi je to rekao vrlo otvoreno, bez uvijanja. Vrlo poštujem taj njegov postupak, jer je čovek prosto bio iskren, a iskrenost je retka stvar koju možete naći u američkoj muzičkoj industriji. Inače, Frenk je tada izgledao kao jedan od junaka TV serije "Sopranos"... (smeh)

Da li se sećate prvog nastupa?

- Da, prvi nastup "The Stooges" bio je u Detroitu, svirali smo kao predgrupa. Nosio sam afro periku od aluminijuma, koju sam sam napravio, obrve su mi bile obrijane, a lice ofarbano u belo. Nosio sam trudničku haljinu, satenske pantalone i cipele za golf, koje su bile povezane sa zvučnicima, tako da sam koracima proizvodio šuškavi ritam. Svirao sam nekoliko instrumenata koje sam sam napravio, čudne trube, sprave koje su proizvodile pršteće zvuke i nešto poput mašine za vetar. Ron Ešton je tad svirao bas, Skot Ešton (Scott Asheton) je svirao udaraljke, koje su imale ispisane neke svete indijanske simbole, kao i neke vulgarne reči (smeh)... pokojni Dejv Alekzander (Dave Alexander) se bavio mojim čudnim instrumentima. Ljudima je to bilo interesanto, jer smo bili drugačiji od drugih.

Kako ste počeli da nastupate pod imenom Igi Pop (pravo ime je Džems Njuel Osterberg, prim. aut.)

- U tinejdžerskim danima sam imao bend koji se zvao "The Iguanas". Tako sam ga nazvao inspirisan plakatom za film "Night Of The Iguanas", po delu Tenesija Vilijamsa, sa Liz Tejlor u glavnoj ulozi. Na tom plakatu je bila slika iguane, koja je tako dobro izgledala, delovala je snažno, neranjivo i kao da ne mari ni za šta. Kasnije su ljudi počeli da me zovu... onaj Igi iz Iguanas, to je bila neka vrsta šale i tako je ostalo to ime.

Kad vec spominjete filmove i sami ste se pojavili u mnogim, a filmski producenti u Americi planiraju snimanje biografskog filma o vašem životu, gde bi glavnu ulogu trebalo da glumi Ilajdža Vud (Elijah Wood)?

- Zapravo me to uopšte ne zanima i iskreno mislim da od toga neće biti ništa. Jedno vreme su se producenti raspitivali da li bih se uključio u tu priču, ali sam im jasno poručio da nemam interesovanje za to. Ukoliko žele da snime taj film, neka snime, neću im odmagati, ali neću ni učestvovati u tome.

Da li se sećate prve ploče koju ste kupili u životu?

- Naravno da se sećam... "Red River Rock" od "Johnny & The Hurricanes", kostala je 99 centi. Bio sam u prvom tržnom centru koji je otvoren u Mičigenu i u jednoj prodavnici ugledao taj album. Bio sam vrlo uzbuđen kada sam shvatio da imam jedan dolar, pomislio sam: "Imam dolar, mogu da kupim ploču, VAU!"... bend je predvodio saksofonista Džoni Paris (Johnny Paris), sećam se njegove fensi, masne plave kose i velikog zlatnog saksofona. Najbolja pesma na ploči je bila upravo "Red River Rock", stara američka folk pesma koju su oni obradili na rok način.

Da li još uvek imate tu ploču?

- Ne, nemam je više. Sačuvao sam nekoliko stotina ploča iz tog perioda, među kojima i album "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band", iako ga nikad nisam posebno voleo (smeh)... smatram ga nekako depresivnim, još uvek čuvam "The Marble Index" od Niko (Nico), kao i "The Freewheelin Bob Dylan", ali, nažalost, nemam više album "Johnny & The Hurricanes".

Kako ste se zainteresovali za muziku?

- Slušao sam mnoge stvari pre nego što sam ušao u rokenrol. U školi sam krenuo na časove muzičkog čim su uvedeni, a i moji roditelji su imali mnogo ploča u kući i kao klinac sam slušao razne žanrove, recimo, sving - muzičare kao što su Beni Gudmen (Benny Goodman), Glen Miler (Glenn Miller), zatim kompozitore klasične muzike kao što su Ravel, Debisi, Bartok, Dvoržak, tu čarobnu muziku koja me pokreće, pa sve do pop muzičara, kao što je Tom Džons (Tom Jones), pa čak i Frenki Avalon (Frankie Avalon)... (smeh), zatim je došao rokenrol.

Šta volite da slušate danas, da li imate neke favorite?

- Ne bih baš rekao da imam određene favorite, ali postoje stvari koje mi se dopadaju. "Santogold" zvuči dobro, dobre su i pojedine pesme grupe "MGMT"... ima jedan mali pank bend na Floridi, gde živim trenutno, zovu se "OPS", oni mi se sviđaju.

Šta mislite o daunlodovanju muzike sa interneta, mnogi autori time gube zaradu?

- Nemam ništa protiv toga, mislim da su pesme "The Stooges" i pesme iz moje solo karijere dobile mnogo bolju promociju zahvaljujući internetu. Ranije je sve zavisilo od muzičke industrije u kojoj je puno loših menadžera od kojih je zavisilo da li će nešto da dođe do publike. Kad je internet u pitanju, između muzičara i publike nema posrednika, ljudima je sve na raspolaganju i imaju slobodu izbora, tako da to podržavam, na kraju krajeva i preko interneta možete da zaradite. Najbolji komentar koji sam čuo na tu temu je dao Lil Vejn (Lil Wayne), koga, inače, jako volim. Kada su ga pitali zašto svoju muziku stavlja na internet pre nego što zvanično izađe na disku, odgovorio je: "Čoveče, u ovom novom vremenu, nije važno da zaradiš, nego da te čuju". Mislim da je potpuno u pravu, važno je da uspostavite komunikaciju, da dospete do ljudi, a novac će već nekako doći.

Koji su vam planovi po završetku ove turneje, možda neko novo izdanje?

- Možda, imam novu muziku. Nedavno sam radio muziku za dokumentarni film o francuskom piscu Mišelu Uelbeku, nije u pitanju rokenrol, već džez muzika. Mislim da će se pojaviti u narednim mesecima, verovatno na internetu. Voleo bih da snimim još jedan album sa "The Stooges", ali za to ima vremena, ne žurimo. Uradio sam par snimaka sa Fetboj Slimom (Fatboy Slim) i to bi trebalo da se pojavi na njegovom novom albumu, a sarađujem i sa još nekoliko producenata. U svakom slučaju, puno radim.

Igi, hvala na razgovoru, vidimo se na koncertu na stadionu Tašmajdan u Beogradu. Šta očekujete?

- Očekujem da bude je...o dobro!

Slušajte iggy Pop and the Stooges na B92.fm

Pročitajte intervju sa Džejom Meskizom (Dinosaur Jr.)

Više o festivalu Jelen pivo live