Radiohead – In Rainbows

Sem zadrtih kolekcionara kojima je bitnija forma od sadržaja (to su oni kojima veći gušt predstavlja držanje diska u ruci nego slušanje muzike sa njega), i za koje će uvek biti štampan neki simboličan broj ‘čvrstih’ nosača zvuka, svi ostali će skidati muziku sa neta za određenu finansijsku nadoknadu.

I dok gomila sastava čeka da neko prvi probije led, Radiohead povlače potez kojim direktno ulaze u istoriju muzičkog biznisa. Njihov novi album In Rainbows će se pojaviti u svom fizičkom obliku 3. decembra, a dok se to ne desi, jedini legalan način da dođete do istog je da ga skinete sa njihovog sajta, i to za sumu novca koju sami odredite.

Stotine hiljada ljudi je 10. oktobra bilo kraj svojih kompjutera čekajući šifru koja će im omogućiti posedovanje albuma na koji čekaju četiri godine.
Prema nezvaničnim podacima, samo tog prvog dana In Rainbows je bio skinut 1,2 miliona puta, što dovoljno govori o uspešnosti ove akcije.

Ključni razlog zašto je grupa ovog ranga uopšte bila u mogućnosti da prodaje svoju muziku na ovaj način je to što oni trenutno nemaju ugovor ni sa jednom diskografskom kućom (teško da bi ijedna pristala na kompromis ove vrste). Samim tim, gotovo sav novac zarađen od online prodaje albuma ide njima, i samo njima. Na stranu što će zaraditi dodatnu lovu kada se disk zvanično bude pojavio u prodavnicama.

Dakle, njihove potrebe su zadovoljene, kao i potrebe gomile fanova (koji su album mogli platiti i 50 dinara, npr ). Upravo zato mislim da je proizvoljna cena njihovog albuma mnogo revolucionarniji potez od same ideje legalnog skidanja sa neta, koja baš i nije tako nova.

Pored njihove savremene muzike, Radiohead su pokazali da idu u korak sa vremenom i kad je muzički biznis u pitanju. Ovaj potez je domaći zadatak svim alavim sastavima, tipa Metallica, koji se konstantno žale kako gube novac zbog nelegalnog downloada.

Imam utisak da fama oko izlaska In Rainbows malo skreće pažnju o samom sadržaju albuma, koji nije toliko zvučno radikalan kao način na koji je objavljen. Daleko od toga da je loš, naprotiv - bez sumnje je kvalitetniji od njihova tri poslednja albuma (naročito od Amnesiac i Hail to the Thief), ali je ipak kilometrima daleko od, sad već antologijskog, OK Computer.

Ako diskografiju ove grupe podelimo u dve faze: pre OK Computer (koja je više orijentisana ka gitarskom popu i strofa-refren-strofa strukturi pesme) i onu posle OK Computer (mnogo progresivniju i eksperimentalniju) onda prva pesma na novoj ploči, 15 Step, u svoja četiri minuta sadrži naznake obe faze.

Počinje ritmom koji je bio karakterističan za Kid A album (circa Idioteque), da bi se ubrzo priključila pomalo džezirana gitara Džonija Grinvuda (Jonny Greenwood) koja podseća na rifove sa B strane (B strana – šta beše to?) njihovog prvenca Pablo Honey. 15 Step je toliko moćna, da bi ste mogli pomisliti da je pred vama remek delo od albuma, ali ako ste iskusni slušalac, onda se sećate albuma Hail to the Thief, koji takođe počinje hitom na kub 2+2=5, dok je ostatak albuma tri nivoa ispod.

Da se taj slučaj ovde ne ponavlja, jasno je već u drugoj pesmi Bodysnatchers, koja počinje i nastavlja se distorziranom gitarom propuštenom kroz gomilu efekata, i koja mi miriše na novi stadionski hit.

Nude zvuči kao onaj tihi deo pesme Paranoid Android, dok početak Weird Fish/Arpeggi sa matematički preciznom ritam sekcijom, praćenom melodičnom Grinvudovom gitarom neodoljivo podseća na Darkwood Dub (iz “Život počinje u 30-oj” faze), a psihodelični završetak daje prepoznatljiv Radiohead pečat. Kad se sve sabere i oduzme, pred sobom imamo jednu od 5 najlepših pesama koju su Radiohead ikad snimili.
Uslovno rečeno, kraut rok za klince koji nemaju pojma šta je to.

All I Need se mogla naći na bilo kom albumu nakon OK Computer, Faust Arp zvuči kao da Pink Floyd obrađuju Road Trippin’, dok je House of Cards savršena, hipnotičko-svemirska balada za novi vek. Reckoner karakteriše repetitivna gitara, kojoj se na kraju pridružuju standardne Radiohead klavijature i zajedno čine jednu od romantičnijih numera ovde. Jigsaw Falling into Place, postepeno prerasta iz pitomog kraut roka u kontrolisano-divlju indie melodiju, i uz 15 Step, Weird Fish/Arpeggi i Bodysnatchers čini okosnicu celog albuma. Klavirska Videotape koja zatvara album, svojom mračnom atmosferom odaje sličan utisak kao prošlogodišnji solo album Toma Jorka (Thom Yorke), Eraser.

Iako je In Rainbows verovatno jedan od 3 najbolja Radiohead albuma, suzdržao bih se od termina tipa ‘remek delo’ zato što In Rainbows to definitivno nije, ili od ‘albuma godine’ jer je taj pojam isuviše individualan, ili pak od ‘promašaja godine’, što tek nema veze sa istinom. Ako se složimo da na ploči na kojoj se nalaze četiri savršene, dve solidne i četiri krajnje prosečne pesme, i da je ideja o načinu prodaje iste najoriginalnija od postanka interneta, zaključak se nameće sam po sebi.... na vama je da ga izvedete.

Play: RADIOHEAD - Bodysnatchers

Ukoliko vam se album nije dopao nema smisla da trošite pare ili vreme za download na:

Izvođač: Cluster
Naziv albuma: Zuckerzeit
Izdavač: Brain
Godina objavljivanja: 1974

Izvođač: Alex Delivery
Naziv albuma: Star Destroyer
Izdavač: Jagjaguwar
Godina objavljivanja: 2007

Izvođač: Broken Social Scene Presents: Kevin Drew
Naziv albuma: Spirit If...
Izdavač: Arts & Crafts
Godina objavljivanja: 2007

Izvođač: T2
Naziv albuma: It'll All Work Out in Boomland
Izdavač: Decca
Godina objaljivanja: 1970