EXIT 09: Ovo ne smete propustiti 2

Sve informacije o ovom, za našu zemlju veoma bitnom kulturnom dešavanju, možete pronaći na zvaničnom sajtu.

Za razliku od prvih nekoliko godina, kada se festival razvijao i rastao uz sve zgode i nezgode koje prate logistiku jednog toliko velikog događaja, sada je sve u vezi sa EXIT-om veoma jednostavno i nijedan ljubitelj muzike koji od 9. do 12. jula želi da se nađe na Petrovaradinu ne bi trebalo da ima problem sa organizacijom odlaska u Novi Sad.

Karte se mogu i dalje naći u prodaji po ceni od 9.990 dinara za sva četiri dana (za one koji nisu bili dovoljno ažurni da ih nabave u pretprodaji po daleko nižim cenama).

U svakom slučaju je daleko isplativije nabaviti četvorodnevnu ulaznicu, pošto se jednodnevne karte kreću po ceni od 3.490 dinara za prva dva dana, dok će karte za treći i četvrti dan koštati 3.990 dinara.

Vozne i autobuske karte do Novog Sada je moguće nabaviti i na sâm dan putovanja, i cena u jednom pravcu se kreće od nekih 400, pa i do 1000 dinara.

Tokom festivala u našoj severnoj prestonici iznajmljuje se veliki broj stanova, tako da je isplativije ići na tu varijantu, ako već putujete sa velikim društvom.

U suprotnom dovoljno je samo stići do Novog Sada i uživati u muzici.

Generation Terrorists

Riči Edvards je nestao 1994. Znači, nestao je, nema ga, eto, već 15 godina. U redu, sada kad smo to razrešili i shvatili da sve mora da ode, onda možemo da počnemo da govorimo o nekim drugim razlozima zbog kojih biste hteli da čujete jedan od najboljih bendova 90-ih godina XX veka.

Prvi je njihov opus. Pričati o tome kakvi su "Manic Street Preachers" nekome ko ih nikada nije slušao veoma je teško. "MSP" su... rok bend. Imaju gitaru, bubanj, bas, nadrndanog pevača (Džejmsa Dina Bredfilda, gde ćete više), veoma pristojno odevenog, ali sa glasnim stavom. Dosta odličnih rifova, zanimljiva tematika, relativno nekonvencionalni aranžmani i ništa vam više ne treba da se zaljubite u one koji su pevali o emotivnim i mentalnim problemima i pre nego što je to učinila Britni Spirs. An absolute must, ukoliko idete na EXIT; ne propustite ni za živu glavu, bez obzira na to kakvu muziku volite.

Problem je to što ove godine nisu izvodili praktično nijednu pesmu sa "The Holy Bible" na većini nastupa, ali specijalna nagrada biće izvođenje velikog broja numera sa "Everything must go", kao i sa njihovog kultnog prvog albuma "Generation Terrorist".



Pored "MSP", na glavnoj bini dobićemo po prvi put priliku da slušamo "Korn". O ovom sastavu mi je veoma teško da pišem, pošto su mi bili omiljeni bend u osnovnoj školi, ali mi se čini da sam ovom izjavom sve rekla. Posle stvarno inventivnog debija i, za tadašnje uslove, još bizarnije depresivno-agresivnog albuma od mnogih drugih, kao i zanimljivog, mada ne preterano dubokog "Life is peachy" iz 1996, stigao je supermasivni "Follow the leader", na kome se bend potpuno komercijalizovao, i, uprkos tome što su na njemu začeti i njihovi najbolji rifovi i što su sve numere stvarno "catchy", teško je hvaliti suštinu, kao i prezentaciju nu metala.

Pa, ipak...

Džonatan Dejvis je fenomenalan pevač kojeg vrlo dobro zna šta radi na sceni. Bez obzira na ponekad ponižavajuće smešne tekstove, uvek je zanimljivo slušati ga, prvenstveno zbog boje glasa, a onda i emocije koju uspe da utka, naročito u stare singlove. Iako je "Untouchables" iz 2001. bio ocenjen kao njihovo najbolje izdanje od strane kritičara, u novom veku, "Korn" su nekako postali parodija samih sebe. Ni u 40 godina nisu uspeli da izrastu iz neartikulisanog tinejdž angst-a i krivljenja svega za ličnu frustraciju (onako kako to klinci čine). Dobra vest je što se na njihovom meniju trenutno ne nalazi preveliki broj singlova iz poslednjih 5-6 godina, već je fokus upravo na starim stvarima, koje se izvode uz daleko veću žestinu, i koje zvuče daleko bolje.

Zanimljiv socijalni eksperiment. Budite tamo. Samo se pazite osnovaca u crnim majicama, umeju da budu agresivni, naročito posle dva piva.

Pročitajte preporuke za prvi dan Exit festivala