strana 1 od 23 idi na stranu

Gde je granica ljudske nade?

Videla sam kao se svet lagano preobražava u divljaštvo. Čula sam zvuk dolazeće grmljavine koja će nas, jednog dana, uništiti. Osetila sam patnju miliona...”

(Ana Frank, Dnevnik, 15. juli 1944. godine)

foto: Emma Szabo

Komad "Nebeski odred" delo je Đorđa Lebovića (koji je i sam bio zarobljenik u nacističkim logorima Aušvicu, Saksenhauzenu i Mauthauzenu) i Aleksandra Obrenovića, napisan davne 1957. godine. Na tada održanom II Sterijinom pozorju, za ovo delo, dobili su Nagradu za tekst savremene drame.

Prilikom nedavnog boravka u Krakovu, iskoristio sam priliku da obiđem i logor smrti Aušvic. Sve što sam tamo video, nije moglo da ne utiče na mene, pa sam se odatle vratio s mučninom u stomaku i stotinama pitanja, na koje nisam imao pravi odgovor. Predstava "Nebeski odred", zato se pojavila u pravi čas. Mada, ovakve drame su večne i velika je šteta što se ne igraju češće, a školarci ne dovode organizovano, kako bi saznali o stravičnoj moralnoj provaliji, u koju je čovečanstvo propalo. Jer, olako zaboravljamo i često postajemo ravnodušni prema ljudskoj patnji.

Dramu prati oko stotinak gledalaca, smeštenih na samoj sceni, ispred sobe u kojoj borave zarobljenici. Neki dva sata i desetak minuta, kao hipnotisani pratili smo mučne scene, bez jeftinih efekata i scena smišljenih da šokiraju. Užase samo naslućujemo, ali i to je previše. Od same smrti gore je samo njeno iščekivanje.

U sobi, kao prenešenoj iz poznatog, malog gradića na jugu Poljske, odvija se jeziva dilema, kolika je cena života, šta se sve može istrpeti i kakve granice preći, da bi se on sačuvao u svom najmizernijem izdanju.

Gase se sva svetla, kulja dim i u daljini se pojavljuje grupa preplašenih zatvorenika, a ispred njih stoje vojnik i oficir, sablasni poput strašila. Oficir im saopštava da su odabrani za "Nebeski odred", za obavljanje najprljavih poslova u fabrici smrti. Oni koji odbiju da učestvuju u ovom zločinu, bivaju na licu mesta streljani. Ostali odlaze u sobu, s tri meseca životnog kredita, svojim najstrašnijim strahovima i tikovima. I tamo, u skučenoj zagušljivoj tamnici, oni se nalaze sami sa sobom, sa ostalim odabranima za ovaj krvavi pir smrti.

Tajac smenjuju dileme, neverica, da je takav užas, koji ih očekuje, uopšte moguć, spoznaja, ravnodušnost, bezrazložna euforija, depresija i konačno, ludilo, kao logična reakcija normalnog čoveka na nepojmljive zločine, u kojima su i sami, nevoljno, učestvovali.

Čudna je i raznolika družina, sastavljena od političkih zatvorenika, kriminalaca i Jevreja. Ljudi sasvim različiti, našli su na zajedničkom poslu, koji nisu želeli. Različite ideologije i religije, nesposobne da se izbore s stavičnom stvarnošću, pred kojoj sve pada u vodu. Oni su tu, iz egoističkih pobuda, kako bi, samo na kratko, produžili svoj bednu egzistenciju. Sklopili su pakt s samim đavolom.

Degradirani i poniženi, do same srži duše i izmučenog tela. Konačan pad čoveka je tu.

Dolaze mokri, promrzli i izgladneli, a onda, kada već polako oguglaju, otpočinju gozbu hranom i pićem, oduzetim od ubijenih, razmeću se, onim, o čemu su, do skoro samo sanjali, pevaju i plaču, padajući sve dublje u klopku, koja im je svesno i monstruozno postavljena.

Svako pokušava na svoj način da izdrži taj užas, da se izbori sa sopstvenim demonima izralim iz griže savesti. Neko vodi statistiku zločina, drugi ćuti, neki se vesele, a religiozni Jevrej opravlja sat i ćuti. Distanca između njih i izabranog kapoa, bivšeg vajara postaje sve veća. Nekadašnji umetnik, odbačen od svojih, okreće se odmazdi i nasilju nad ovim žrtvama i dželatima. Krug ljudske nesreće je zatvoren. Tu su dželati po ideologiji i prirodi, ali i dželati iz samoodbrane, potekli iz reda samih žrtvi, koji će na kraju i sami, završiti na gubilištu. Sukobljavaju se međusobno, maštaju o bekstvu, pričaju o životu, iz kojeg su izopšteni. Umiruje ih ta varljiva i krhka nada, da ima izlaza i iz tog pakla, ali kada i ta, poslednja slamka, za koju se grčevito drže, nestaje, otrežnjeni, uz neumoljive otkucaje sata odlučuju da povrate svoje izgubljeno dostojanstvo, tako što će ga trampiti za sam život.

Jedna sjana drama, teška tragedija koja se mora odgledati. Odlična glumačka postavka na nimalo lakom zadatku. Da, jezivo je, izlazite iz teatra ošamućeni i ogorčeni, za razliku od trivijalnih predstava, koje podilaze lošem ukusu i širokim slojevima društva. Onima koje traže sedativ od svakodnevnog života. Ovo je angažovana drama, koja šalje sasvim jasnu društvenu poruku. A kome sve ovo nije dovoljno, ko želi da upotpuni sliku, neka pročita ovo moje, sasvim lično, viđenje pomenutih koncentracionih logora na mojoj veb stranici

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Odštampaj Pošalji

Knjige

Berta Sera Manzanares "Oči uragana"

U skorije vreme imali smo prilike da čitamo nekoliko knjiga koje se bave turbulentnom istorijom karipskog regiona.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Film

Filmski festival u Rimu

Kao i prethodne tri godine, u periodu od 15. do 23. oktobra održan je četvrti internacionalni filmski festival u Rimu.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Koncerti

Godišnjice Hyperduba i Dis-patcha

Engleska dubstep etiketa “Hyperdub“ slavi ove godine 5 godina postojanja i tim povodom su objavili dvostruku kompilaciju “5 Years Of Hyperdub“

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Koncerti

Red Snapper u Pogonu

Kultni status koji Red Snapper očigledno uživa ovde, bio je dovoljan da Pogon Doma omladine u subotu uveče bude krcat.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Film

"Cinemania 2009." šta (ne)gledati?

Ukupno 5 filmova koje morate da pogledate i 5 filmova koje biste svakako morali da preskočite na ovogodišnjoj "Sinemaniji", u subjektivno nadahnutoj preporuci našeg filmskog kritičara.

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Film

Posetilac (2008)

Gotovo apsolutna nemost filma „Posetilac“ kontrastno dovodi do iznenadnog buđenja bujice strahova&sumnji kod gledaoca dok, opet, nemo (!

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Izložbe

Moj ugao - nagrade za avgust

Odlučili smo da kao najbolji tekst objavljen u rubrici Moj ugao u avgustu nagradimo tekst o fotografkinji Eni Libovic koji je poslao Ljubisav Panić

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Film

Pop fenomen Sumrak

„Film Sumrak osvojio pet MTV nagrada“, „Film Sumrak osvojio 11 Teen Choice nagrada“, „Knjige Stefani Majer među najčitanijim knjigama“

Postojeći komentari (5) | Pošaljite komentar

Izložbe

Život kroz objektiv – Eni Libovic

Iako je danas nedvosmislena vrednost fotografskog stvaralaštva kao oruđa za stvaranje umetnički vrednih dela, onog trenutka kada je taj potencijal otelotvoren

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

strana 1 od 23 idi na stranu