The Last Shadow Puppets

“Fakat budimo realni, rokenrol se vraća”, rekao bi možda lik iz jedne od mojih omiljenih serija. Povratak rokenrola u mejnstrim je jedna od najvećih tema za raspravu u današnjem muzičkom novinarstvu.

Ono što je sporno nije sam povratak, koji je prilično vidljiv, već priča o tome koliko današnji bendovi mogu da se nazovu rok bendovima.

Naš omiljeni muzički žanr jeste postao prilično konzervativan, i na navedenu tvrdnju će se veliki broj etabliranih kritičara samo osmehnuti i reći da današnja muzika sa rokenrolom nema nikakve veze. Sa druge strane, muzičari će biti otvoreno i cool progresivni i reći da ne žele da se ograničavaju na žanr. E, pa, dragi moji novi muzički idoli, jedan veliki pesnik je davno rekao - It’s only rock’n’roll, but I like it. I nemate se čega stideti. Nego udrite po tim gitarama, pa da vidimo šta će dalje da se dešava.

U novom talasu mladih gitarskih bendova (ovo mu dođe politički korektan izraz za nove rok bendove), pre par godina pojavili su se mlađani dečaci pod imenom "Arctic Monkeys". Koristeći blagodeti interneta uspeli su vrlo brzo da se probiju do najvećih svetskih bina i da tu ostanu prilično kontinuirano. Za razliku od većine drugih koji su se pokazali samo kao one-hit-wonders "AM" su pokazali veliku produktivnost (dva albuma i jedan EP, za vrlo kratko vreme), odlične pesme i preko potrebnu dozu drčnosti da dokažu kako zaslužuju da se pominju ravnopravno sa svojim uzorima. I taman kad se učinilo da su zastali, ili da je početna euforija bila preterana, pojavio se njihov pevač Alex Turner, sa svojim novim bendom.

Najbolji bendovi se prave sa dobrim ortacima. Tako su Alex i njegov prijatelj Miles Kane, posle zajedničkih svirki rešili da svoje ideje iskažu van matičnih grupa. Projekat je nazvan "Last Shadow Puppets", i bar za mene je prilično iznenađujuć.

Prvi utisak posle preslušavanja prvog singla "The Age Of The Understatement" je da slušate naslovnu pesmu nesnimljenog prvog indei-vesterna. Galopirajući ritam, moćne orkestracije i surf gitarski pasaži nisu baš nešto što se moglo očekivati od idola prugastih klinaca širom sveta.

Vokali su ostali isti, ali nimalo ne odskaču – tu je i dalje Alexov glas kome se veruje dok priča svoje čudne priče. Sada kada nam je pristigao album, može da se stekne kompletniji utisak. Naslovni singl jeste jedini 1/1 hit, ali ostale pesme ne padaju u kvalitetu. Album stoji kao celina od početka do kraja, neke pesme su obojene soul uticajima, neke prizivaju rani rokenrol, ali uspevaju da ne budu pojedene od strane maestralnih orkestarkih aranžmana koje je radio genije Owen Palett, nekima možda poznat i kao Final Fantasy, čije ste orkestracije mogli da čujete na "Arcade Fire" albumima i kod poslednjeg "Beiruta".

"Last Shadow Puppets" su definitivno bend koji može da prati Amy Winehouse na temi za sledećeg Bonda. Jedina nedoumica koja se javlja je koliko ovaj odličan album može da se odsvira uživo, a i ona je brzo nestala posle gostovanja benda u "Later with Jools Holland".



Svima kojima je rock'n'roll umro negde oko početka ’80-ih preporučujem da poslušaju ovaj album i saznaju da Ii naše internet generacije imaju šta da pokažu. I da to prokleto dobro zvuči!