Grupni portret likovnih umetnica

Do 29. septembra trajala je izložba slika Vere Galešev u galeriji Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Jarke boje i veliki portreti, u kombinaciji sa štampanim fotografijama usana koje su preuzete iz časopisa, pokazuju izuzetan talenat za slikarstvo i oslikavanje velikih formata kod Vere Galešev, inače diplomiranog vajara. Rođena 1984. godine, umetnica je svoje usavršavanje nastavila na Akademiji lepih umetnosti u Milanu i na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.

Tokom svoje karijere, Galešev se bavila dizajniranjem scenografije, postera i majica za „Brod teatar” koji je bio lociran na splavu na Dunavu, kao i dizajniranjem kostima i scenografija za studentske filmove Ane Lagator. Iskustvo u ovim oblastima ostavilo je traga na novu seriju slika autorke. Najnovije slike odlikuju intenzivan kolorit i velike dimenzije likova koji kao da su na filmskom platnu.

Otvaranje izložbe Vere Galešev, galerija ULUV-a, Novi Sad

Interdisciplinarnost i vraćanje slikarstvu posle bavljenja mnogim vidovima umetnosti u kojima je postigla značajne rezultate, odlike su umetničkog temperamenta Mire Brtke koja je 82. rođendan proslavila tokom otvaranja izložbe Nestabilne ravnoteže u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Retrospektivna izložba čiji je kustos Suzana Vuksanović, predstavlja pregled Brtkinog stvaralaštva tokom 50 godina – od slika iz studentskih dana na Akademiji lepih umetnosti u Rimu koju je završila nakon studija filmske i pozorišne umetnosti, do trejlera za film DNK, na kojem trenutno radi.

Mira Brtka, skulpture i reljefne slike

Poseban akcenat u okviru postavke je stavljen na skulpture, koje Brtka pravi od ’90-ih godina XX veka, počevši sa aliteracijama na temu crvene zvezde petokrake. Najnovije skulpture su linearne, najčešće ofarbane u belo, gvozdene, ali raspršene u prostoru, tako da se gledalac ne suočava za glomaznim i masivnim gvozdenim objektima, već sa prozračnim predmetima sa kojima može da stupi u interaktivan odnos. Mada se u nekim skulpturama ogleda duhovitost umetnice, te skulpture se ne mogu svesti samo na postmodernističku dosetljivost.

Osim linearnih skulptura i reljefnih svetlih slika, na izložbi su zastupljene i haljine koje je Brtka dizajnirala tokom boravka u Italiji. „Ovaj deo svog umetničkog stvaralaštva Mira Brtka je uvek nekako držala u tajnosti. Nije se, ako možemo tako da kažemo, potpisivala na svoje kreacije koje su inspirisane slovačkom narodnom nošnjom i slikarstvom modernizma”, saopštila je kustoskinja Suzana Vuksanović.

Mira Brtka, kolaž od tkanina i vez

U okviru izložbe, posebno se išlo ka tome da se zaobiđe biografski deo koji se tiče privatnog života sa tragično preminulim suprugom Draganom Kresojom (režiser filma "Tamna je noć", 1995), dok je izloženi dokumentarni materijal preuzet iz arhiva Fondacije Brtka-Kresoja u Petrovaradinu.

Do 21. oktobra se mogu pogledati radovi i kratki filmovi ove umetnice koji se projektuju radnim danima u 14h i vikendom u 13h.

Ana Novakoviæ, © Goran Despotovski

Ana Novaković je diplomirala slikarstvo 2010. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i razvijala je svoj umetnički izraz učešćem u internacionalnim projektima Novi Sad in New York (2011) i Novi Sad a Roma (2012). U okviru projekta Razlike 2012 koji se odvijao u Studentskom kulturnom centru Fabrika od 22. do 29. juna tekuće godine, Novakovićeva je izvela višečasovni performans. Tom prilikom je vezanih očiju crtala imaginarne portrete po staklenim površinama velikih formata, radeći markerima različitih boja i baza.

Prema rečima autorke, crtanje sa vezanim očima je izuzetno teško jer umetnik tom prilikom mora u potpunosti da vizualizuje u mislima portret ili figuru koju radi i da crta ono što je zamislio bez imalo odstupanja. U protivnom, ne bi mogao da se snađe jer se kroz zadati prostor kreće svojim osećajem za dimenzije, umesto vođen vidom.

„Bez obzira na to koliko ste dobri u crtanju figura ili portreta, kada su vam oči vezane, vi sasvim drugačije pristupate figuri, pogotovo ako hoćete da crtež ima i stilsku vrednost”, ističe Novakovićeva. „To viđenje je uvek nekako frontalno i na crtežima koji su rađeni sa zatvorenim očima nema ni perspektive ni dubine, uprkos tome kako ste je vi zamislili i što ste vični crtanju figura u perspektivnom skraćenju”. Autorka dodaje da je neopisiv osećaj kada pogledate crtež koji ste uradili – to je uvek iznenađenje nečim neočekivanim, ali često i zadivljenost kako su neki delovi ispali očarvajući uprkos tome što nisu nimalo u skladu sa onim što ste zamislili i hteli.

Ana Novakoviæ, © Goran Despotovski

Rođena 1987. godine, umetnica je za sada najmlađi učesnik internacionalne umetničke razmene Art link, koja će se tokom narednih godina održavati u saradnji Kulturnog centra Novog Sada sa umetnicima iz različitih evropskih zemalja.

Art link, koji funkcioniše kao likovna kolonija i simpozijum, jedan je od aktivnih višegodišnjih projekata koji je pokrenut od kako se Novi Sad kandidovao za titulu „Evropske prestonice kulture 2020. godine”. Avgusta 2012. godine je umetnička grupa Haus 10 iz nemačkog grada Firstenfeldbruka bila u gostima kod sedmoro novosadskih umetnika. Dela koja su nastala u zajedničkom ateljeu, uz prezentacije i predavanja, predstavljena su potom u izložbenom prostoru Likovnog salona pri Kulturnom centru Novog Sada.

Maja naredne godine, umetnici-domaćini iz Srbije boraviće kao gosti u Firstenfeldbruku, gde će stvarati i zajedno izlagati u galerijskim prostorima nemačkog grada. Za obe posete je planirano da se gostujući umetnici upoznaju sa umetničkom scenom i sredinom u kojoj gostuju, uz posete institucijama kulture, muzejima i galerijama.

„Art link ima nameru da u kontinuitetu predstavlja naše umetnike u svetu, kao i da umetničku scenu iz sveta, savremene trendove i različite pristupe umetnosti približi domaćoj publici, te će nastojati da tokom narednih godina u projekat uključi svaki put nove umetnike iz naših i gostujućih zemalja”, navodi u prezentaciji projekta Maja Erdeljanin, magistar slikarstva i urednica likovnog programa KCNS-a.

Ana Novakoviæ, Dnevnik kuhinjskog stola

Dok je projekat Razlike 2012 bio prilika da ispita i proširi svoju umetničku tehniku, učešće u Art linku Ana Novaković vidi kao jedinstvenu razmenu iskustva sa inostranim umetnicima.

Koje bi prednosti prvog dela projekta Art link-a istakla?
Art link je jedinstvena i kreativna prilika za upoznavanje umetnika iz Nemačke, kao i njihovog rada i kulture. U toku deset dana njihovog gostovanja imala sam priliku da se saživim sa njihovim radom i da uživam u utiscima koje na njih ostavlja naša kultura, umetnička scena, Novi Sad, Sremski Karlovci i fruškogorski manastiri.

Kako vreme provedeno sa umetnicima iz Nemačke utiče na tvoje stvaralaštvo?
Na neki način, njihovo posmatranje ove okoline, u mnogim aspektima, učinilo je da ponovo uvidim sve kvalitete i umetnički potencijal koji u Vojdvodini imamo. Iskustvo rada sa umetncima iz Nemačke, uz mnoge razgovore o umetnosti i filozofiji življenja, na suptilan način doprinosi daljem razvoju moje umetničke prakse. Kako su svi umetnici-učesnici različitih senzibiliteta i predmeta istraživanja, njihovi kvaliteti ponaosob su došli do izražaja.

Da li, po tvom mišljenju, u našoj sredini ima dovoljno projekata kakav je Art link?
Ovakva vrsta internacionalne razmene umetnika bi trebalo da se češće organizuje, jer na najbolji način prezentuje umetničke metode, razmišljanja i scenu određenog podneblja. Takođe, atmosfera ovakvih događaja plodno je tlo za kreativne poduhvate.

Na koji ćeš još način uzeti učešća u projektu?
Na moje ogromno zadovoljstvo, po prirodi projekta, u maju ćemo posetiti njihov „radni prostor”, nemačku atmosferu likovnog stvaralaštva i nastavićemo druženje uz, nadam se, jednak broj prilika da razmenimo smeh i varijetet poimanja umetnosti.

Trenutno na doktorskim studijama iz istorije digitalne umetnosti na Univerzitetu u Beogradu, Novakovićeva preporučuje internacionalne projekte poput Art linka mladim umetnicima kao priliku da se usavršavaju i razmenjuju svoja iskustva sa drugim umetnicima, ali, što je još bitnije, sa domaćom i inostranom publikom.