Ring Ring 2013: Punoletstvo i evolucija

U kojoj meri je festival evoluirao, razvio se i stekao reputaciju, ili ne-daj-bože propao sve zapomažući nad tužnom sudbinom i teškom situacijom.

Upravo u odsustvu jednoznačnih odgovora na ova pitanja, bez preterane medijske pompe, krije se enorman značaj festivala i njegov uticaj na ovdašnju muzičku i koncertnu scenu. U klasičnom smislu evolucije gotovo i da nema – Kulturni centar Rex je tradicionalni domaćin gde ćete, opet u duhu tradicije, videti sve neka dobro poznata lica iz godine u godinu. Publike nema bogzna kako više nego tokom prvih godina festivala, niti će njegovi akteri i organizatori ubirati bilo kakve nagrade, zlatne satove i plakate za višedecenijski predani entuzijazam. No sve ono što se dešava iza svetala reflektora i prolazne euforije budi optimizam i veru da neke stvari mogu da krenu na bolje, uprkos „objektivnim“ teškoćama.

Ring Ring Promotions danas je ne samo organizacija koja se bavi malim festivalom, već i koncertna agencija koja promoviše istaknute balkanske world music izvođače po evropskim koncertnim halama. Pa dalje – koorganizator world music festivala Todo Mundo koji je ove godine doživeo drugo izdanje. Posebno je interesantna saradnja sa Trećim programom Radio Beograda, odakle se izrodio serijal direktnih prenosa koncerata iz čuvenog Studija 6 – kako na samom radiju, tako i na TV kanalu RTS Digital. Ne radi se ovde samo o zanimljivom konceptu, već i o svojevrsnom ulasku Ring Ringa u institucionalne okvire, legitimizaciji u svetu „zvanične“ kulture koju ovaj festival-pokret odavno zaslužuje. Pa makar i na mala vrata. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju dve radijske urednice su najavile tri koncerta, pa zaključujemo da se saradnja odvija u svim smerovima, gradeći dobro strukturiranu kulturnu mrežu. Konačno, Ring Ring je generator i inspirator dešavanja na muzičkoj sceni, poput formiranja beogradskog ImprovE kolektiva domaćih improvizatora različitih fela, novosadskog koncertnog serijala Improstor koji je doživeo preko 40 izdanja, sporadičnih „ekscesa“ poput solo koncerta legendarnog saksofoniste Kena Vandermarka u KC Drugstore, itd. Dakako, možda bi svega ovoga bilo i bez RR-a, ali svako od ovih entuzijasta možda da računa na podršku sveprisutnog Bojana Đorđevića i njegove male muzičke firme.

Uz tradicionalno dobru i promišljenu selekciju izvođača, ovogodišnji festival je ponudio i nešto veću šarolikost koncertnih prostora nego inače, pa smo nastupe mogli da posmatramo na čak pet lokacija. Nemački džez sastav Heliocentric Counterblast, sa školski pedantnim omažem legendardnom avangardisti Sun Ra, prvo je nastupio u već pomenutom Studiju 6 pred probranom publikom „na spisak“, ali i u sred bela dana na ulicama Savamale – ovaj potonji događaj je privukao pažnju slučajnih prolaznika, stanara, i jednog duvačkog orkestra iz Vranja koji je tuda prolazio kombijem.

Jasna Veličković je svoju kompoziciju izvela u Muzeju nauke i tehnike, prostoru impresivnog i velikog enterijera koji očigledno tavori daleko od očiju potencijalnih radoznalaca. Ulazak u „hipsterski“ prostor Kulturnog centra Drugstore, u polunapuštenom fabričkom kompleksu prekoputa Zoološkog vrta, napravio je vezu s mlađom publikom od koje očekujemo da generacijski osveži standarni RR audiotorijum – ove godine uz sumanutu eklektiku sastava Volcano The Bear i underground one-man avanturu Lenhart Tapes, avangardno prepariranu treš-diskoteku u DJ setu na kasetama i vokmenima. Teško je izdvojiti najbolje izvođače iz „regularnog“ programa u Rexu i Kolarcu, no svakako ćemo istaći nastup jednog od najboljih džez pijanista današnjice Matthewa Shippa i njegovog saputnika, saksofoniste/klarinetiste Sabira Mateena, u demonstraciji esencije improvizacije i intuitivnog razumevanja dvojice muzičara na bini.

Sa (uslovno rečeno) džezerske strane festivala, uzbudljive setove odsvirali su sastav bubnjara Gerryja Hemingwaya, duet The Home of Easy Credits, i kvartet The Electrics. Ovi potonji su pokazali na delu kako funkcioniše razumevanje muzičara i publike; pa makar se dinamički spustili do potpune tišine, auditorijum ne reaguje ovacijama sve dok njen stari znanac, trubač Axel Dörner, ne da diskretan mig glavom.

Umetnièki direktor festivala Bojan Ðorðeviæ; foto - Ivana Èutura (jazzin.rs)

Annie Gosfield Ensemble vodio nas je kroz predele moderne kompozicije i ekstatične nojzerske buke, The New Songs u delikatne improvizacije prepariranih instrumenata i oneobičenih vokala, Catch-Pop String-Strong kroz pristupačan pristup „akademskim“ gudačkim instrumentima i teatralan nastup, a eRikm nas je zabavio analognom manipulacijom zvukovima s narezanih CD-ova – tradicionalno šaroliko društvo! Domaće snage su bile mahom sa eksperimentalne impro/ elektro strane; uz već pomenute Jasnu Veličković i Vladimira Lenharta, videli smo performersko-muzički duet Anje Đorđević i Svetlane Maraš, te gitaristu Igora Čubrilovića u duetu s pevačicom Sofijom Jernberg. Reklo bi se da je domaća scena jača na toj strani nego u domenu fri i avangardnog džeza, gde već dugo čekamo da se neko ozbiljno približi violisti/kompozitoru Szilardu Mezeiju. Konačno, značajan štimung događaju je davala i izložba analognih fotografija Ivane Čuture u Rexu, gde su u ekspresivnim portretima uhvaćeni brojni domaći muzičari koji su nastupali tokom prethodnih 18 festivalskih izdanja.

Pre godinu dana publika Ring Ringa je rezultate predsedničkih izbora dočekala u hladovini ispred Rexa. Dok su mnogi čitali vesti na svojim mobilnim telefonima i komentarisali rezultat, Bojan Đorđević je došao do okupljene ekipe i rekao otprilike ovako: „Ljudi, Ring Ringa je bilo i pod Slobom, biće i pod Tomom – ulazite, počinje koncert!“. Šta god da se desi, ovaj festival je zaista ušao u pore domaćeg kulturnog života i ne podleže bilo kakvoj dnevnopolitičkoj retorici i manipulacijama. Da li će i koliko opstati i u kojoj formi, bespredmetno je razglabati jer su se točkovi nepovratno zakotrljali raznim drumovima. Amin.