Šta bi bilo da je Hilari pobedila

Piše: Marija Krtinić

Izvor: Danas.rs

Za kreatore serije postalo je gotovo nemoguće da stvore glavnog junaka šokantnijeg od stvarnog predsednika. Sreća te serija nije zasnivana na prilikama u Srbiji, inače bi odavno morali da tragaju za novim idejama daleko ispred naše stvarnost. Ali sada je „Kuća od karata“ „trampovana“.

Stvari bi sigurno bile daleko drugačije da je na izborima pobedila Hilari Klinton. Ne zato što bi ova serija i dalje bila samo fikcija (svi znamo da se iza zatvorenih vrati dešavaju mnogo zanimljivije stvari, nego pred publikom i Tviter zajednicom), već zato što bi mnogi i dalje verovali u to. Ovako je oštrica ove političke drame otupela.

Nova, peta sezona popularne serije od ove nedelje je dostupna na Netfliksovom portalu. Ali iako se prikazuje gotovo pola godine od Trampove inauguracije, dobrim delom bila je već snimljena pre nego što su rezultati izbora bili poznati, a samo poslednje dve epizode snimljene su kada je Tramp došao u Belu kuću. Prvi je utisak da su kreatori zdušno navijali za pobedu Hilari Klinton, te da nisu ni videli da ih je stvarnost već uveliko prevazišla. Da ne bude zabune, Frenk Andervud nije Tramp, kao što nije bio ni Barak Obama. Ali publika je (pre svega u Americi) Andervuda doživljavala više kao sliku Vladimira Putina ili bilo kog drugog njima dalekog vladara. Nažalost, sada ne mogu da se pretvaraju da gledaju surovu budućnost ili alternativnu sadašnjost. Serija je postala satira na bajate vesti. “U poređenju sa Donaldom, Spejsijev Frenk deluje skoro kao Linkoln”, kako to objašnjava Gardijan.

“Zanimljivo je da ima ljudi koji su gledali seriju, čak i prošle godine, i mislili – to je ludo, to se nikada ne bi moglo dogoditi. I eto nas, 18 meseci kasnije… Sada shvataju da se to zaista dogodilo ili da se događa”, izjavio je glavni glumac Kevin Spejsi.

Osim toga, očigledno je da je uloga Kler Andervud (Robin Rajt) u ovoj sezoni bila direktno upućena tada budućoj administraciji Hilari Klinton, koja se nije došla na vlast. Zato je, čini se, stvar još tužnija. Kao da je tek sada otkrivena sva naivnost ove serije i činjenice da su zapravo i kreatori, kao i gledaoci “Kuće od karata”, sve vreme potcenjivali mogućnosti demokratije.

Za mnoge kritičare stvar nisu toliko crne jer je ova serija i dalje, kako kažu, bolja od gledanja vesti. "U 'Kući od karata' Frenk i Kler barem pokazuju da tačno znaju šta rade. Fantazija o sposobnim ljudima na vlasti dovoljno je utešna, čak i kada ubijaju još jednu nesrećnu dušu koja im se našla na putu", piše Varajeti.

Ali ima i onih koji se slažu da je ponavljanje istog zapleta i previše jednodimenzionalnih likova više uticalo na to da ova serija danas bude dosadna, nego Trampov predsednički mandat. No, kraj sezone (nećemo ga spojlovati) nagoveštava priču koja može biti zanimljivija u budućnosti, a možda i relevantna. Podsetimo se kad je to “Kuća od karata” zaista i bila. Ova serija nastala je kao američka verzija istoimene Bi-Bi-Sijeve mini serije, koja je pak nastala po knjizi lorda Majkla Dobsa, nekadašnjeg šefa kabineta konzervativaca. Dobs je još 1989. godine napisao knjigu “Kuća od karata” koja je dobila i svoje nastavke “Igrati kralja” i “Poslednji rez”. Dobs, koji je kasnije postao i producent američke adaptacije, zasnovao je svog junaka Frenka Adervuda nesumnjivo prema Šekspirovom antiheroju Ričardu III. Makijavelistički zlikovac, koji je spreman na sve da bi stigao do vlasti – sve to je Frenk pokupio od Ričarda koji već vekovima glasi za simbola modernog vladara - beskrupuloznog, prevrtljivog i željnog moći. Takođe, i Frenkov konspiratorni odnos koji gradi sa publikom zbog koga se ne odvajamo od malog ekrana dok ne odgledamo sve do jedne epizode nove sezone, potekla je od Ričarda. On je se u svojim solilokvijumima obraća publici i govori joj svoje planove praveći od nje svog saučenika.

“Istina je da Frenk ne bi postojao bez Ričarda III. Bukvalno. Majkl Dobs je knjigu zasnovao direktno misleći na Ričarda. Nisam ja ništa izmislio. Šekspir je smislio da publika postaje saučesnik, dok Ričard deli s njom svoje ideje i planove”, kaže Kevin Spejsi koji je imao priliku da igra na pozornici i originalnog Šekspirovog junaka.

Pored Dobosove ideje, uspeh serije na početku je garantovalo i učešće Dejvida Finčera, koji je režirao prve dve epizode i takoreći dao priči mračni pravac kojim će se dalje razvijati. Više puta pomenuti Kevin Spejsi i glumica Robin Rajt takođe su nešto što je na prvu loptu privuklo publiku. Ali uspeh je morao da se dogodi jer je 2013. godine, kada je serija počela da se emituje, Netfliks rešio da sprovede svoj dugo pripremani plana osvajanja vrha establišmenta. Ova internet TV mreža je dugo, poput Andervuda, krčila svoj put do vrha igrajući “dvostruku igru” - delovala je kao prijatelj velikih produkcija, kojima pomaže da najlakše savladaju izazove koje donosi internet, da bi sa serijom “Kuća od karata” pokazala da zapravo želi da ih ukloni sa scene. Sa ovom serijom Netfliks je potpuno promenio filozofiju televizije, koja se više ne gleda – logično - na televizoru preko kablovskih ili digitalnih kanala, nego na kompjuteru ili ajpedu. Publika više ne čeka termin emitovanja nove epizode, već otključavanje sve epizoda na on demand (na zahtev) servisima uz novčanu nadoknadu (mada u Srbiji u najčešćem slučaju većina gledalaca ne da ni dinara za nove serije). A sve ovo je omogućilo Netfliksu da producira sve više novih projekata, te da nakon televizije, polako osvaja i svet filma, pa i čak filmskih festivala (setimo se šta je nedavno bilo u Kanu) rušeći i pojam gledanja filmova u bioskopima. Zato na kraju i ne čudi, što je “Kuća od karata” sada izgubila svoju oštrinu. Poslužila je svojoj svrsi kada je to trebalo. Sada može i da nestane. Netfliks je dobio svoje “glasače” i još dugo će biti na vladajućoj poziciji - sa Frenkom Andervudom, ali i bez njega.