Vestern o društvenim problemima

Piše: Filip Grujić

Bio je nominovan za sve eminentne nagrade, od BAFTE do Oskara. Današnje vreme je vreme moderne psihologije, i samim tim zahteva mnogo studiozniji pristup likovima u odnosu na period kada je Džon Vejn dominirao u ameriken kadrovima. Reditelj Mekenzi nije sebi dopustio da napravi film u kojem postoji izrazit negativac, niti izrazit pozitivac. Kada bi se gledalo sa moralnog stanovišta, glavni junaci ovog filma su negativci. Dva brata, koje izvanredno tumače Kris Pajn (Tobi Hauard) i Ben Foster (Taner Hauard), pljačkaju banke da bi mogli da isplate ranč u zapadnom Teksasu koji im je pod hipotekom. Kada bi samo na tome ostalo, njih dvojica bi mogli da budu protumačeni kao mali ljudi kojima je sistem oduzeo živote, i sada oni pokušavaju da mu se osvete. Međutim, za svaki dobar film je potrebna lična priča, a to je scenarista Tejlor Šeridan vrlo dobro znao. Naime, Tobi Hauard želi da sav taj novac preusmeri svojoj deci sa kojom je izgubio odnos, te želi da im obezbedi dom. Sa druge strane, motivacija Tanera Hauarda, Tobijevog starijeg brata, objašnjena je kroz njegovu ludost i konstantnu težnju ka destrukciji. To podupire činjenica da je sveže izašao iz zatvora. Međutim, tragika njegovog lika je u tome što je njegova mahnitost samo delimična - njegova prava motivacija je ljubav prema svom mlađem bratu kojeg pokušava da zaštiti. Kraj filma nam nudi takvo tumačenje i upravo zbog toga je jedinstven u današnjem vremenu inficiranom sarkazmom.

Na drugoj strani zakona se nalazi šerif pred penzijom Markus Hamilton (Džef Bridžis). Poslednji slučaj koji treba da reši je upravo pljačkanje malih banaka u zapadnom Teksasu. On je zadrt čovek, starog kova, koji je odlučan u nameri da pronađe pljačkaše i da ode u zasluženu penziju. Sa njim je njegov kolega Alberto Parker (Žil Birmingem), koji ima indijansko poreklo. Njegova indijanska krv je nešto oko čega se scenarista igrao - Markus Hamilton stalno pravi šale na račun njegovog porekla, što jasno vuče korene iz starih vesterna i obračuna između belaca i Indijanaca kroz 19-ti vek. Uprkos njihovom konstantnom zadirkivanju, ispod svega toga krije se prava muška ljubav, na koju su nas filmovi ovog žanra i navikli.

Karakteri su determinisani od početka i veoma su jasno utemeljeni u istoriji kinematografije. Odnos između braće pljačkaša je već viđen, ali to ni malo ne oduzima na autentičnosti vešto osmišljenih dijaloga. Taner je stariji brat, plahovitiji i zbog toga je tragičniji. Tobi je smireniji i na kraju bolje prolazi.

Čini mi se da ovom filmu nedostaje trunka baš te iskvarenosti na kojoj autori grade poetiku danas. Njih dvojica su ipak pljačkaši i kao takvi deluju suviše pošteno. Napisavši ovo, svestan sam da sam i ja deo generacije zatrovane sarkazmom, naučene da velika dela i velika osećanja više ne postoje. Možda upravo zato tražim i u ovom filmu neki preokret bliži našem mentalitetu.

Ocena: 9/10

Autor je student dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti