Odrastanje, pa šta?

Piše: Dejan Prčić

Nakon što su sve nade išle u smeru da će "La La Land", osvojiti nagradu za najbolji film na ovogodišnjoj dodeli Oskara, ipak se to nije dogodilo. Nakon malog incidenta, nagrada je otišla u ruke reditelja i scenariste Berija Dženkinsa za film Mesečina (Moonlight).

Priču o putu od trnja do zvezda, a pored toga i nesuđenoj ljubavi, nadmašila je priča o odrastanju Šerona. Šeron je Afro-amerikanac i homoseksualac čija je majka zavisna od droge, a pored toga, Šeron odrasta u opasnom kraju u kom ga svi vršnjaci maltretiraju. Film počinje scenom u kojoj malog Šerona (Aleks Hibert) vijaju vršnjaci i nazivaju ga "pederom". Šeron se sakriva u napuštenu kuću, koja pripada prodavcu droge Huanu (Maršala Ali) koji ga odvodi u svoj dom gde živi sa devojkom Terezom (Džanel Muni). Putevi im se ukrštaju kada šeron shvati da je Huan taj koji prodaje drogu njegovoj majci, ali bez obzira na to, Huan i Tereza ostaju velika podrška Šeronu.

Film je podeljen u tri dela i svaki čin prati jedan deo Šeronovog odrastanja. Scenario je nastao po autobiografskoj drami Na mesečini crni dečaci izgledaju plavo Tarela Alvina Makranija, koji je sa Dženkinsom i pisao scenario za čiju su adaptaciju, Dženkins/Tarel, takođe dobili Oskara.

U prvom delu, mali Šeron ispituje Huana i Terezu, šta znači reč "peder" jer ga majka tako naziva. Sa druge strane, Šeronov vršnjak govori malom Šeronu da mora da pokaže ostalim dečacima da je snažan i da zna da se odbrani. Ubrzo, počinje drugi deo u kom je Šeron tinejdžer. Šerona kao tinejdžera izvrsno tumači Ešton Sanders koji je vrlo uverljivo uspeo da odigra lik momka koji proživljava sukob sa samim sobom. Problem je što priča u suštini ostaje ista: Šerona i dalje maltretiraju vršnjaci iz razreda, majka mu se i dalje drogira, ali je Huan sada mrtav pa on odlazi samo kod Tereze koja ga i dalje čuva. Autori ne objašnjavaju kako je to Huan umro, niti se na njegovu smrt stavlja akcenat.

U središnjem delu filma, Šeron počinje da razmišlja o svom drugaru Kevinu (Džarel Džerom) sa kojim Šeron ima intimni kontakt. Ubrzo, Kevin pretuče Šerona u školi jer ga na to natera jedan od vršnjaka (Terel) koji maltretira Šerona. Šeron odlučuje da se osveti Terelu i udara ga stolicom, nakon čega završava u zatvoru i tamo počinje treći deo u kom je Šeron diler, kakav je bio i Huan.

Na samom kraju filma, čak nije ni jasno da li je Šeron zapravo odrastao ili nije jer sve što se činilo u segmentima filma kao važno, na kraju nije dobilo na značaju. Nije jasno zašto je bitno da Šeron bude homoseksualac, osim da vršnjaci imaju razlog da ga vređaju i nipodoštavaju. Da je taj motiv, zamenjen bilo kojim drugim, zbog kog bi vršnjaci mogli da maltretiraju Šerona, film bi ostao isti. Jedini segment priče koji ima težinu, jeste to što Šeron odlazi u zatvor kao dete, a iz njega izlazi kao kriminalac. Isti taj motiv, ispričan je sa mnogo većom pažnjom i uverljivošću u filmu "Prorok", Žaka Odijara. U Mesečini, Šeron ne pokazuje nikakav odnos prema svom životu, osim što u prva dva čina deluje povučeno i uplašeno.

Problem filma i jeste u tome što nije jasno koji tačno motiv jeste odredio da Šeron na kraju mora da postane kriminalac. Da li je razlog u tome što za njega, kao Afro-amerikanca koji završi u zatvoru zbog odbrane u srednjoj školi, svi legalni putevi postaju zatvoreni ili je razlog upravo to što je Afro-amerikanac. Da li je Šeron iz nemoći u kojoj je bio tokom odrastanja, morao da postane jači od svih kako ga više niko ne bi maltretirao zbog toga što je homoseksualac ili je u pitanju sve to zajedno, što bi samo po sebi i bilo najbolje rešenje. Film se završava scenom u kojoj Šeron odlazi kod Kevina, koji radi kao kuvar u restoranu i govori mu da ni sa kim nije bio intiman od njihovog dodirivanja u srednjoj školi, nakon čega Kevin zagrli Šerona. Na samom kraju filma, postaje jasno da se zapravo ništa nije dogodilo, a da su autori ispričali priču za koju je potpuno nejasno o čemu je i tako joj oduzeli mogućnost da zaista bude važna.

I pored svega, najjači utisak zapravo ostavlja gluma Eštona Sandersa, koji je odlično izneo ulogu tinejdžera sa vrlo jasnim unutrašnjim sukobom. Ono zbog čega je središnji deo filma najbolji, svakako jeste što sadrži nekoliko promena u samom Šeronu, zbog čega Eštonova gluma i dolazi do izražaja jer uspeva da iznese sve unutrašnje sukobe na vrlo uverljiv i emotivan način, za razliku od poslednjeg dela filma, koji deluje kao prazan hod. Na kraju postaje jasno, da je reč o još jednom filmu koji se bavi izolovanim grupama, a da isto tako ne govori zapravo ništa - niti o tim grupama, niti o ostatku svetu.

Američka filmska akademija nam je još jednom pokazala da kvalitet filma, niti odnos prema temi nisu toliko bitni, koliko je bitno da se odabir priče čini dovoljno hrabar i provokativan. Odjednom postaje jasno, zašto La La Land nije mogao da osvoji Oskara za najbolji film. Jasno je da priča o dvoje mladih koji pokušavaju da ostvare emotivnu vezu i sebe na poslovnom planu u okrutnom Holivudu, ne zvuči dovoljno hrabro, koliko priča o Afro-amerikancu, homoseksualcu koji živi u teškim uslovima. Pored toga, Akademija je se pokazala još solidarnijom ove godine, pa je tako glavna nagrada, prvi put, dodeljena filmu koji se bavi LGBT temama, a pored toga, montažerka filma, Džoi Makmiljan je prva Afro-amerikanka koja je nominovana za pomenutu nagradu. Kada se na to doda da La La Land po svom kvalitetu ima jednak broj problema koliko i Mesečina, poruka koju Akademija već dugo šalje, jeste da najbolji film, može da bude i samo jedna floskula za svako politički korektno uho. Činjenica, jeste i u tome da ukoliko se autori bave nekom temom na nedovoljno fokusiran način, kao što je to slučaj sa autorima filma Mesečina, onda ne postoji ništa, niti smelo, niti provokativno, već ostaje film posle kog se utisci mogu svesti na rečenicu: "I mislio sam."

Ocena 2/10

Autor je student dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti