Besmrtnici (2D): Preostalih 300

Informišući se o nekim podacima u vezi sa ovim filmom (da mi neki od vas ne bi opet prebacivali da moraju da gugluju umesto mene) pročitao sam da je on naišao na poprilično loše kritike. To me ne čudi. Dobar deo američke kritike po pravilu satire CGI-uratke i ne ume da razlikuje žito (300) od kukolja (Clash Of the Titans). U ostalom, da je Tarsem Singh uspeo da od glavnih junaka, Tezeja i Hiperiona, napravi 3D karaktere ovaj film bi bio Ben fakin Hur, ali oni mu to, svejedno, nikada ne bi priznali. Zna se kakvim filmovima će ti isti kritičari izricati hvale zbog „suštinskih intervencija na žanru“ (recimo, superimbecilnom Meek’s Cutoff), dok će filmovi poput ovoga, sa svojom legitimnom megaprodukcijom (dela) grčkog mita, u kojoj reditelj kao vizuelnu inspiraciju koristi Karavađa (ej, Karavađa!) biti nipodaštavani zbog svih pogrešnih razloga.

I sad moram da vam kažem da Tarsem Singh nije neki tamo nadrkani Cameron sa osrednjom maštom, već reditelj čija su prethodna dela (The Cell, The Fall) potvrdila da, barem, kada je vizuelni plan u pitanju on zna šta priča. I radi.



Tarsem Singh je idealan reditelj za Besmrtnike (Immortals). Ja, kao možda i vi, ne očekujem od ovog konkretnog holivudskog filma ni da pokuša da u mit o Tezeju unese neke nove dramske momente koji bi izrodili rasne i zanimljive karaktere ili, nedajbože, revidirali postojeća tumačenja mita. To, opet, nikako ne znači ni da očekujem da ovo bude ona vrsta filma (kakva mi se često spočitava da je ne razumem) koji je „obična bioskopska razbibriga sve sa puštanjem mozga na pašu“. Ja ne verujem da ijedan dobar film služi toj vrsti ne angažovanja moždanih ćelija. Od Singha, koji- OK, nije Jodorowsky, sam očekivao da me razvali vizuelno, da proba da nadmaši svoje scenografske-kostimske tripove i da učini da budem što više pošteđen patetičnih delova o slobodarskoj borbi potlačenih. Što više efektno prolivene krvi se podrazumeva. Jer ovo nije film za decu. I većinu tih stvari sam dobio.

Priča kaže da su nekada davno, pre nego što su nastali ljudi, planetom ratovala dva tabora besmrtnika- Titani i bogovi. Bogovi su pobedili, a Titani su ostali zarobljeni u planini, da trunu vo vjeki vjekov. U međuvremenu su bogovi stvorili ljude, ali su odlučili da se ne mešaju u njihove živote, sem u slučaju da se Titani oslobode. A Titani će se osloboditi ako neko nađe Epirov luk. Kralj Hiperion baš to traži, besan na bogove što nisu spasli njegovu ženu i decu od bolesti. Njegova ogromna armija, baš kao i Kserksova u 300, stiže i do Tezejevog sela...

Ne znam koliko je vama (pred-)zapleta potrebno za neke od najraskošnije režiranih scena u opusu istorijske fantastike, ali meni nije smetalo što je Tezej (baš kao Henry Cavill koji ga tumači) tanak kao flis papir u svojoj transformaciji od osvetnika u borca za slobodu, baš koliko ni to što Mickey Rourke sa istim (ne)pobeđenim duhom igra Hiperiona kao što je Wrestlera, Iron Manovog neprijatelja ili Marva u Sin City. Ili to što Freida Pinto ne bi umela da glumi ni kada bi joj preteli povratkom u slums, a naročito kad znam da će je Singh razodenuti pred našim široko otvorenim očima. Jer uz krv i mač mora da ide malo golotinje. Pitajte Konana, uostalom.

Svet ljudi je prljav, znojav, mora imaju gustinu ulja (hello, tankeri koji cure!), kada mačevi seku, meso leti na sve strane, a Singh još od The Cell ima potrebu da režiju koristi kao zamenu za serijsko ubijanje- da nije tako nikada ne bi dobili scenu sa srebrnim bikom i njegovih trbuhom (a ta scena je remek-delo). Singh nas pušta da osećamo sudare tela (njegova upotreba slow-motiona možda nije najoriginalnija, ali je sprovedena vrhunski), i pazi da realnost njihovih pucanja nikada ne izviri više nego što inače viri iz literarnih predložaka iz kojih je potekla. Jer oni nisu ni najmanje čedni. S druge strane, na stilizaciji Olimpa pozavideo bi mu i Derek Jarman – ta količina kempa i latentne homoseksualnosti nije skoro viđena sa toliko očiglednom namerom da se provocira „zna se kakva“ publika koja će ovo u najvećoj meri gledati. Ali, kao kontrast ona savršeno funkcioniše naspram „surovog“ „stvarnog“ „muškog“ sveta.

Besmrtnici vam sasvim sigurno neće promeniti život i ako najbolje filmove u toku godine gledate na Festivalu autorskog filma ne očekujem da će ovo biti film za vas (previše očigledno, a?). Ali ako ste raspoloženi za jedan raskošni, htedoh reći - vestern, spektakl sa mačevima i kopljima koji skoro da masturbira sam nad sobom, sumnjam da ćete ove godine naći bolji. Ili sličan.

SELEKTAH: 8plus/ 10