Jugoslovenska omladinska štampa: 1968-1972

Marko Zubak završio je Filozofski fakultet u Zagrebu, a magistrirao i doktorirao na Odseku za istoriju na Univerziteta Centralne Evrope u Budimpešti sa tezom o omladinskoj štampi u Jugoslaviji (1968-1980).

Tokom studija radio je kao novinar u redakciji kulture na zagrebačkom Radiju 101, čija je istorija neposredno vezana za temu njegove izložbe. Naime, Radio 101 pokrenut je u prvom polovini osamdesetih kao svojevrsni ažurirani, elektronski produžetak omladinskog novinarstva te je u svom promenljivom delovanju često pokazivao upravo one karakteristike koje su krasile omladinsku štampu u njenim najproduktivnijim razdobljima – poput medijskih inovacija i društvene relevantnosti.

Za sebe kaže da se sa anglosaksonskom akademskom kulturom upoznao tokom studija u Budimpešti.

Kako ste došli na ideju da napravite izložbu posvećenu omladinskoj štampi u bivšoj Jugoslaviji? Zašto ste odlučili da se fokusirate na razdoblje tokom koga su se odvijali čuveni studentski protesti?

Marko Zubak: Izložba je proizašla kao svojevrsni nusprodukt iz mog znatno šireg doktorskog istraživanja posvećenog jugoslovenskoj omladinskoj štampi, zajedničkom nazivu za časopise izdavane pod okriljem omladinskih i studentskih organizacija. Ideja se pojavila jer mi se učinilo da je materijal s kojim se bavim vizuelno intrigantan i kao takav prikladan da se predoči u galeriji, što je prepoznala i Galerija Galženica koja je originalno producirala samu izložbu. S druge strane, kuriranje izložbe pokazalo se kao zgodna prilika i da se nakratko odmaknem iz striktno naučnih okvira i predstavim temu u jednom drugom mediju i drugačijoj publici. Vremenski i tematski fokus uslovila je pak želja da prikažem pionirsko razdoblje krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka kada se beogradski, zagrebački i ljubljanski omladinski i studentski listovi počinju profilisati u zasebnu novinarsku vrstu sa specifičnim karakteristikama. U tom smislu, izložba predstavlja interpretaciju načina na koji su to činili, ukazujući na (ne)svesne paralele sa onodobnom zapadnom underground štampom, bilo da se radi o spremnosti na eksperimentisanje ili promociji radikalnih, pretežno levih političkih poruka. Baš kao underground press, omladinska štampa deo je svog prvobitnog zasebnog identiteta dugovala tesnoj vezi s lokalnim studentskim pokretima koji izbijaju u isto vreme.

Da li smatrate da danas postoji nešto što predstavlja vid alternative, kao što je to u bivšoj Jugoslaviji predstavljala omladinska štampa?

Marko Zubak: Pre nego što pokušam odgovoriti na ovo pitanje, hteo bih reći da ova izložba nipošto ne želi da romantizira čitavu omladinsku štampu i stvori sliku o njoj kao nekakvom trajnom i nepresušnom izvoru medijske opozicije. Omladinski i studentski listovi u određenim su razdobljima uistinu predstavljali relevantnu alternativu velikim medijima služeći kao institucionalni kanal kroz koji su se mogle plasirati inovativni, delom i subverzivni sadržaji. To međutim nije ni uvek ni svugde bio slučaj, čak ni unutar razdoblja obuhvaćenog ovom izložbom. Kreativna razdoblja neretko su bila tek epizode, ovisne o spoju raznih elemenata od opšte društvene klime, stanja u nadležnim organizacijama/izdavačima te potencijalu samih novinara. U vezi današnje situacije, s obzirom na stanje u kojem se novinarstvo nalazi, bilo bi čudno da neka alternativa postojećoj mainstream medijskoj sceni ne postoji. Mislim da je pravi problem u njenoj slaboj vidljivosti i rascepkanosti, doduše ponekad i kvaliteti. Omladinska štampa jest funkcionisala kao škola novinarstva i svojevrsni antipod velikog novinarstva, no ona je u svojim najboljim trenucima znala postavljati visoke kvalitetne standarde. Omladinski listovi delovali su s margine, no takvih punktova nije bilo previše; onoga koga su zanimali uvek su mogli doći do njih.

U kojoj meri smatrate da ste ostvarili svoje profesionalne ambicije i kakvi su vam planovi za budućnost?

Marko Zubak: Moja teza o omladinskoj štampi uskoro bi nadam se mogla biti objavljena i ugledati svetlo dana. Inače, predmet mog znanstvenog interesa je socijalistička Jugoslavija, pre svega njeno zrelo razdoblje od 1960-ih godina. Tema koja me okupira u poslednje vreme je jedna slabo poznata epizoda lokalne pop-kulturne istorije, socijalistička disko kultura o kojoj se ne zna puno toga, a koja po meni predstavlja simptomatičan odraz tog kasnog dekadentnog socijalizma čije istraživanje doživljava svojevrsni procvat. Uvek me naviše veseli to početno razdoblje otkrivanja nove teme kada se otkrivaju mnoge dimenzije koje nešto što isprva izgleda kao tema za kratak esej lako može pretvoriti u ozbiljniji projekat.