(Javni) prostori Beograda

Prema savremenim teoretičarima kulture, razvoj kulturnih industrija zahteva novu mešavinu javnog i privatnog partnerstva. Sam proces privatizacije objekata koji su izgubili svoju nekadašnju namenu može imati pogubne posledice i građani reaguju na ovakve promene koje se tiču javnog značaja. Od posebne je važnosti vidljivost takvih problema i javne debate koje se organizuju u te svrhe, a u koje spada debata Failed Architecture, održana 6. aprila ove godine u Kulturnom centru Grad. Njoj su prethodili skupovi koji su bili orijentisani na sastavljanje Rečnika gradskih dilema i Rečnika gradskih rešenja, kao i treći krug razgovora „Ko gradi grad?“ koji se odvija u formi radnih stolova u organizaciji Kulturnog centar REX. Jedan od rezultata događaja ovog tipa je i zbornik „Otvoreno o javnim prostorima“ objavljen ove godine od strane Građanskih inicijativa.

Brojna privremena rešenja se donose jer ne postoji jedinstvena i jasno definisana kulturna politika koja bi obezbedila ovakvim objektima jasnu budućnost i primenu. Makro planovi koji se tiču urbano-socijalnog dizajna, nemaju uticaja na mikrostrukture. Uzrok tome su nedovoljna sredstva za održavanje napuštenih ili čak i nedovršenih objekata, ali možda i nedovoljno kvalitetan i dug program za njihovu upotrebu koje civilne organizacije nude. Brojne inicijative su stavile do znanja da se budućnost urbane strukture gradi kroz ineraktivni dijalog sa građanima, ali da oni nisu u punoj meri svesni svoje mogućnosti da utiču na izgled i funkcionalnost grada u kom žive. Ipak, problemu se ne okreću leđa.

Stara centrala

Režiser Stevan Filipović je nedavno izneo ideju da izgradi otvoren muzej kod bioskopa Voždovac. Ovakav muzej bi bio otvoren svim posetiocima i ne bi postojala mogućnost da se naplati ulaz. U centru pažnje ovih meseci je bivša poslovna zgrada Jugodrva sa autentičnim arhitektonskim vrednostima na adresi u Ulici Vase Čarapića 2-4, odnosno na Trgu Republike. U planu je rekonstruisanje ovog objekta za potrebe renomiranog hotelskog lanca, mada je ova zgrada redak primer čelične konstrukcije u arhitekturi Beograda. Kada je 1986. godine bio nagrađen konkursni projekat Dragana Jovanovića i Momčila Milovanovića po kom je zgrada završena, fasadno rešenje ove zgrade u vidu zelenih reflektujućih stakala je bilo napredno i novo za Beograd. Zbog svega toga predstavlja estetski vredan primer tradicionalne gradske arhitekture koji je izgrađen od modernih materijala.

Za razliku od zgrade Jugodrva, funkciju napuštene zgrade BIGZ-a su zamenili alternativni kulturni klubovi „U zmajevom gnezdu” i „BIGZ scena”. Ovih dana je bio izvršen napad na obezbeđenje zgrade i polupana su spoljna stakla, što je rezultiralo zahtevom da se klubovi isele iz zgrade. Ovi alternativni kulturni centri će prestati sa radom do daljnjeg, a ne zna se da li će neki drugi program upotpuniti svrhu ovog praznog objekta.

Osim zgrade BIGZ-a, Beograd ima velik broj napuštenih objekata koji su značajna arhitektonska zdanja, ali ipak propadaju. Jedan od njih je termoelektrana „Snaga i svetlost“, poznata i pod nazivom „Stara centrala”. Ovaj objekat je izgrađen 1932. godine i tada je predstavljao jednu od najvećih elektrana na Balkanu. Stari mlin, gotovo u jezgru Beograda, na Bulevaru vojvode Mišića 15, takođe je vredan primer autentične arhitekture koji bi trebalo da se sačuva od zuba vremena.

Stari mlin

Sasvim drugačiju sudbinu imaju nekadašnji vojni objekti. Osnivanjem Fonda za reformu sistema odbrane 2004. godine, započet je proces prodaje vojne imovine, kako bi se obezbedila sredstva neophodna za reformu sistema odbrane. Dve godine kasnije, donošenjem Master plana za raspolaganje viškom vojne imovine, počeo je proces kojim se njena osnovna namena menja. Fondu je na početku bilo stavljeno na raspolaganje oko 500 objekata u Srbiji, dok baza podataka Master plana obuhvata 447 objekata (6 kompleksa suinvestiranja u stanogradnju, 42 kluba vojske, 51 kasarna, 7 sportsko-rekreacionih turističkih centara, 12 aerodroma, 103 skladišta, 56 poligona, 38 objekata uređenja i pripreme teritorije, 120 zemljišnih lokacija, kao i 18 kompleksa u koje spadaju luka, put, vojna ekonomija i sl.).

Neki od problema koji se odnose na Master plan su visoke cene koje se traže za objekte, kao i komplikovana procedura, tako da je mali broj objekata do sada komercijalizovan. Pri stvaranju Master plana, autori su predvideli pravo preče kupovine, koje bi imale lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vojni objekti nalaze, te mogu biti od značaja za njih. “Po ovom modelu, lokalna samouprava preuzima vojnu nepokretnost, a zauzvrat predaje ili gradi stanove za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka vrednosti preuzetog objekta”, objašnjava Marina Tadić. Jedan primer ovakvog ustupanja objekata je kasarna „Stepa Stepanović“ na Voždovcu, za koju se procenjuje da vredi koliko i skoro 900 stanova.

Kompleks zgrada Generalštaba

Kompleks zgrada Generalštaba, projektovan od strane Nikole Dobrovića i izgrađen 1965. godine, u stručnoj literaturi se navodi kao začetak i utemeljenje moderne arhitekture. Međutim, ovaj kompleks nije uvršten u Master plan. Nakon oštećenja koje su zgrade pretrpele 1999. godine, zalaganjem Udruženja arhitekata Srbije uvrštene su u nacionalnu kulturnu baštinu i zaštićene kao kulturno dobro. U poslednjim godinama, zgrade gube status Spomenika kulture i prete im rapisivanje tendera i prodaja koja bi rezultirala adaptacijom kompleksa u hotel. Jedan od pokušaja kulturne animacije ovog objekta odvio se tokom 51. Oktobarskog salona (2010) kada je centralna izložba bila predviđena da se održi upravo u ovom kompleksu. Istu budućnost može imati veliki broj objekata, kako u smislu privatizacije, odnosno polu-privatizacije, tako i u smislu kulturne reanimacije.

Sa druge strane, za velik broj javnih objekata, koji nisu pripadali vojsci, ne zna se kakva ih sudbina čeka. Mnogi od njih su izvanredna arhitektonska rešenja o kojima mlađe genracije ništa ne znaju. Da li bi za početak trebalo organizovati Noć napuštene arhitekture po ugledu na Noć muzeja kako bi se građanima skrenula pažnja na njih pre nego što se stvori neki konkretniji plan o njihovoj nameni?