Da li smo i dalje na Dositejevom putu?

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo.

Tragično je što javnost ima krivu predstavu o Dositeju, jer neprosvećeni ljudi cenzurišu njegove reči. Evo primera manje poznatih misli:

"Dokle ćemo tuđe pogreške osuđivati, a naše sakrivati i opravdavati? Što god vidimo da prosvećeni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.

Misaon i razuman čovek ne uči samo od pametnijih od sebe, nego i od samih luda ima se čemu naučiti, jer gleda šta oni čine i kako se zlopate, pa sve to uzima sebi za pouku i čuva se, a budala neće ništa od pametnog da primi, jer pored ostalih ludosti najveća mu je da se sam sebi najpametniji čini, i za sramotu drži od drugoga nešto naučiti. Velikoj duši i od samog neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja neće da je primi."

“Srbija, Bosna i Hercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati od sebe sujeverje i bogomrsku vraždu (neprijateljstva), mrzost za zakon, oni će sami sebi biti Turci i mučitelji."

"Ko je god preko mere zaljubljen u ukrašavanje i odevanje, on nužno mora imati zlo i rdavo mišljenje o telu svome."

"Zašto, kad se šta počne protiv starih plesnivih i zarđalih običaja činiti, odmah viču "Propadosmo! Propade pravoslavlje!"? Koja je nauka pravoslavnija i blagočestija od Jevanđelja Spasiteljeva, koja razobličava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Zašto ljudi radi ljudskih predanja zanemaruju i ostavljaju zapovesti Božije?"

Možda i jesmo. Iznenadio sam se kada sam video da moj sin ima novi udžbenik iz istorije za III razred gimanizija a na naslovnoj strani upravo je Dositej. Mema ni Kaarđorđa, ni kneza Miloša, već racionalni Dositej.

Dositej Obradović: “Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. (…) Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“

Dositejevo prosvetiteljstvo je bilo prihvaćeno u odredjenoj meri u Srbiji sve do sredine XIX veka kada ga je uništio nacionalni romantizam. Taj duh prosvećenosti je zapazio pruski putopisac Pirh u našem mentalitetu i objavio ga u delu - Putovanje po Srbiji u godini 1829.: "Seljaci su većinom zatucani u veri i sujeverni, no bolji ljudi, imaju u toj meri zdrave i prirodne poglede, da im to može služiti na čast. Kao što oni sami vele, oni zato imaju, poglavito da blagodare spisima jednog čoveka, koga poštuju kao narodnog učitelja i ljube kao oca. ..." No, laskanje nacionalnoj gordosti je uništilo taj duh prosvećenosti, i tako je naš narod odbacio prosvetiteljstvo kao i sve ostale zemlje južne Evrope.

Nismo,
vec vise od 70 godina prizivano Turke, Kozake i Mongole, a na putu prosvetiteljstva i Evrope vise nismo...

Naravno da nismo, polako klizimo, sve dublje, u neko doba pre Dositeja.
Gde cemo se zaustaviti, to niko ne zna.
Na nasu sramotu.

> Обзиром да је Доситеј Обрадовић наш највећи просветитељ био хомосексуалац

I za Isusa i apostole su širili laži oni koji nisu imali argmenata protiv njihove nauke, i zato će i Dositej biti blagosloven po ovim rečima:

“Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.” (Matej 5,11-12)

“Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama jer su tako činili lažnim prorocima očevi njihovi.” (Luka 6,26)

“Bolje je govoriti istinu koja ranjava pa onda leči, nego neistinu koja daje prividnu udobnost pa onda ubije. ... Bolje je biti omrznut zbog iznošenja istine, nego biti voljen zbog propovedanja laži. ... Bolje je stajati sam sa istinom, nego grešiti sa množinom.” (Ecumenisam and Apostasy)

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo.
(besna glista, 17. septembar 2014 22:32)
--------
Sta pod tim podrazumevate? Da li su Srbi zaista ekstremno religiozni ili se samo salite? Zasto iznosite ovakvu besmislicu kada se na svakom koraku, cak i preko ovih foruma koji su svojevrsni pokazatelj, mozete videti da smo tesko ateisticko, da ne kazem bezboznicko drustvo?! Cemu sluzi uvlacenje Srbije i Srba u "religiozni ekstremizam", koje poput najotrcanije i najbednije floskule stalno iznose pojedinci? Pa mi smo tek pre neku godinu prestali da budemo ekstremni ateisti gospodine. Jos nismo naucili, kao sav kulturan svet na zapadu ili istoku, makar samo sledeci osnovnu versku kulturu, da udjemo u Crkve i Hramove i ponasamo se kulturno i uljudno. Zaista ne razumem ovakve neistine?!

Nismo više ni na Titovom, a kamoli na Dositejevom.

Zapad se odrekao prosvetiteljstva, a sad kao naši se drže Dositeja?

Sam Zapad sve manje liči na ono što je nekada pevao Dositej:

“Evo vreme zlatno i veselo,
Kad nam nije zabranjeno jelo!
Evangelska carstvuje sloboda,
Zbacivši jaram s ljudskoga roda!
O vek zlatni! O slatka vremena
Kad je opšta ljubav užežena!”
(Dositej Obradović, Pismo Haralampiju)

Danas Zapad rešava probleme sa ljudskim karakterom na srednjevekovni način, represivnim strahom od krivičnog gonjenja, a ne reformom mentaliteta duhovnim radom na sebi kako je to zastupao Dositej Obradović u veku razuma i prosvetiteljstva.

Danas je srednjevekovni strah od svevidećeg Božjeg oka koji preti večnim mukama u paklu zamenjen strahom od svevidećih oka kamera državnog aparata kojim vlast sve snima i beleži, preteći krivičnim gonjenjem neposlušnima. Rezultat u oba slučaja jeste licemerstvo. Zato više ni ne živimo u veku razuma, jer bi razum raskrinkao produkte tog straha kao jedno već prevaziđeno srednjevekovno licemerstvo.

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo. (besna glista, 17. septembar 2014 22:32)

Tebi bi bilo baš fino da si živeo u doba Sovjetskog militantnog ateizma. Sigurno bi bio uzoran član KOMSOMOL-a.

Обзиром да је Доситеј Обрадовић наш највећи просветитељ био хомосексуалац и висококултурних и европских схватања, а садашња просветитељска дружина у Србији увелико ради на прогону истих можемо слободно рећи да нисмо на његовом путу

@Besna glista Izraz "nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma" bi veoma teško mogao da se primeni na današnju Srbiju - u Dositejevo vreme, naime, situacija je bila još "ekstremnija" u pogledu prisutnosti religije u svakodnevnom životu, pa se ni sam Dositej nije preterano uzbuđivao zbog toga, već je radio svoj posao (ministra prosvete). U njegovo vreme je nepismenost bila daleko veći problem, dok bi danas to bila funkcionalna nepismenost, a ne "religiozni ekstremizam" ili njegova "ekspanzija".

Dositej Obradović: “Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati ..(…) Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“
(vita-brevis)
---------
Sve znamo. "Knjige braco moja, knjige, a ne zvona i praporce", ucili smo i ponavljali kao papagaji u skolama koje smo nekada pohadjali. Ne znam kako je danas. Medjutim, ne cini li Vam se da je pitanje uticaja religije na stanovnistvo onda i danas neuporedivo? Da je glagoljanje o uticaju religije na stanovnistvo Srbije, posebno ono pravoslavno, potpuno deplasirano? Religija je vise deo naseg kulturnog nasledja a da li ce neko biti vernik ili ne, stvar je licne prirode. O religioynosti i uticaju Crkve na srpsku populaciju, mislim da je izlisno traciti reci. Siguran sam, da je interesovanje za religiju, danas, daleko rasporostranjenije kod ljudi koji su procitali dosta knjiga nego kod onih polupismenih. Oni su radije prihvatili komunizam i obecanu socijalnu pravdu i jednakost. U Hriscanstvu smo svi isti samo pred Bogom a komunisti su obecavali raj jos na ovom svetu. Koliko se secam Rusi su porusili na stotine hiljada "zvona i praporaca" pa nisu bas procvetali. Danas polako obnavljaju sva ta "zvona i praporce" koja su divljacki bacali u prasinu. Mislim da ovolika povika na "verski ekstremizam" u Srbiji, treba da sroza ugled SPC kao jos jedne od retkih institucija prema kojima ovaj narod ima postovanje.

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo.
(besna glista, 17. septembar 2014 22:32)
--------
Sta pod tim podrazumevate? Da li su Srbi zaista ekstremno religiozni ili se samo salite? Zasto iznosite ovakvu besmislicu kada se na svakom koraku, cak i preko ovih foruma koji su svojevrsni pokazatelj, mozete videti da smo tesko ateisticko, da ne kazem bezboznicko drustvo?! Cemu sluzi uvlacenje Srbije i Srba u "religiozni ekstremizam", koje poput najotrcanije i najbednije floskule stalno iznose pojedinci? Pa mi smo tek pre neku godinu prestali da budemo ekstremni ateisti gospodine. Jos nismo naucili, kao sav kulturan svet na zapadu ili istoku, makar samo sledeci osnovnu versku kulturu, da udjemo u Crkve i Hramove i ponasamo se kulturno i uljudno. Zaista ne razumem ovakve neistine?!

Обзиром да је Доситеј Обрадовић наш највећи просветитељ био хомосексуалац и висококултурних и европских схватања, а садашња просветитељска дружина у Србији увелико ради на прогону истих можемо слободно рећи да нисмо на његовом путу

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo.

Dositej Obradović: “Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati ..(…) Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“
(vita-brevis)
---------
Sve znamo. "Knjige braco moja, knjige, a ne zvona i praporce", ucili smo i ponavljali kao papagaji u skolama koje smo nekada pohadjali. Ne znam kako je danas. Medjutim, ne cini li Vam se da je pitanje uticaja religije na stanovnistvo onda i danas neuporedivo? Da je glagoljanje o uticaju religije na stanovnistvo Srbije, posebno ono pravoslavno, potpuno deplasirano? Religija je vise deo naseg kulturnog nasledja a da li ce neko biti vernik ili ne, stvar je licne prirode. O religioynosti i uticaju Crkve na srpsku populaciju, mislim da je izlisno traciti reci. Siguran sam, da je interesovanje za religiju, danas, daleko rasporostranjenije kod ljudi koji su procitali dosta knjiga nego kod onih polupismenih. Oni su radije prihvatili komunizam i obecanu socijalnu pravdu i jednakost. U Hriscanstvu smo svi isti samo pred Bogom a komunisti su obecavali raj jos na ovom svetu. Koliko se secam Rusi su porusili na stotine hiljada "zvona i praporaca" pa nisu bas procvetali. Danas polako obnavljaju sva ta "zvona i praporce" koja su divljacki bacali u prasinu. Mislim da ovolika povika na "verski ekstremizam" u Srbiji, treba da sroza ugled SPC kao jos jedne od retkih institucija prema kojima ovaj narod ima postovanje.

Nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma potvrdjuje da nismo. (besna glista, 17. septembar 2014 22:32)

Tebi bi bilo baš fino da si živeo u doba Sovjetskog militantnog ateizma. Sigurno bi bio uzoran član KOMSOMOL-a.

Dositejevo prosvetiteljstvo je bilo prihvaćeno u odredjenoj meri u Srbiji sve do sredine XIX veka kada ga je uništio nacionalni romantizam. Taj duh prosvećenosti je zapazio pruski putopisac Pirh u našem mentalitetu i objavio ga u delu - Putovanje po Srbiji u godini 1829.: "Seljaci su većinom zatucani u veri i sujeverni, no bolji ljudi, imaju u toj meri zdrave i prirodne poglede, da im to može služiti na čast. Kao što oni sami vele, oni zato imaju, poglavito da blagodare spisima jednog čoveka, koga poštuju kao narodnog učitelja i ljube kao oca. ..." No, laskanje nacionalnoj gordosti je uništilo taj duh prosvećenosti, i tako je naš narod odbacio prosvetiteljstvo kao i sve ostale zemlje južne Evrope.

Možda i jesmo. Iznenadio sam se kada sam video da moj sin ima novi udžbenik iz istorije za III razred gimanizija a na naslovnoj strani upravo je Dositej. Mema ni Kaarđorđa, ni kneza Miloša, već racionalni Dositej.

> Обзиром да је Доситеј Обрадовић наш највећи просветитељ био хомосексуалац

I za Isusa i apostole su širili laži oni koji nisu imali argmenata protiv njihove nauke, i zato će i Dositej biti blagosloven po ovim rečima:

“Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.” (Matej 5,11-12)

“Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama jer su tako činili lažnim prorocima očevi njihovi.” (Luka 6,26)

“Bolje je govoriti istinu koja ranjava pa onda leči, nego neistinu koja daje prividnu udobnost pa onda ubije. ... Bolje je biti omrznut zbog iznošenja istine, nego biti voljen zbog propovedanja laži. ... Bolje je stajati sam sa istinom, nego grešiti sa množinom.” (Ecumenisam and Apostasy)

Zapad se odrekao prosvetiteljstva, a sad kao naši se drže Dositeja?

Sam Zapad sve manje liči na ono što je nekada pevao Dositej:

“Evo vreme zlatno i veselo,
Kad nam nije zabranjeno jelo!
Evangelska carstvuje sloboda,
Zbacivši jaram s ljudskoga roda!
O vek zlatni! O slatka vremena
Kad je opšta ljubav užežena!”
(Dositej Obradović, Pismo Haralampiju)

Danas Zapad rešava probleme sa ljudskim karakterom na srednjevekovni način, represivnim strahom od krivičnog gonjenja, a ne reformom mentaliteta duhovnim radom na sebi kako je to zastupao Dositej Obradović u veku razuma i prosvetiteljstva.

Danas je srednjevekovni strah od svevidećeg Božjeg oka koji preti večnim mukama u paklu zamenjen strahom od svevidećih oka kamera državnog aparata kojim vlast sve snima i beleži, preteći krivičnim gonjenjem neposlušnima. Rezultat u oba slučaja jeste licemerstvo. Zato više ni ne živimo u veku razuma, jer bi razum raskrinkao produkte tog straha kao jedno već prevaziđeno srednjevekovno licemerstvo.

Nismo,
vec vise od 70 godina prizivano Turke, Kozake i Mongole, a na putu prosvetiteljstva i Evrope vise nismo...

Dositej Obradović: “Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. (…) Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“

Nismo više ni na Titovom, a kamoli na Dositejevom.

Naravno da nismo, polako klizimo, sve dublje, u neko doba pre Dositeja.
Gde cemo se zaustaviti, to niko ne zna.
Na nasu sramotu.

Tragično je što javnost ima krivu predstavu o Dositeju, jer neprosvećeni ljudi cenzurišu njegove reči. Evo primera manje poznatih misli:

"Dokle ćemo tuđe pogreške osuđivati, a naše sakrivati i opravdavati? Što god vidimo da prosvećeni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.

Misaon i razuman čovek ne uči samo od pametnijih od sebe, nego i od samih luda ima se čemu naučiti, jer gleda šta oni čine i kako se zlopate, pa sve to uzima sebi za pouku i čuva se, a budala neće ništa od pametnog da primi, jer pored ostalih ludosti najveća mu je da se sam sebi najpametniji čini, i za sramotu drži od drugoga nešto naučiti. Velikoj duši i od samog neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja neće da je primi."

“Srbija, Bosna i Hercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati od sebe sujeverje i bogomrsku vraždu (neprijateljstva), mrzost za zakon, oni će sami sebi biti Turci i mučitelji."

"Ko je god preko mere zaljubljen u ukrašavanje i odevanje, on nužno mora imati zlo i rdavo mišljenje o telu svome."

"Zašto, kad se šta počne protiv starih plesnivih i zarđalih običaja činiti, odmah viču "Propadosmo! Propade pravoslavlje!"? Koja je nauka pravoslavnija i blagočestija od Jevanđelja Spasiteljeva, koja razobličava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Zašto ljudi radi ljudskih predanja zanemaruju i ostavljaju zapovesti Božije?"

@Besna glista Izraz "nasilna ekspanzija religioznog ekstremizma" bi veoma teško mogao da se primeni na današnju Srbiju - u Dositejevo vreme, naime, situacija je bila još "ekstremnija" u pogledu prisutnosti religije u svakodnevnom životu, pa se ni sam Dositej nije preterano uzbuđivao zbog toga, već je radio svoj posao (ministra prosvete). U njegovo vreme je nepismenost bila daleko veći problem, dok bi danas to bila funkcionalna nepismenost, a ne "religiozni ekstremizam" ili njegova "ekspanzija".