Kako preživeti školovanje

Škola bi trebalo da bude zanimljiva, da se nauči zašto jabuka pada na zemlju, kako dobijamo struju, kako funkcioniše naše telo, ali kome trebaju deca koja misle, društvu trebaju poslušna deca.

U skolama treba povecati obim gradiva, smanjiti pisaniju po dnevnicima, da nastavnici budu posveceniji deci i gradivu a ne inspektorima koji proveravaju tacke i zareze po dnevnicima. Deca imaju previse demokratije, sto itekako zloupotrebljavaju, kao i njihovi roditelji!

Licno poznajem tri ososbe koje su od danas zaposljene u skolama u Beogradu, mimo konkursa i pravila, i pored zabrane zaposljavanja u javnom sektoru do kraja 2015.godine, i to bez dana radnog staza ili iskustva, od toga 2 cak ni nemaju "kompetencije" o kojima iz Ministarstva non stop trube. A nisu ni sa liste viskova, koja je i tako vise nego velika. Ne mogu da kazem da im zavidim, zaista nemam na cemu, iako bas zbog ovakvih situacija i pored svih svojih kvaliteta, ni nakon 5 godina i silnih ugovora na odredjeno necu dobiti ugovor za rad. Sta vise, nakon svega sto sam imao prilike da vidim i da se u praksi suocim napusticu taj za mnoge zeljeni javni sektor. Ipak je bolje biti nezaposljen nego lazno uposljen, mislim da mnogi mogu da me razumeju. Odmah da budem jasan, radio sam i u privatnom i u javnom sektoru, cesto i u oba paralelno, pravo s jednog posla na drugi. I jedan i drugi su tako organizovani da bi ih trebalo do temelja razoriti, pa sve iz pocetka, posto oba funkcionisu po sistemu nepotizma, korupcije i izrabljivanja, uz poneku prednost koju jedan ili drugi imaju za pojedince. A sto se tice seminara za usavrsavanje nastavnika, zeleo bih da mi se javi bar jedan koji se na tim seminarima usavrsio i dacu mu svoj kontakt da me javno izbicuje ako smatra da treba, jer svi kojima sam ja prisustvovao sluze ili za pranje novca ili za samopromocije odredjenih kadrova.

preobimno, zastarelo gradivo, ucenje napamet, korupcija... radoznalo, mislece dete se ubija u pojam...kreativnost i originalnost zabranjeni...

Sistem koji samo forsira jednu vrstu inteligencije u svrsi stancovanja istog 'proizvoda' na trziste. Sistem koji od tebe pravi idiota od najmladjih dana tako sto ce isteresantne i poeticne koncepte i ideje predstaviti glupavim 'primerimerima iz zivota', slatkorecivo palamudeci na sve strane a poenta ni u najavi i sve u funkciji toga da ti izvuku i poslednju paru za udzbenik koji tih para nije vredan (jer u ovom dobu nema mesta za traljavo napisan udzbenik koji te smatra za iditota). Nacini predavanja su ne samo zastareli nego i ubijaju bilo kakav oblik kritickog i individualnog razmisljanja. Gde je nastava namenjena jednoj petini djaka (i manje, takozvani 'poltroni') dok su ostali mahom ne zainteresovani ili vec znaju ono o cemu nastavnik/profesor predaje. Matematika je toliko ozloglasena da se trude da je u osnovnim i srednjim skolama izbace iz fizike, hemije i racunarstva na sve moguce nacine (ne pricam o 'vecim' skolama ma da nisu ni oni spaseni) i onda se pitamo zasto imamo sve manje bistrih umova, naravno kada smanjujes broj bodova neophodnih za upis na fakultet do te mere da ce ti biti potrebna samo henijska da bi se upisao. Fizika ni slucajno ne sme da bude bez onih sugavih slicica sa ekscentricnim karikaturama, koje treba da lice na Ajnstajna, i koje su toliko interesantne, zanimljive i intuitivne da se u jednom trenutku zapitas da li te neko sa namerom zaje... Odkud cemo se baviti interesantnim stvarima, koga zanima neka uci sam, mi ovde diktiramo samo formule. Kao da fizika posle Ajnstajna ne postoji. Hemija nista bolja... Eksperimenti... pfffff, deci to nije zanimljivo. Sistem gde je fizicko bitnije od umetnosti i nauke... Skolovanje ne treba reformisati. Skolu kakvu je znamo sada treba zapaliti.

Sklonite partijski kadar iz škola!
Ne može neko ko nema nikakve veze sa prosvetom i nije pedagog da predaje umesto školovanog profesora.

Uz danasnje roditelje, cast izuzecima, tesko je i nastavniku da zainteresuje dete.
Telefoni, igrice, racunari, fb.. Televizija sa grandovcima bez obrazovnog programa...
Nekada je nastavnik bio svetinja, danas mozes da ga prebijes bez posledica. Nama su usi zavrtali, cupali zulufe, a ako kazes roditeljima dobijes dodatno batine.. Svi smo isli u takvu skolu a sad za nasu decu nije dobra takva jer su prava dece "ugrozena"...

Kako preziveti...? Kako na kraju ostati normalan...? Anti depresivi/psihoaktivne supstance.

Moje dete je danas krenulo u drugi razred. Bio je tuzan.
Ceo celcati prvi razred mu je bio dosadan...i dosadan i doooosadan.
Mislim da ce i ovaj drugi biti isto takav.
Izasao je iz skole i bio je i dalje tuzan, zamisljen i cutljiv.
Dajte ljudi, menjajte sistem, nastavnike, udzbenike...SVE!
Ovo je rupa!

Postavljena je jedna vrlo zanimljiva, i iznad svega vrlo vazna tema. Sad citam komentare i jedino mogu da kazem da svi imaju pravo i da niko nije u pravu. Jedina istina je da je stanje vrlo tesko i situacija krajnje ozbiljna. U redu je sve to, zastarjelost, dosada i dosadni i nemotivisani predavaci...ali ima dosta i modernog i vrlo zanimljivih, i iznad svega predanih svom poslu predavaca. Lako je kritikovati i sve svaljivati na profesore (opet kazem, ima onih kojima nije mjesto ni u skolskom krugu), dok je samokriticnost vrlo rijetka. Sta kao roditelj cinim da cinim svoje dijete boljom osobom iz dana u dan? Kolika je moja kucna biblioteka? Zasto ne znam uvijek gdje je i s kim se druzi moje dijete? Zasto slusam svakog dana iz njegove / njene sobe uzasnu muziku? Kada sam razgovarao sa djetetom o nekom filmu, knjizi, koji sam mu album preporucio da odslusa? Da li su nastavnici i profesori krivi sto na svako zvono, iz ucionica izlaze ucenici sa ukljucenim android telefonima? Da li su nastavnici krivi sto, nakon stotine casove uceci Kisa, Popu, Miljkovica itd.., ucenici svi u glas u horu pjevaju ,,Cke beogradske'' (tako li bjese) u skolskom autobusu, na ekskurziji, zalijevajuci se pivom? Da li su nastavnici krivi sto je idol tinejdzera Jelena Karleusa, a ne znaju ko je bio Nisic? Dijete mi se zali kako mu je u skoli dosadno - ima li tu (makar malo) moje krivice, da li istinski poznajem svoje dijete? Milion pitanja, odgovora nigdje.

Pozdrav za profesora hemije Miroslava iz gimnazije u Loznici, najboljeg profesora ikada! Kad bi ostali profesori i nastavnici bili kao on, naše obrazovanje bi procvetalo.

Tacno je da je sistem zastareo i da ga treba menjati, ali postoji nesto sto se zove roditeljska aspiracija koja ima najveci udeo u uspehu dece. Zivim preko i znam decu koja idu u najliberalniju najskuplju privatnu skolu sa fantasticnim programom, a opet su nezainteresovana i mrze skolu. Zasto? Jer im je nivo aspiracije-motiva za postignucem-nizak. Kuci su princ i princeza sa ajpadima, plejstejsnima, barbikama...na sve sto urade dobiju 'bravo',a roditeljima je lakse da ih zabave televizijom ili da ih odvedu u igraonicu- ne daj boze da ih intelektualno stimulisu ili izazovu. Deca ne vide roditelja da sa zadovoljstvom cita knjigu ili sa ljubavlju govori o kuluri i obrazovanju, pa i oni automatski stiu odbojnost prema skoli. Tuzni su kad idu u skolu jer 1.bice intelektualno stimulisani, 2.nece uvek biti u centru paznje, 3.morace da se bore za paznju sa motivisanom decom, 4.imace domaci zadatak a ne vole obaveze, 5.njihovo zalaganje ce biti realnije ocenjeno nego kod kuce.

Menjanje planova i programa, udžbenici u boji sa (neko je pomenuo) sličicama Ajnštajnolikih likova iz crtaća, kučića, mačića, uvođenje procedura za nastavnike koje na kraju ne služe ničemu, je samo krečenje oronule kuće - prijatnije za oko, ali suštinski ništa ne menja. Celokupno društvo nam je TRULO, počevši od porodice, pa ne može ni školski sistem biti dobar.

Ako se deca od 2-3. godine guraju na manekenske i slične kurseve, gledaju grand parade, farme, prepuštaju isključivo internetu ili ulici (nijedna krajnost nije dobra), ne znam zašto se roditelji posle čude.

Jedna stvar mi je posebno zasmetala u tekstu: zašto bi roditelji morali da znaju raspored časova ili gradivo? Ja odmah zapamtim kojim danima imaju koliko časova, čisto da znam kad se vraćaju, a raspored jedino donekle mogu da "pokupim" usput, onako slučajno (vidim kad nose opremu za fizičko ili pribor za likovno).

Što se gradiva tiče, svakodnevno praćenje jedino ima smisla dok je to stvarno neophodno, znači u prvom-drugom razredu ili kasnije kod predmeta u kome deci treba pomoć, ali što pre ih treba pustiti da se sami snalaze, uz povremeno kontrolisanje i usmeravanje. Uostalom, mi roditelji ponekad možemo napraviti više štete nego koristi. Moraju polako od malih nogu učiti kako da se samostalno snalaze u životu.

Školski sistem nije od presudnog značaja za razvijanje kvalitetne odrasle osobe, već porodica, a ostalo su anomalije koje se mogu prevazići na ovaj ili onaj način.

Dokle god ista osoba koja predaje gradivo, takodje i ocenjuje ucenike, nikakvog napretka nece biti. U Belgiji postoje standardizovani ispiti (slicni maloj maturi). Za starije razrede (posle 6-og) na kraju polugodista, za mladje na kraju tromesecja.
Jedino tako se moze objektivno proceniti koji nastavnik je dobar. Naravno, u Srbiji bi moralo i da se uvede da na ispitu dezuraju nastavnici iz druge skole.

Kako je sada, ja mogu biti najgori nastavnik na svetu, ali ako svima zakljucim petice, statisticki sam najbolji jer, boze moj, pa svi moji ucenici su vukovci.

Stvarno u XXI veku treba biti žešće neobavešten pa navedene probleme shvatiti kao lokalne, tj. probleme koje poga]aju samo Srbiju i slične
zemlje.Istina je da iste probleme imaju i visoko razvijene zemlje.U Americi mnogi intelektualci kritikuju školstvo. Smatraju da pored visoke tehnologije, računara, intrreneta đaci se obučavaju zastarelim metodama, gde poredavač nema dovoljno slobode da obogati čas. Takođe, smatra se da čovek koji završi srednju školu nije dovoljno obučen da recimo samostalno pokrene neki ozbiljan biznis.Histerično se u Americi svi trude da završe koledž i to što prestižniji u nadi da će kasnije imati bolju zaradu.Američki intelektualci smatraju da je to velika zamka.Školarine idu od 20000 pa i do 250 000 dolara, tako da su studenti primorani da podižu npovoljne kredite.Posotje mnogi slučajevi gde čovek decenijama posle završenog fakulteta mora da otplaćuje kredit i faktički pomiri se sa tim da mora da radi maltene samo za to.Što teži i prestižniji fakultet, ovaj problem je veći.Inače procena moguće zarade, radi otplate kredita, je gotovo uvek nerealna.Recimo,čovek realno godišnje može da zaradi 80000 dolara, a procena je da može da zaradi 200000 dolara.Inače u Americi studenti duguju milijarde dolara...Inače opšta ocena je da u se u današnje vreme daleko lakše dobijaju najviše ocene i da se znatno lakše proglašavaju najuspešniji studenti nego ranije. Kažu značajni,obrazovani i pametni ljudi u Americi da je to pokazatelj da diploma sve manje vredi...

Kakvo crno sirenje obima gradiva, to bi bila samo jos veca katastrofa. Bolje neka se okrenu ka tome da jadnu decu nauce kako da razumeju gradivo, kako da samostalno uce i kako da se nose sa raznovrsnim problemima. Nek batale sablone i uzaludno bubacenje suvisnih informacija.

Obako je najbolje ti meni das da naucim ako ista znam dobijem 2,i cao.Nerviraju me roditelji koji forsiraju decu sad ono mora biti najbolje u svemu niko se sa njim nece druziti mozda ce na kraju i da postane direktor neke firme ali dok ostali budu imali neka secanja o druzenju sa ortacima u skoli on ce imati prazno secanje , pustite ga nek uci makar da zna a sve se ostalo moze lako nek bude vrlo dobar nemora sve 5.

Nije tačno uopšte ovo da su srpske škole kao i evropske...
Idem u ovu drugu i skroz je drugačije, verujte.

Moj brat je imao odličnog profu iz srpskog i veliki broj mangupa iz njegovog razreda je pročitao dela samo zato što se čovek nije držao slepo programa i pokušavao da izvuče iz dece šta lirski subjekat želi, već je dela prilagođavao današnjem životu. U svakom delu koje su obrađivali, profa je zahtevao da se prave paralele između tadašnjih i sadašnjih shvatanja, načina života...Jedan momak, koji ima u svom životu više tuča, nego ispisanih stranica u svesci izjavio je da su Prokleta avlija, Tihi Don i Braća Karamazov nešto najbolje što je ikad pročitao. Njegovi roditelji su izjavili da su bili zapanjeni kad su ga videli sa knjigom u ruci.Ako umete da procenite decu i da im približite gradivo na način na koji će oni razumeti, onda ste uspeli.

Rakijom.

Svi smo ucili koliko smo ucili. Sad je na bomboncice red. Ne mozemo umesto njih.

Svi govore o motivaciji učenika. Gde je tu motivacija nastavnika? Ovde ne pričam naravno o platama, godišnjim odmorima i sl. Može nastavnik da odrađuje svoj posao, da poklanja ocene i ne udubljuje se u učenike, lepo njemu, lepo i đacima. Ali ima i onih nastavnika koji vole svoj posao, hoće da nauče nečemu tu decu, a koči ih sama organizacija škole. Prvo, odljenja su prevelika, ko može da radi sa 30 učenika od kojih se desetoro dere, priča, gađa. Često ne postoji nikakva saradnja sa pedagozima i psiholozima koji bi upravo trebalo da promovišu nove metode rada. Tako bi se barem mogao motivisati onaj mali deo razreda koji hoće da uči. A one koji neće da uče niko ne može na to naterati, do se ipak nosi iz kuće. Dovoljno je da oni ne ometaju druge.

Kompletan obrazovni sistem nam je nula, od osnovne škole koja je krajnje nemotivišuća i isprazna, preko srednje u kojoj se bubaju tone svakojakih nepotrebnih stvari do fakultetskih udžbenika koji na hiljade i hiljade strana koje se moraju upamtiti i što bolje reprodukovati ne nude ama baš ništa što će u praksi biti potebno. Više stepene neću ni da komentarišem, oni se najčešće stiču na najbeskrupuloznije načine, kupoprodajom, mitom, prevarom, krevetom itd. i nemaju nikakvu akademsku težinu. Trulo, trulo, trulo. Dok se ne pokrene celokupna reforma obrazovnog sistema ni država nam neće biti bolja.

"Recimo,čovek realno godišnje može da zaradi 80000 dolara, a procena je da može da zaradi 200000 dolara"

Studije lekara kostaju 300.000 dolara(8 godina). Mi, sa privatnom ordinacijom, imamo je 4 godine, USTEDIMO godisnje 100.000 dolara, pored mora, skijanja, odlaska nas troje u Srbiju, plus dete ide i dve nedelje zimi.

U pitanju nije hirurg, nego internista bez subspecijalizacije. Svi lekari koje znamo, nasi, kupuju kucu za kes, od 500.000 pa na vise, nema kredit.

Da ne pricam sto posle ti i bolnica ponudi da ti otplacuje skolarinu ako se obavezes da radis kod nje, recimo 5 godina. Naravno, nece svaka bolnica, ali neka u nekoj zabiti hoce sigurno.

Jos niko nije naucio u srednkjoj skoli da otvori DOBAR privatan posao. Za to se RADJAS. Cak ni s a fakultetom ti nije garancija da ces otvoriti privatan posao dobar. Za to se RADJAS.

Skolstvo u Srbiji je bubalacko. Ocenjiiivanje subjektivno. Profesori podmitljivi i nezainteresovani. Djaci isto, jer nikakvu vajdu nemaju kad zavrse skolu, osim sto nekolicina uci da bi otisla iz zemlje. Skolstvo u Srbiji je NULA, duplo golo, katastrofa, dno.

Ja svog sina usmeravam da se zaposli i radi u jaslicama, cerki kazem da je zanimanje rudara kao rodjeno za nju.

A vi?

"Škola bi trebalo da bude zanimljiva, da se nauči zašto jabuka pada na zemlju, kako dobijamo struju, kako funkcioniše naše telo, ali kome trebaju deca koja misle, društvu trebaju poslušna deca.
(Jovan, 1. septembar 2014 11:46)

Ucenje nije fun(interesantno, zabavno, ...). To niti moze niti treba da bude. Ucenje je bolno, mukotrpno i prilicno dosadno za mnoge. Ali mnogi znaju da bez znanja nema ni para ni dobrog zivota. Zato masa uci, a neki i uce sto vole. Sve ostalo je mlacenje prazne slame o ljubavi prema ucenju.

Danas vam strajkovale neke skole. Niste obavesteni? Sumnjam.

Moje dete je danas krenulo u drugi razred. Bio je tuzan.
Ceo celcati prvi razred mu je bio dosadan...i dosadan i doooosadan.
Mislim da ce i ovaj drugi biti isto takav.
Izasao je iz skole i bio je i dalje tuzan, zamisljen i cutljiv.
Dajte ljudi, menjajte sistem, nastavnike, udzbenike...SVE!
Ovo je rupa!

Obako je najbolje ti meni das da naucim ako ista znam dobijem 2,i cao.Nerviraju me roditelji koji forsiraju decu sad ono mora biti najbolje u svemu niko se sa njim nece druziti mozda ce na kraju i da postane direktor neke firme ali dok ostali budu imali neka secanja o druzenju sa ortacima u skoli on ce imati prazno secanje , pustite ga nek uci makar da zna a sve se ostalo moze lako nek bude vrlo dobar nemora sve 5.

U skolama treba povecati obim gradiva, smanjiti pisaniju po dnevnicima, da nastavnici budu posveceniji deci i gradivu a ne inspektorima koji proveravaju tacke i zareze po dnevnicima. Deca imaju previse demokratije, sto itekako zloupotrebljavaju, kao i njihovi roditelji!

Uz danasnje roditelje, cast izuzecima, tesko je i nastavniku da zainteresuje dete.
Telefoni, igrice, racunari, fb.. Televizija sa grandovcima bez obrazovnog programa...
Nekada je nastavnik bio svetinja, danas mozes da ga prebijes bez posledica. Nama su usi zavrtali, cupali zulufe, a ako kazes roditeljima dobijes dodatno batine.. Svi smo isli u takvu skolu a sad za nasu decu nije dobra takva jer su prava dece "ugrozena"...

Nije tačno uopšte ovo da su srpske škole kao i evropske...
Idem u ovu drugu i skroz je drugačije, verujte.

Sistem koji samo forsira jednu vrstu inteligencije u svrsi stancovanja istog 'proizvoda' na trziste. Sistem koji od tebe pravi idiota od najmladjih dana tako sto ce isteresantne i poeticne koncepte i ideje predstaviti glupavim 'primerimerima iz zivota', slatkorecivo palamudeci na sve strane a poenta ni u najavi i sve u funkciji toga da ti izvuku i poslednju paru za udzbenik koji tih para nije vredan (jer u ovom dobu nema mesta za traljavo napisan udzbenik koji te smatra za iditota). Nacini predavanja su ne samo zastareli nego i ubijaju bilo kakav oblik kritickog i individualnog razmisljanja. Gde je nastava namenjena jednoj petini djaka (i manje, takozvani 'poltroni') dok su ostali mahom ne zainteresovani ili vec znaju ono o cemu nastavnik/profesor predaje. Matematika je toliko ozloglasena da se trude da je u osnovnim i srednjim skolama izbace iz fizike, hemije i racunarstva na sve moguce nacine (ne pricam o 'vecim' skolama ma da nisu ni oni spaseni) i onda se pitamo zasto imamo sve manje bistrih umova, naravno kada smanjujes broj bodova neophodnih za upis na fakultet do te mere da ce ti biti potrebna samo henijska da bi se upisao. Fizika ni slucajno ne sme da bude bez onih sugavih slicica sa ekscentricnim karikaturama, koje treba da lice na Ajnstajna, i koje su toliko interesantne, zanimljive i intuitivne da se u jednom trenutku zapitas da li te neko sa namerom zaje... Odkud cemo se baviti interesantnim stvarima, koga zanima neka uci sam, mi ovde diktiramo samo formule. Kao da fizika posle Ajnstajna ne postoji. Hemija nista bolja... Eksperimenti... pfffff, deci to nije zanimljivo. Sistem gde je fizicko bitnije od umetnosti i nauke... Skolovanje ne treba reformisati. Skolu kakvu je znamo sada treba zapaliti.

preobimno, zastarelo gradivo, ucenje napamet, korupcija... radoznalo, mislece dete se ubija u pojam...kreativnost i originalnost zabranjeni...

"Škola bi trebalo da bude zanimljiva, da se nauči zašto jabuka pada na zemlju, kako dobijamo struju, kako funkcioniše naše telo, ali kome trebaju deca koja misle, društvu trebaju poslušna deca.
(Jovan, 1. septembar 2014 11:46)

Ucenje nije fun(interesantno, zabavno, ...). To niti moze niti treba da bude. Ucenje je bolno, mukotrpno i prilicno dosadno za mnoge. Ali mnogi znaju da bez znanja nema ni para ni dobrog zivota. Zato masa uci, a neki i uce sto vole. Sve ostalo je mlacenje prazne slame o ljubavi prema ucenju.

Kakvo crno sirenje obima gradiva, to bi bila samo jos veca katastrofa. Bolje neka se okrenu ka tome da jadnu decu nauce kako da razumeju gradivo, kako da samostalno uce i kako da se nose sa raznovrsnim problemima. Nek batale sablone i uzaludno bubacenje suvisnih informacija.

Kako preziveti...? Kako na kraju ostati normalan...? Anti depresivi/psihoaktivne supstance.

Licno poznajem tri ososbe koje su od danas zaposljene u skolama u Beogradu, mimo konkursa i pravila, i pored zabrane zaposljavanja u javnom sektoru do kraja 2015.godine, i to bez dana radnog staza ili iskustva, od toga 2 cak ni nemaju "kompetencije" o kojima iz Ministarstva non stop trube. A nisu ni sa liste viskova, koja je i tako vise nego velika. Ne mogu da kazem da im zavidim, zaista nemam na cemu, iako bas zbog ovakvih situacija i pored svih svojih kvaliteta, ni nakon 5 godina i silnih ugovora na odredjeno necu dobiti ugovor za rad. Sta vise, nakon svega sto sam imao prilike da vidim i da se u praksi suocim napusticu taj za mnoge zeljeni javni sektor. Ipak je bolje biti nezaposljen nego lazno uposljen, mislim da mnogi mogu da me razumeju. Odmah da budem jasan, radio sam i u privatnom i u javnom sektoru, cesto i u oba paralelno, pravo s jednog posla na drugi. I jedan i drugi su tako organizovani da bi ih trebalo do temelja razoriti, pa sve iz pocetka, posto oba funkcionisu po sistemu nepotizma, korupcije i izrabljivanja, uz poneku prednost koju jedan ili drugi imaju za pojedince. A sto se tice seminara za usavrsavanje nastavnika, zeleo bih da mi se javi bar jedan koji se na tim seminarima usavrsio i dacu mu svoj kontakt da me javno izbicuje ako smatra da treba, jer svi kojima sam ja prisustvovao sluze ili za pranje novca ili za samopromocije odredjenih kadrova.

Rakijom.

Ja svog sina usmeravam da se zaposli i radi u jaslicama, cerki kazem da je zanimanje rudara kao rodjeno za nju.

A vi?

"Recimo,čovek realno godišnje može da zaradi 80000 dolara, a procena je da može da zaradi 200000 dolara"

Studije lekara kostaju 300.000 dolara(8 godina). Mi, sa privatnom ordinacijom, imamo je 4 godine, USTEDIMO godisnje 100.000 dolara, pored mora, skijanja, odlaska nas troje u Srbiju, plus dete ide i dve nedelje zimi.

U pitanju nije hirurg, nego internista bez subspecijalizacije. Svi lekari koje znamo, nasi, kupuju kucu za kes, od 500.000 pa na vise, nema kredit.

Da ne pricam sto posle ti i bolnica ponudi da ti otplacuje skolarinu ako se obavezes da radis kod nje, recimo 5 godina. Naravno, nece svaka bolnica, ali neka u nekoj zabiti hoce sigurno.

Jos niko nije naucio u srednkjoj skoli da otvori DOBAR privatan posao. Za to se RADJAS. Cak ni s a fakultetom ti nije garancija da ces otvoriti privatan posao dobar. Za to se RADJAS.

Skolstvo u Srbiji je bubalacko. Ocenjiiivanje subjektivno. Profesori podmitljivi i nezainteresovani. Djaci isto, jer nikakvu vajdu nemaju kad zavrse skolu, osim sto nekolicina uci da bi otisla iz zemlje. Skolstvo u Srbiji je NULA, duplo golo, katastrofa, dno.

Škola bi trebalo da bude zanimljiva, da se nauči zašto jabuka pada na zemlju, kako dobijamo struju, kako funkcioniše naše telo, ali kome trebaju deca koja misle, društvu trebaju poslušna deca.

Menjanje planova i programa, udžbenici u boji sa (neko je pomenuo) sličicama Ajnštajnolikih likova iz crtaća, kučića, mačića, uvođenje procedura za nastavnike koje na kraju ne služe ničemu, je samo krečenje oronule kuće - prijatnije za oko, ali suštinski ništa ne menja. Celokupno društvo nam je TRULO, počevši od porodice, pa ne može ni školski sistem biti dobar.

Ako se deca od 2-3. godine guraju na manekenske i slične kurseve, gledaju grand parade, farme, prepuštaju isključivo internetu ili ulici (nijedna krajnost nije dobra), ne znam zašto se roditelji posle čude.

Jedna stvar mi je posebno zasmetala u tekstu: zašto bi roditelji morali da znaju raspored časova ili gradivo? Ja odmah zapamtim kojim danima imaju koliko časova, čisto da znam kad se vraćaju, a raspored jedino donekle mogu da "pokupim" usput, onako slučajno (vidim kad nose opremu za fizičko ili pribor za likovno).

Što se gradiva tiče, svakodnevno praćenje jedino ima smisla dok je to stvarno neophodno, znači u prvom-drugom razredu ili kasnije kod predmeta u kome deci treba pomoć, ali što pre ih treba pustiti da se sami snalaze, uz povremeno kontrolisanje i usmeravanje. Uostalom, mi roditelji ponekad možemo napraviti više štete nego koristi. Moraju polako od malih nogu učiti kako da se samostalno snalaze u životu.

Školski sistem nije od presudnog značaja za razvijanje kvalitetne odrasle osobe, već porodica, a ostalo su anomalije koje se mogu prevazići na ovaj ili onaj način.

Dokle god ista osoba koja predaje gradivo, takodje i ocenjuje ucenike, nikakvog napretka nece biti. U Belgiji postoje standardizovani ispiti (slicni maloj maturi). Za starije razrede (posle 6-og) na kraju polugodista, za mladje na kraju tromesecja.
Jedino tako se moze objektivno proceniti koji nastavnik je dobar. Naravno, u Srbiji bi moralo i da se uvede da na ispitu dezuraju nastavnici iz druge skole.

Kako je sada, ja mogu biti najgori nastavnik na svetu, ali ako svima zakljucim petice, statisticki sam najbolji jer, boze moj, pa svi moji ucenici su vukovci.

Tacno je da je sistem zastareo i da ga treba menjati, ali postoji nesto sto se zove roditeljska aspiracija koja ima najveci udeo u uspehu dece. Zivim preko i znam decu koja idu u najliberalniju najskuplju privatnu skolu sa fantasticnim programom, a opet su nezainteresovana i mrze skolu. Zasto? Jer im je nivo aspiracije-motiva za postignucem-nizak. Kuci su princ i princeza sa ajpadima, plejstejsnima, barbikama...na sve sto urade dobiju 'bravo',a roditeljima je lakse da ih zabave televizijom ili da ih odvedu u igraonicu- ne daj boze da ih intelektualno stimulisu ili izazovu. Deca ne vide roditelja da sa zadovoljstvom cita knjigu ili sa ljubavlju govori o kuluri i obrazovanju, pa i oni automatski stiu odbojnost prema skoli. Tuzni su kad idu u skolu jer 1.bice intelektualno stimulisani, 2.nece uvek biti u centru paznje, 3.morace da se bore za paznju sa motivisanom decom, 4.imace domaci zadatak a ne vole obaveze, 5.njihovo zalaganje ce biti realnije ocenjeno nego kod kuce.

Kompletan obrazovni sistem nam je nula, od osnovne škole koja je krajnje nemotivišuća i isprazna, preko srednje u kojoj se bubaju tone svakojakih nepotrebnih stvari do fakultetskih udžbenika koji na hiljade i hiljade strana koje se moraju upamtiti i što bolje reprodukovati ne nude ama baš ništa što će u praksi biti potebno. Više stepene neću ni da komentarišem, oni se najčešće stiču na najbeskrupuloznije načine, kupoprodajom, mitom, prevarom, krevetom itd. i nemaju nikakvu akademsku težinu. Trulo, trulo, trulo. Dok se ne pokrene celokupna reforma obrazovnog sistema ni država nam neće biti bolja.

Pozdrav za profesora hemije Miroslava iz gimnazije u Loznici, najboljeg profesora ikada! Kad bi ostali profesori i nastavnici bili kao on, naše obrazovanje bi procvetalo.

Stvarno u XXI veku treba biti žešće neobavešten pa navedene probleme shvatiti kao lokalne, tj. probleme koje poga]aju samo Srbiju i slične
zemlje.Istina je da iste probleme imaju i visoko razvijene zemlje.U Americi mnogi intelektualci kritikuju školstvo. Smatraju da pored visoke tehnologije, računara, intrreneta đaci se obučavaju zastarelim metodama, gde poredavač nema dovoljno slobode da obogati čas. Takođe, smatra se da čovek koji završi srednju školu nije dovoljno obučen da recimo samostalno pokrene neki ozbiljan biznis.Histerično se u Americi svi trude da završe koledž i to što prestižniji u nadi da će kasnije imati bolju zaradu.Američki intelektualci smatraju da je to velika zamka.Školarine idu od 20000 pa i do 250 000 dolara, tako da su studenti primorani da podižu npovoljne kredite.Posotje mnogi slučajevi gde čovek decenijama posle završenog fakulteta mora da otplaćuje kredit i faktički pomiri se sa tim da mora da radi maltene samo za to.Što teži i prestižniji fakultet, ovaj problem je veći.Inače procena moguće zarade, radi otplate kredita, je gotovo uvek nerealna.Recimo,čovek realno godišnje može da zaradi 80000 dolara, a procena je da može da zaradi 200000 dolara.Inače u Americi studenti duguju milijarde dolara...Inače opšta ocena je da u se u današnje vreme daleko lakše dobijaju najviše ocene i da se znatno lakše proglašavaju najuspešniji studenti nego ranije. Kažu značajni,obrazovani i pametni ljudi u Americi da je to pokazatelj da diploma sve manje vredi...

Postavljena je jedna vrlo zanimljiva, i iznad svega vrlo vazna tema. Sad citam komentare i jedino mogu da kazem da svi imaju pravo i da niko nije u pravu. Jedina istina je da je stanje vrlo tesko i situacija krajnje ozbiljna. U redu je sve to, zastarjelost, dosada i dosadni i nemotivisani predavaci...ali ima dosta i modernog i vrlo zanimljivih, i iznad svega predanih svom poslu predavaca. Lako je kritikovati i sve svaljivati na profesore (opet kazem, ima onih kojima nije mjesto ni u skolskom krugu), dok je samokriticnost vrlo rijetka. Sta kao roditelj cinim da cinim svoje dijete boljom osobom iz dana u dan? Kolika je moja kucna biblioteka? Zasto ne znam uvijek gdje je i s kim se druzi moje dijete? Zasto slusam svakog dana iz njegove / njene sobe uzasnu muziku? Kada sam razgovarao sa djetetom o nekom filmu, knjizi, koji sam mu album preporucio da odslusa? Da li su nastavnici i profesori krivi sto na svako zvono, iz ucionica izlaze ucenici sa ukljucenim android telefonima? Da li su nastavnici krivi sto, nakon stotine casove uceci Kisa, Popu, Miljkovica itd.., ucenici svi u glas u horu pjevaju ,,Cke beogradske'' (tako li bjese) u skolskom autobusu, na ekskurziji, zalijevajuci se pivom? Da li su nastavnici krivi sto je idol tinejdzera Jelena Karleusa, a ne znaju ko je bio Nisic? Dijete mi se zali kako mu je u skoli dosadno - ima li tu (makar malo) moje krivice, da li istinski poznajem svoje dijete? Milion pitanja, odgovora nigdje.

Danas vam strajkovale neke skole. Niste obavesteni? Sumnjam.

Sklonite partijski kadar iz škola!
Ne može neko ko nema nikakve veze sa prosvetom i nije pedagog da predaje umesto školovanog profesora.

Svi smo ucili koliko smo ucili. Sad je na bomboncice red. Ne mozemo umesto njih.

Moj brat je imao odličnog profu iz srpskog i veliki broj mangupa iz njegovog razreda je pročitao dela samo zato što se čovek nije držao slepo programa i pokušavao da izvuče iz dece šta lirski subjekat želi, već je dela prilagođavao današnjem životu. U svakom delu koje su obrađivali, profa je zahtevao da se prave paralele između tadašnjih i sadašnjih shvatanja, načina života...Jedan momak, koji ima u svom životu više tuča, nego ispisanih stranica u svesci izjavio je da su Prokleta avlija, Tihi Don i Braća Karamazov nešto najbolje što je ikad pročitao. Njegovi roditelji su izjavili da su bili zapanjeni kad su ga videli sa knjigom u ruci.Ako umete da procenite decu i da im približite gradivo na način na koji će oni razumeti, onda ste uspeli.

Svi govore o motivaciji učenika. Gde je tu motivacija nastavnika? Ovde ne pričam naravno o platama, godišnjim odmorima i sl. Može nastavnik da odrađuje svoj posao, da poklanja ocene i ne udubljuje se u učenike, lepo njemu, lepo i đacima. Ali ima i onih nastavnika koji vole svoj posao, hoće da nauče nečemu tu decu, a koči ih sama organizacija škole. Prvo, odljenja su prevelika, ko može da radi sa 30 učenika od kojih se desetoro dere, priča, gađa. Često ne postoji nikakva saradnja sa pedagozima i psiholozima koji bi upravo trebalo da promovišu nove metode rada. Tako bi se barem mogao motivisati onaj mali deo razreda koji hoće da uči. A one koji neće da uče niko ne može na to naterati, do se ipak nosi iz kuće. Dovoljno je da oni ne ometaju druge.