Fotografije, Antonioni i raskalašni London

Od najmladjih dana sam slikan ili tu i tamo slikao sa "Altix-om".
Kada sam izasao mnogo godina kasnije iz bioskopa "Jadran" posle "Blow up-a", kompletno sam poludeo i kupio Praktica Nova Ib,zaludjen ne modnim,niti scenom u parku vec "ulicarenjem" sa fotoaparatom.Osim jednog jedinog poslovnog angazmana u Hrvatskoj 1969 za velike pare (koje sam naplacivao pune 2 godine), slikao sam iskljucivo za svoju dusu i od tada sam fasciniran foto tehnikom tog i nesto ranijeg perioda, i dan danas posedujem sve sto je tada bilo znacajno od opreme u 3mm formatu,tada su fotoaparati imali dusu,i zahtevalo je puno ruda da u njih proniknete i izvucete maksimum iz opreme koju imate.
Puno reci da se opise kako jedan film moze da vas okrene za 180 stepeni.Mene i zbog toga jer je kolala prica da je Hammings koristio tacne blende i ekspozicije tokom "snimanja".
Sada znam mnogo vise o pozadini pre i tokom snimanja filma,odlican tekst.

B92, hvala na odličnom tekstu! Molim vas, pišite još o ovakvim zanimljivostima.

Odličan tekst.

Film je prikazan davne 1967 u tadasnjoj Jugoslaviji. Svi oni koji su ga gledali tada pate dtaj film do dansanjih dana jere je beo sasvim nesto drugo u odnosu na ono sto su do tada imali prilike da vide u komunistickoj Jugoslaviji.

Sećam se da se film Blow-Up nekad emitovao na TV Bgd bar na svake 3-4 godine, a takođe se prisećam i projekcije u kinoteci negde 93-94 kada su skoro sva mesta u sali bila popunjena i kada ste mogli da vidite nekoliko zanimljivih devojaka odevenih slično kao i na filmu.
Inače, film ima kultni status i na zapadu. Postoje veb sajtovi tipa "movie locations" gde možete videti fotografije u stilu "nekad i sad", sa fotografisanim mestima, ponegde čak i enterijerima u kojima su snimane scene. Neke lokacije izgledaju gotovo identično kao i danas.
Zanimljivo je da su neko vreme devedesetih viđali u Merijon parku (gde je film većinom sniman) tipa koji je bio identično odeven kao i Dejvid Hemings i šetao se sa fotoaparatom. "Jadberdsi" su angažovani za snimanje muzike u klubu koji se zvao "Ricky-Tick" (ne postoji više), a pored pomenutog Pejdža, nastupao je i Džef Bek kome se film, uzgred, nikada nije dopadao.
Blow-Up zaista poseduje neki svoj mikrokosmos, toliko autentičan da se postavlja pitanje da li je stvarno London u to vreme 1966. tako izgledao ili ga je sama estetika filma prosto nadmašila.
Naročito su zanimljive fotografije sa snimanja filma, dakle iza scene, sa setova, na različizim lokacijama. Nešto od toga se može pronaći i u knjizi "Antonioni's Blow-Up, Philippe Garner ,David Alan Mellor" koju sam za sada samo prelistao. Nadam se da neću sačekati pedesetogodišnjicu filma da bih je celu pročitao.

Ovako divan članak inspiriše me da se ponovo osvrnem na tekuči perfomans Marine Abramović.Svakao da London danas i London šezdesetih nisu isto, ali je London još uvijek inspirativan grad perfomans, još bolji za hrabar perfomans.Marina je u Londonu na koga su danas utjecali Japanci, doseljenici sa Kariba, Romani i drugi mogla da napravi kreativan i izazovan perfomans, najsmijeliji do sada.No raditi plagijat u jednoj galeriji je ispod dostojanstva svakog umjetnika i kustosa koji drži do umjetnosti i žao mi je što je i pored prigovora uvaženih umjetnika perfomans dozvoljen.

Blago gradjanima Beca .Inace u istoj toj Albertini sam imala prilike na jednoj od izlozbi da vidim da se deca
od 3 godine igraju na podu muzeja tako sto crtaju i u tisini uce sta je impresionizam , umetnost , kultura . A mi nazalost nikada necemo moci da razumemo sta je to kultura i da se deca od malih nogu navikavaju na umetnost itd. Zao mi je sto necu moci da posetim ovu izlozbu , s obzirom da mi je ovo jedan od omiljenih filmova i u neku ruku inspiracija za neke moje radove.

Bilo bi veoma lepo videti tu izlozbu, pa makar i sa zakasnjenjem od godinu dve. To je dobra potvrda o uticaju, znacaju i sustini fotografije , koji sada polako nestaje. Hvala na ovom teksu.

Ovako divan članak inspiriše me da se ponovo osvrnem na tekuči perfomans Marine Abramović.Svakao da London danas i London šezdesetih nisu isto, ali je London još uvijek inspirativan grad perfomans, još bolji za hrabar perfomans.Marina je u Londonu na koga su danas utjecali Japanci, doseljenici sa Kariba, Romani i drugi mogla da napravi kreativan i izazovan perfomans, najsmijeliji do sada.No raditi plagijat u jednoj galeriji je ispod dostojanstva svakog umjetnika i kustosa koji drži do umjetnosti i žao mi je što je i pored prigovora uvaženih umjetnika perfomans dozvoljen.

Film je prikazan davne 1967 u tadasnjoj Jugoslaviji. Svi oni koji su ga gledali tada pate dtaj film do dansanjih dana jere je beo sasvim nesto drugo u odnosu na ono sto su do tada imali prilike da vide u komunistickoj Jugoslaviji.

B92, hvala na odličnom tekstu! Molim vas, pišite još o ovakvim zanimljivostima.

Odličan tekst.

Od najmladjih dana sam slikan ili tu i tamo slikao sa "Altix-om".
Kada sam izasao mnogo godina kasnije iz bioskopa "Jadran" posle "Blow up-a", kompletno sam poludeo i kupio Praktica Nova Ib,zaludjen ne modnim,niti scenom u parku vec "ulicarenjem" sa fotoaparatom.Osim jednog jedinog poslovnog angazmana u Hrvatskoj 1969 za velike pare (koje sam naplacivao pune 2 godine), slikao sam iskljucivo za svoju dusu i od tada sam fasciniran foto tehnikom tog i nesto ranijeg perioda, i dan danas posedujem sve sto je tada bilo znacajno od opreme u 3mm formatu,tada su fotoaparati imali dusu,i zahtevalo je puno ruda da u njih proniknete i izvucete maksimum iz opreme koju imate.
Puno reci da se opise kako jedan film moze da vas okrene za 180 stepeni.Mene i zbog toga jer je kolala prica da je Hammings koristio tacne blende i ekspozicije tokom "snimanja".
Sada znam mnogo vise o pozadini pre i tokom snimanja filma,odlican tekst.

Blago gradjanima Beca .Inace u istoj toj Albertini sam imala prilike na jednoj od izlozbi da vidim da se deca
od 3 godine igraju na podu muzeja tako sto crtaju i u tisini uce sta je impresionizam , umetnost , kultura . A mi nazalost nikada necemo moci da razumemo sta je to kultura i da se deca od malih nogu navikavaju na umetnost itd. Zao mi je sto necu moci da posetim ovu izlozbu , s obzirom da mi je ovo jedan od omiljenih filmova i u neku ruku inspiracija za neke moje radove.

Sećam se da se film Blow-Up nekad emitovao na TV Bgd bar na svake 3-4 godine, a takođe se prisećam i projekcije u kinoteci negde 93-94 kada su skoro sva mesta u sali bila popunjena i kada ste mogli da vidite nekoliko zanimljivih devojaka odevenih slično kao i na filmu.
Inače, film ima kultni status i na zapadu. Postoje veb sajtovi tipa "movie locations" gde možete videti fotografije u stilu "nekad i sad", sa fotografisanim mestima, ponegde čak i enterijerima u kojima su snimane scene. Neke lokacije izgledaju gotovo identično kao i danas.
Zanimljivo je da su neko vreme devedesetih viđali u Merijon parku (gde je film većinom sniman) tipa koji je bio identično odeven kao i Dejvid Hemings i šetao se sa fotoaparatom. "Jadberdsi" su angažovani za snimanje muzike u klubu koji se zvao "Ricky-Tick" (ne postoji više), a pored pomenutog Pejdža, nastupao je i Džef Bek kome se film, uzgred, nikada nije dopadao.
Blow-Up zaista poseduje neki svoj mikrokosmos, toliko autentičan da se postavlja pitanje da li je stvarno London u to vreme 1966. tako izgledao ili ga je sama estetika filma prosto nadmašila.
Naročito su zanimljive fotografije sa snimanja filma, dakle iza scene, sa setova, na različizim lokacijama. Nešto od toga se može pronaći i u knjizi "Antonioni's Blow-Up, Philippe Garner ,David Alan Mellor" koju sam za sada samo prelistao. Nadam se da neću sačekati pedesetogodišnjicu filma da bih je celu pročitao.

Bilo bi veoma lepo videti tu izlozbu, pa makar i sa zakasnjenjem od godinu dve. To je dobra potvrda o uticaju, znacaju i sustini fotografije , koji sada polako nestaje. Hvala na ovom teksu.