Početak rada Komisije za otkup knjiga

Pre nekoliko godina sam raspremao knjige nasledjene od oca i dede, nekih 2000 knjiga u 3 sobe je tu bilo sigurno. Posto se u kuci nije moglo da dise od knjiga, a zena je svakodnevno zvocala jer nam dete ima astmu, morao sam da prionem na posao. Ugovorio sam stolara, napravili smo zatvorene ormane, sve knjige sam preslozio, a izdvojio sam jedno 200 viskova - duplikata. Znajuci da univerziteti i biblioteke, narocito u malim gradovima po Srbiji, uvek imaju potrebe za duplikatima zbog studenata odlucio sam da sve to poklonim. Javio sam se biblioteci i dijalog je isao otprilike ovako:

- Dobar dan, dobar dan, izvolite ...
- Ja bih zeleo da doniram knjige, imam 200 komada ...
- Jao, pa to jeste lepo, ali mi ne mozemo da prihvatimo.
- Zasto ???!!!

- Pa znate, nije to bas tako jednostavno, Vi pokolonite i odete, a to neko mora da katalogizira, evidentira, inventarizira, obezbedi prostor u skladistu, prijavi u uzajamnu bazu NBS ... a mi nemamo ljudi, koleginica nam je otisla na trudnicko, samo ja radim, za zamenu nece da raspisu konkurs, a ja ne mogu sama, nemam muza, imam malo dete ...

Uveliko sam u kontaktu sa Republikom Srpskom, ostaje samo da organizuju neki kombi, za sta kazu da je pitanje dana, jer su vec nasli dobrovoljca.

Toliko o zemlji Srbiji. Ajde sad - inventarizirajte, evidentirajte, pecatirajte i igrajte se do mile volje. Ako vi necete, ima ko ce!

Da li to znači da država kupuje isključivo nove knjige ? Ništa im ne bi falilo da otkupljuju i polovne za male pare, kao što to već rade neki preduzimljivi građani.

Da li to znači da država kupuje isključivo nove knjige ? Ništa im ne bi falilo da otkupljuju i polovne za male pare, kao što to već rade neki preduzimljivi građani.

Pre nekoliko godina sam raspremao knjige nasledjene od oca i dede, nekih 2000 knjiga u 3 sobe je tu bilo sigurno. Posto se u kuci nije moglo da dise od knjiga, a zena je svakodnevno zvocala jer nam dete ima astmu, morao sam da prionem na posao. Ugovorio sam stolara, napravili smo zatvorene ormane, sve knjige sam preslozio, a izdvojio sam jedno 200 viskova - duplikata. Znajuci da univerziteti i biblioteke, narocito u malim gradovima po Srbiji, uvek imaju potrebe za duplikatima zbog studenata odlucio sam da sve to poklonim. Javio sam se biblioteci i dijalog je isao otprilike ovako:

- Dobar dan, dobar dan, izvolite ...
- Ja bih zeleo da doniram knjige, imam 200 komada ...
- Jao, pa to jeste lepo, ali mi ne mozemo da prihvatimo.
- Zasto ???!!!

- Pa znate, nije to bas tako jednostavno, Vi pokolonite i odete, a to neko mora da katalogizira, evidentira, inventarizira, obezbedi prostor u skladistu, prijavi u uzajamnu bazu NBS ... a mi nemamo ljudi, koleginica nam je otisla na trudnicko, samo ja radim, za zamenu nece da raspisu konkurs, a ja ne mogu sama, nemam muza, imam malo dete ...

Uveliko sam u kontaktu sa Republikom Srpskom, ostaje samo da organizuju neki kombi, za sta kazu da je pitanje dana, jer su vec nasli dobrovoljca.

Toliko o zemlji Srbiji. Ajde sad - inventarizirajte, evidentirajte, pecatirajte i igrajte se do mile volje. Ako vi necete, ima ko ce!