"Siromašni ljudi dolaze u pozorište"

"dete moje, kad porastes, ako budes siroma' nemoj da se toga stidis, stidi se ako si ostanes 'siroma' u glavi' to je za stid".

Odličan intervju! Mada mislim da se kod nas pozoriste, kao i kultura unistava nenamerno, vec kao posledica delovanja ljudi kojima ono nije ni poslednja rupa na svirali. Ne interesuje ih i ne razmisljaju o njemu.

Odličan intervju, izuzetna žena gosp. Rigonat. Veliki reditelj i poznavalac teatra i ljudske naravi. Ume da zaintrigira, nalazi one najdublje tačke u duši i svesti. Svaka čast i veliko hvala, umetnica od karijere.

A oni najsiromasniji gledaju pink, farmu, grand, velikog brata i ostale emisije koje zaglupljuju instant!

Činjenica je da je situacija u našim pozorištima katastrofalna. Produkcija siromašna, scenografija uglavnom jedan paravan, sto i dve stolice. Cena karata je čak i za osiromašeni srednji sloj koji čini gro publike, postala je preskupa.
Ali rekao bih nešto o statusu glumaca. Ne znam koliki je broj tzv fee lancera u našim pozorišnim kućama, ali velika većina glumaca su u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta. Igrali ne igrali, plata i ostalo što uz to ide. Recimo, Narodno pozorište ima preko 700 stalno zaposlenih. Pa gde to ima ljudi moji. Dokle god se ne uvede institucija ugovora kao svuda u svetu, neće biti para za kvalitetnu produkciju. Zvezdara teatar je postao privatno vlasništvo D. Kovačevića. Ako pogledate njihov repertoar, uglavnom su to njegovi komadi u njegovoj režiji. I niko se na to ne obazire. A ulaznice su možda i najskuplje kod njih.
Svako tolko se pojavi po neki intervju sa nekim poznatim glumcem, pun žalopojki o tome kako nemaju za leba, status im nije rešen, svi bi nacionalne penzije, i poseban tretman u društvu. E pa dragi moji glumci, vi ste državni činovnici i vaš posao nije vredniji od posla profesora, učitelja i lakara.

"Savremenom svetu nisu potrebni obrazovani ljudi koji propituju život i stvarnost, potrebni su robovi."....SVE REČENO!!!

Par zar nemamo dosta potorista, kada gledamo i slusamo nase poliricare, tu se ima i komedije i tragedije, mislim ja
(Tanja, 27. februar 2014 10:49)

Pogresno mislite.
To sto rade nasi politicari nije pozoriste, nego NA ZALOST, zivot koji zivimo, a sve i da jeste pozoriste, bilo bi glumatanje na nivou najgoreg diletantizma!
Upravo zato i treba ici u pozoriste i uopste uzev "konzumirati" pravu kulturu - da bi se znalo prepoznati i realno oceniti ono sto nam se svakodnevno dogadja!

Позоришта су и намењена сиротији, уопште визуални и асоцијативни доживљаји. Стари Грци су говорили да су то места (амфитеатри где се представе одржавале) где седи камен на камену.

Par zar nemamo dosta potorista, kada gledamo i slusamo nase poliricare, tu se ima i komedije i tragedije, mislim ja

"Priča o tržištu je lažna priča.Drugo, mislim da umetničko tržište ne treba da postoji kod nas kao što postoji u Americi jer Amerika i nema vrhunsko pozorište, oni imaju Brodvej. U Srbiji, opet, siromašni ljudi dolaze u pozorište. Po tržišnom modelu, cena karte morala bi da bude najmanje 20 evra. To je mnogo za jednu siromašnu porodicu. Tako bi se pozorišta ispraznila i ostale bi samo zgrade kao mete za one koji bi da ih pretvore u poslovne centre. Mi treba da poštujemo to što još uvek imamo publiku. Ljudi koji imaju novca ne žele da dođu ni kada im se pokloni karta za VIP ložu."
Komentar kao iz "Tri karte za Holivud". Vreme komunizma i socijalizma je prošlo i pomirite se sa tim. Ako ja prodajem svoje talente i pre svega rad na slobodnom tržištu ne vidim gde je problem da isti princip važi i za vas. Ne želim da novac od mog poreza odlazi vama već za puteve, bolnice...

Neverovatno...o čemu ova žena priča...u Narodnom pozorištu ima oko 800 stalno zaposlenih...Institut za majku i dete...ako je prosečna plata oko 50.000 a i veća je to je 40 miliona mesečno x 2 za doprinose, pa još puta 12...ja ovo ne smem ni da računam...za te pare može da se dovede Al Paćino da igra u tri produkcije, da režira Stiven Spilberg i da ostane još 3-4 miliona evra...naravno da teatar mora da izadje na tržište, da se prave pojedinačne produkcije i traže sponzori, da se raspuste glomazni i neupotrebljivi ansambli koji isisavaju novčana sredstva i da se za svaku novu predstavu rade audicije...

Izuzetno cenim rad i pisanje gospodje Tanje Rigonat, medjutim, dve stavri mi u ovom intervjuu smetaju. Jedno je to sto i ona ponavlja ,sto bi rekli: Ko Svaba tra-la-la, istu mantru koju pricaju svi srpski reditelji, bilo pozorisni, bilo filmski, a to je kako su komadi, ili filmovi koje su snimili, aktuelniji nego ikad. Tanja, give us a break, nemojte i vi da to ponavljate kao...
Dalje, kad se kaze: "Drugo, mislim da umetničko tržište ne treba da postoji kod nas kao što postoji u Americi jer Amerika i nema vrhunsko pozorište, oni imaju Brodvej. U Srbiji, opet, siromašni ljudi dolaze u pozorište..." Pa sad ispada da mi imamo vrhunsko pozoriste, a Amarika ga nema. Mozda njihova pozorista nisu toliko vrhunska koliko su nasa pozorista ali verujte gospodjo da zaista imaju vrhunske pozorisne stvaraoce i van i daleko od Brodveja.

Позоришта су и намењена сиротији, уопште визуални и асоцијативни доживљаји. Стари Грци су говорили да су то места (амфитеатри где се представе одржавале) где седи камен на камену.

Par zar nemamo dosta potorista, kada gledamo i slusamo nase poliricare, tu se ima i komedije i tragedije, mislim ja

"Priča o tržištu je lažna priča.Drugo, mislim da umetničko tržište ne treba da postoji kod nas kao što postoji u Americi jer Amerika i nema vrhunsko pozorište, oni imaju Brodvej. U Srbiji, opet, siromašni ljudi dolaze u pozorište. Po tržišnom modelu, cena karte morala bi da bude najmanje 20 evra. To je mnogo za jednu siromašnu porodicu. Tako bi se pozorišta ispraznila i ostale bi samo zgrade kao mete za one koji bi da ih pretvore u poslovne centre. Mi treba da poštujemo to što još uvek imamo publiku. Ljudi koji imaju novca ne žele da dođu ni kada im se pokloni karta za VIP ložu."
Komentar kao iz "Tri karte za Holivud". Vreme komunizma i socijalizma je prošlo i pomirite se sa tim. Ako ja prodajem svoje talente i pre svega rad na slobodnom tržištu ne vidim gde je problem da isti princip važi i za vas. Ne želim da novac od mog poreza odlazi vama već za puteve, bolnice...

A oni najsiromasniji gledaju pink, farmu, grand, velikog brata i ostale emisije koje zaglupljuju instant!

Činjenica je da je situacija u našim pozorištima katastrofalna. Produkcija siromašna, scenografija uglavnom jedan paravan, sto i dve stolice. Cena karata je čak i za osiromašeni srednji sloj koji čini gro publike, postala je preskupa.
Ali rekao bih nešto o statusu glumaca. Ne znam koliki je broj tzv fee lancera u našim pozorišnim kućama, ali velika većina glumaca su u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta. Igrali ne igrali, plata i ostalo što uz to ide. Recimo, Narodno pozorište ima preko 700 stalno zaposlenih. Pa gde to ima ljudi moji. Dokle god se ne uvede institucija ugovora kao svuda u svetu, neće biti para za kvalitetnu produkciju. Zvezdara teatar je postao privatno vlasništvo D. Kovačevića. Ako pogledate njihov repertoar, uglavnom su to njegovi komadi u njegovoj režiji. I niko se na to ne obazire. A ulaznice su možda i najskuplje kod njih.
Svako tolko se pojavi po neki intervju sa nekim poznatim glumcem, pun žalopojki o tome kako nemaju za leba, status im nije rešen, svi bi nacionalne penzije, i poseban tretman u društvu. E pa dragi moji glumci, vi ste državni činovnici i vaš posao nije vredniji od posla profesora, učitelja i lakara.

Neverovatno...o čemu ova žena priča...u Narodnom pozorištu ima oko 800 stalno zaposlenih...Institut za majku i dete...ako je prosečna plata oko 50.000 a i veća je to je 40 miliona mesečno x 2 za doprinose, pa još puta 12...ja ovo ne smem ni da računam...za te pare može da se dovede Al Paćino da igra u tri produkcije, da režira Stiven Spilberg i da ostane još 3-4 miliona evra...naravno da teatar mora da izadje na tržište, da se prave pojedinačne produkcije i traže sponzori, da se raspuste glomazni i neupotrebljivi ansambli koji isisavaju novčana sredstva i da se za svaku novu predstavu rade audicije...

Odličan intervju! Mada mislim da se kod nas pozoriste, kao i kultura unistava nenamerno, vec kao posledica delovanja ljudi kojima ono nije ni poslednja rupa na svirali. Ne interesuje ih i ne razmisljaju o njemu.

Par zar nemamo dosta potorista, kada gledamo i slusamo nase poliricare, tu se ima i komedije i tragedije, mislim ja
(Tanja, 27. februar 2014 10:49)

Pogresno mislite.
To sto rade nasi politicari nije pozoriste, nego NA ZALOST, zivot koji zivimo, a sve i da jeste pozoriste, bilo bi glumatanje na nivou najgoreg diletantizma!
Upravo zato i treba ici u pozoriste i uopste uzev "konzumirati" pravu kulturu - da bi se znalo prepoznati i realno oceniti ono sto nam se svakodnevno dogadja!

Odličan intervju, izuzetna žena gosp. Rigonat. Veliki reditelj i poznavalac teatra i ljudske naravi. Ume da zaintrigira, nalazi one najdublje tačke u duši i svesti. Svaka čast i veliko hvala, umetnica od karijere.

Izuzetno cenim rad i pisanje gospodje Tanje Rigonat, medjutim, dve stavri mi u ovom intervjuu smetaju. Jedno je to sto i ona ponavlja ,sto bi rekli: Ko Svaba tra-la-la, istu mantru koju pricaju svi srpski reditelji, bilo pozorisni, bilo filmski, a to je kako su komadi, ili filmovi koje su snimili, aktuelniji nego ikad. Tanja, give us a break, nemojte i vi da to ponavljate kao...
Dalje, kad se kaze: "Drugo, mislim da umetničko tržište ne treba da postoji kod nas kao što postoji u Americi jer Amerika i nema vrhunsko pozorište, oni imaju Brodvej. U Srbiji, opet, siromašni ljudi dolaze u pozorište..." Pa sad ispada da mi imamo vrhunsko pozoriste, a Amarika ga nema. Mozda njihova pozorista nisu toliko vrhunska koliko su nasa pozorista ali verujte gospodjo da zaista imaju vrhunske pozorisne stvaraoce i van i daleko od Brodveja.

"Savremenom svetu nisu potrebni obrazovani ljudi koji propituju život i stvarnost, potrebni su robovi."....SVE REČENO!!!

"dete moje, kad porastes, ako budes siroma' nemoj da se toga stidis, stidi se ako si ostanes 'siroma' u glavi' to je za stid".