Aleksandar Gatalica - "Veliki rat"

Бесмислено је коментарисати осредњост, саткану од амбиција за угледом, славом, признањима, добитима...Бићу храбар попут Бјелинског или Скерлића, који су знали да ризикују у оцени нових књижевних дела. Овај писац набада тему, да би макар на икоји начин био запажен, или ушао у какву такву књижевну историју. Све ће то време одувати...

Cim ste vi Vesna rekli da je "pogresno reci da roman nije dobar", to znaci da su sumnje velike i, na zalost, opravdane. Pogledajte samo prvih par strana na sajtu izdavaca, bice vam jasno. Wonabe Pavic, ali malo je kasno za to. Katastrofa od nagrade.

Ovakvih romana u svetskoj književnosti ima mnogo, kombinacija "mali čovek u velikom ratu" je izlizana do otužnosti. Nagrađena je pretencioznost i nezdrava ambicija. Nagrađeno je i lobiranje. Od ostalih pet knjiga u najužem izboru nagradu je mnogo pre zaslužila Ivančica Đerić, eventualno Mira Otašević. Propušten je pokušaj da se nagrada malo "opere" tako što bi bila dodeljena sjajnoj ženi piscu.

Odbija me nastup pisca: on je u dva dana izjavio da je potomak Borislava Pekića i da prvi posle Dobrice Ćosića piše o I svetskom ratu, a da je NIN-ova nagrada najvažniji događaj u njegovom životu!

Uz ovaj roman ide najtužniji od svih atributa koji se mogu staviti uz neko umetničko delo:osrednjost.

odlična knjiga, vredna jedine ugledne nagrade u nas, između ostalih stvarnih kvaliteta ne bi trebalo smetnuti s uma da je osporavaju oni zabetoniranog umetničkog netalenta, zacementiranih pohlepa i frustracija unutar svog neuglednog betonskog bunkera.

Vesna Radman je pametna devojka, lepo pise, ali Vena treba jasnio da kaze da je Veliki rat osrednja knjiga, slaba, tanka, kic.

arsenic je vec rekao da je to cisti kic.

Prvi svjetski rat za Sriju je bio veliki .Pisati o njemu,cak i mediocre u sadasnjim
vremenima znaci mnogo.Srbija se raspadom Jugoslavije nasla u corsokaku u
koji su je doveli isti oni koji su srpskim zaslugama u I SR dobili ono sto su,
na kraju i zeljeli.Nacionalizam koji se u Srbiji ustalio ,kao resultat, nije imao
osnova jer se nije mogao podizati na Vukovaru i Srebrenici koji su sa druge
strane postali simboli jednog jos ruznijeg nacionalizma. Zato je I SR ostao
kao jedina sansa da Srbija povrati svoj ugled. Pisati o tome ratu cak mogu i ja
koji sam rodjen skoro cetvrtinu stoljeca poslije njegovog okoncanja.Ali price
moje bake cije je muz,moj djeda, preminuo od gladi u logoru u Budimpesti
ili moj otac koga su kao djecaka oblacili u djevojacko ruho da ga Nijemci ne bi
strijeljali ili odveli u zarobljenistvo.Stvaranjem Jugoslavije to je sve zaboravljeno
da bi se uskoro ponovilo u II SR.Ne da je to preuvelicavanje ali su Srbi za Nijemce
bili Jevreji iz II SR.Oni su to bili cak i tom ratu.Sjecanje na taj rat (I SR) budi medju
Srbima pravi nacionalizam a Cerska bitka i Solun ostaju kao neugasiva sjecanja.
Onda dogadjaji iz I SR za Sbiju znace mnogo. Ne treba ocekivati "Rat i Mir" jer je
Srbija relativno mala i neznacajna u svjetskim okvirima
a "Iz grmena velioga lavu izac' trudno nije,u velikim narodima geniju se gnjezdo
vije.Ovdje mu je pogotovu materijal k' slavnom djelu,i triumfa dicni v'jenac da mu
krasi glavu smjelu."
vasilije knezevic 21 jan. 2013

Vesna Radman je pametna devojka, lepo pise, ali Vena treba jasnio da kaze da je Veliki rat osrednja knjiga, slaba, tanka, kic.

arsenic je vec rekao da je to cisti kic.

odlična knjiga, vredna jedine ugledne nagrade u nas, između ostalih stvarnih kvaliteta ne bi trebalo smetnuti s uma da je osporavaju oni zabetoniranog umetničkog netalenta, zacementiranih pohlepa i frustracija unutar svog neuglednog betonskog bunkera.

Бесмислено је коментарисати осредњост, саткану од амбиција за угледом, славом, признањима, добитима...Бићу храбар попут Бјелинског или Скерлића, који су знали да ризикују у оцени нових књижевних дела. Овај писац набада тему, да би макар на икоји начин био запажен, или ушао у какву такву књижевну историју. Све ће то време одувати...

Ovakvih romana u svetskoj književnosti ima mnogo, kombinacija "mali čovek u velikom ratu" je izlizana do otužnosti. Nagrađena je pretencioznost i nezdrava ambicija. Nagrađeno je i lobiranje. Od ostalih pet knjiga u najužem izboru nagradu je mnogo pre zaslužila Ivančica Đerić, eventualno Mira Otašević. Propušten je pokušaj da se nagrada malo "opere" tako što bi bila dodeljena sjajnoj ženi piscu.

Uz ovaj roman ide najtužniji od svih atributa koji se mogu staviti uz neko umetničko delo:osrednjost.

Prvi svjetski rat za Sriju je bio veliki .Pisati o njemu,cak i mediocre u sadasnjim
vremenima znaci mnogo.Srbija se raspadom Jugoslavije nasla u corsokaku u
koji su je doveli isti oni koji su srpskim zaslugama u I SR dobili ono sto su,
na kraju i zeljeli.Nacionalizam koji se u Srbiji ustalio ,kao resultat, nije imao
osnova jer se nije mogao podizati na Vukovaru i Srebrenici koji su sa druge
strane postali simboli jednog jos ruznijeg nacionalizma. Zato je I SR ostao
kao jedina sansa da Srbija povrati svoj ugled. Pisati o tome ratu cak mogu i ja
koji sam rodjen skoro cetvrtinu stoljeca poslije njegovog okoncanja.Ali price
moje bake cije je muz,moj djeda, preminuo od gladi u logoru u Budimpesti
ili moj otac koga su kao djecaka oblacili u djevojacko ruho da ga Nijemci ne bi
strijeljali ili odveli u zarobljenistvo.Stvaranjem Jugoslavije to je sve zaboravljeno
da bi se uskoro ponovilo u II SR.Ne da je to preuvelicavanje ali su Srbi za Nijemce
bili Jevreji iz II SR.Oni su to bili cak i tom ratu.Sjecanje na taj rat (I SR) budi medju
Srbima pravi nacionalizam a Cerska bitka i Solun ostaju kao neugasiva sjecanja.
Onda dogadjaji iz I SR za Sbiju znace mnogo. Ne treba ocekivati "Rat i Mir" jer je
Srbija relativno mala i neznacajna u svjetskim okvirima
a "Iz grmena velioga lavu izac' trudno nije,u velikim narodima geniju se gnjezdo
vije.Ovdje mu je pogotovu materijal k' slavnom djelu,i triumfa dicni v'jenac da mu
krasi glavu smjelu."
vasilije knezevic 21 jan. 2013

Cim ste vi Vesna rekli da je "pogresno reci da roman nije dobar", to znaci da su sumnje velike i, na zalost, opravdane. Pogledajte samo prvih par strana na sajtu izdavaca, bice vam jasno. Wonabe Pavic, ali malo je kasno za to. Katastrofa od nagrade.

Odbija me nastup pisca: on je u dva dana izjavio da je potomak Borislava Pekića i da prvi posle Dobrice Ćosića piše o I svetskom ratu, a da je NIN-ova nagrada najvažniji događaj u njegovom životu!