Geopoetika predstavila nove knjige

Izdavačka kuća Geopoetika predstavila je 11. septembra u Beogradu dve nove knjige, “Filozofiju rada” Laša Svensena i “Tri plus 1” Petera Zilahija.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

Geopoetika predstavila nove knjige

Izdavačka kuća Geopoetika predstavila je 11. septembra u Beogradu dve nove knjige, “Filozofiju rada” Laša Svensena i “Tri plus 1” Petera Zilahija.

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

Glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac kazao je da "mađarski književnik u duši novinar" Zilahi, nije nepoznat našoj čitalačkoj javnosti, njegova knjiga "Poslednji prozor žirafa" prevedena na desetine jezika, kod nas je objavljena u prevodu Arpada Vicka.

Prema rečima Bajca, samokritični, oštar i drzak autor Zilahi "uz veliku upotrebu ironije i sprdnje" govori i o najozbiljnijim temama, a redovno piše i za vodeće svetske listove Njujork tajms, Gardijan, Frankfuter algemajne cajtung.

U knjizi putopisa, eseja i novinskih članaka pod naslovom "Tri plus 1" sakupljena su autorova razmišljanja i duhovita zapažanja iz poslednje decenije 20. i prvih godina 21.veka.

"Ako bismo veštinu pisanja definisali kao manipulaciju čiji zbir čine znanje, poetika, međužanrovsko preplitanje, uz talenat svakako, dobili bismo ono što je pred nama: tekstove Petera Zilahija", ocenio je Bajac.

On je najavio gostovanje Zilahija u Beogradu na Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga. Mađarska je ove godine počasni gost na sajmu knjiga, ali Zilahi neće biti član zvanične delegacije već dolazi kao gost Geopoetike

Druga knjiga objavljena u ediciji "Teorija" filozofski je osvrt na pojam rada, knjiga napisana razumljivim jezikom koja, kako smatra Bajac, svedoči da se velike istine mogu reći jednostavnim rečima.

Norveški profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu, autor niza knjiga prevedenih na 24 jezika od kojih je "Filozofija dosade" bestseler preveden na 15 jezika, "iskače iz naučne sfere", prijemčiv je za širok krug čitalaca.

U svojoj "Filozofiji rada" Svenson vodi kroz istoriju odnosa prema radu, od antičke Grčke do savremenog norveškog društva, ali ne težeći tome da smisao pojma rada definiše do kraja.

U vremenu kada se gubi granica između rada i slobodnog vremena autor više govori o tome kako rad ne možemo da definišemo.

Ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga kroz obilje primera iz svakodnevnog života vešto formuliše nedoumice savremenog čoveka i kao takva velika je pomoć mladim ljudima u pronalaženju idealne profesije, ocenio je Bajac.

Pošaljite komentar