Uliks Fehmiu: Život od svog hleba

I ja sam albanac po ocu i majci ali odrastao u sloveniji, gde su me docekali sa repom, ali na njihovu zhalost nisam imao rep nego bio i tekako simpatican decko voljen od sviju. U zhivotu sam jednom bio zalublen i to u jednoj srpkinji /.jedinka roditelja/ u Knjazhevcu dok sam sluzhio armiju. Pukim slucajem se sreo sa njome u fiskulturnoj sali gimnazije gde smo mi grupa od pet karatista trenirali takodje u toj istoj sali. Kada se to doznalo pukao je grom. Svi su mi pretili pored njenog oca koji mi preporucuje da narucim mrtfacki sanduk u mesto odela jer sam bio pred kraj sluzhenja vojnog roka. Svi moji predpostavleni su mi pretili vojnim sudom ko bajagi mogu da odam vojnu tajnu. Zvala se MILICA i bila najlepsha gimnazijalka Knjazhevca. Nisam mogao to vishe da trpim odrekao se nje i ako sam je ludo volio a josh vishe ona mene. I dandanas se nje rado sjecam i ako sam se zhenio albankom koju nisam mogao onako zavoleti kao nekadashnju MICU. Proklet bio shovenizam i nacionalizam koji indirektno unishti zhivot pojedinca i pojedinke. Pa ludi priroda je takfa da zhena voli simpaticnog mushkarca i obratno bezobzira na njihovu nacionalnu pripadnost, zashto onda to spreciti zbog kojejkakve ludarije?

Glumci takvog senzibiliteta, poštenja i ukusa više kod nas ne postoje. Hvala Uliksu za reči, i pogled na stvari kroz sebe..

g.Ulikse ,citam tvoje reci a cini mi se kao da citam reci od Bekima ,isti kao otac .U ovom svetu postoji neki ljudi koji mogu da budu i dobri Srbi i dobri Albanci i dobri Hrvati ...ma ne ,ustvari oni su samo dobri ljudi koji menjaju svet !

Odmah po dolasku u Beograd iz provincije, nadjoh se u I/13 odelenju Seste beogradske gimnazije, zajedno sa Uliksom. Ucinio je brzo zavolim veliki grad i ljude u njemu... Tipican dobri, pozitivni, mladi beogradski mangup... I dan danas se nasmejem kad tu i tamo cujem njegovo ime. Jos uvek u kolekciji ploca cuvam The Rolling Stones - High Tide and Green Grass, koju mi je poklonio (original, doneo Bekim iz Amerike - ne znaju danasnji klinci sta je to onda znacilo).

Puno pozdrava Ulikse, i sve najbolje!

Kad se samo setim bezbrižnog detinjstva i fudbala na igralištu u Novom Vinodolskom....pozdrav Ulikse! A tek šampite kod Nasera,školskog druga,pa posle punog srca nazad za Beograd...

Samo dobar covek moze da mesi tako dobasr hleb.
Sve najbolje.

Pretprošle godine sam povodom jednog istraživanja posetila Kosovo i tom prilikom vodila razgovor sa nekolicinom Srba i Albanaca. Iako su njihova razmišljanja po mnogim pitanjima bila oprečna, svima je bilo zajednička izuzetno prijatna uspomena na Bekima Fehmia.

Svaka cast veliki glumac i covek. Inace gluma i pravljenje hleba imaju slicnosti. Umetnost koja se ne moze raditi bez strasti.

Stvarno cete me dotuci:juce Mira Furlan,danas Uliks.
Blistavo i strasno je to da kroz njega zaista dozivljavamo Bekima,ali i Branku,Snezanu.U stvari:mislim dobrotu.Toga vise nema, to je retko i onda kada se dogodi,pogodi kao grom.Citajuci Bekimovu knjigu i gledajuci fotografije koje je nama(nepoznatim osobama) dao da pogledamo,da vidimo i majku i oca, sestre, porodicu,tezak zivot,vi onda shvatate kako sve price imaju dva kraja,ako hocete to da priznate.
Sirina pogleda tako je retka,a imamo utisak da se poznajemo,utisak ljubavi prema istom gradu i ljudima.
Nema vise takvog sveta,Beograda i to je nas zajednicki problem.
Ali, ne misle svi tako.

Glumci takvog senzibiliteta, poštenja i ukusa više kod nas ne postoje. Hvala Uliksu za reči, i pogled na stvari kroz sebe..

I ja sam albanac po ocu i majci ali odrastao u sloveniji, gde su me docekali sa repom, ali na njihovu zhalost nisam imao rep nego bio i tekako simpatican decko voljen od sviju. U zhivotu sam jednom bio zalublen i to u jednoj srpkinji /.jedinka roditelja/ u Knjazhevcu dok sam sluzhio armiju. Pukim slucajem se sreo sa njome u fiskulturnoj sali gimnazije gde smo mi grupa od pet karatista trenirali takodje u toj istoj sali. Kada se to doznalo pukao je grom. Svi su mi pretili pored njenog oca koji mi preporucuje da narucim mrtfacki sanduk u mesto odela jer sam bio pred kraj sluzhenja vojnog roka. Svi moji predpostavleni su mi pretili vojnim sudom ko bajagi mogu da odam vojnu tajnu. Zvala se MILICA i bila najlepsha gimnazijalka Knjazhevca. Nisam mogao to vishe da trpim odrekao se nje i ako sam je ludo volio a josh vishe ona mene. I dandanas se nje rado sjecam i ako sam se zhenio albankom koju nisam mogao onako zavoleti kao nekadashnju MICU. Proklet bio shovenizam i nacionalizam koji indirektno unishti zhivot pojedinca i pojedinke. Pa ludi priroda je takfa da zhena voli simpaticnog mushkarca i obratno bezobzira na njihovu nacionalnu pripadnost, zashto onda to spreciti zbog kojejkakve ludarije?

g.Ulikse ,citam tvoje reci a cini mi se kao da citam reci od Bekima ,isti kao otac .U ovom svetu postoji neki ljudi koji mogu da budu i dobri Srbi i dobri Albanci i dobri Hrvati ...ma ne ,ustvari oni su samo dobri ljudi koji menjaju svet !

Kad se samo setim bezbrižnog detinjstva i fudbala na igralištu u Novom Vinodolskom....pozdrav Ulikse! A tek šampite kod Nasera,školskog druga,pa posle punog srca nazad za Beograd...

Odmah po dolasku u Beograd iz provincije, nadjoh se u I/13 odelenju Seste beogradske gimnazije, zajedno sa Uliksom. Ucinio je brzo zavolim veliki grad i ljude u njemu... Tipican dobri, pozitivni, mladi beogradski mangup... I dan danas se nasmejem kad tu i tamo cujem njegovo ime. Jos uvek u kolekciji ploca cuvam The Rolling Stones - High Tide and Green Grass, koju mi je poklonio (original, doneo Bekim iz Amerike - ne znaju danasnji klinci sta je to onda znacilo).

Puno pozdrava Ulikse, i sve najbolje!

Samo dobar covek moze da mesi tako dobasr hleb.
Sve najbolje.

Pretprošle godine sam povodom jednog istraživanja posetila Kosovo i tom prilikom vodila razgovor sa nekolicinom Srba i Albanaca. Iako su njihova razmišljanja po mnogim pitanjima bila oprečna, svima je bilo zajednička izuzetno prijatna uspomena na Bekima Fehmia.

Svaka cast veliki glumac i covek. Inace gluma i pravljenje hleba imaju slicnosti. Umetnost koja se ne moze raditi bez strasti.

Stvarno cete me dotuci:juce Mira Furlan,danas Uliks.
Blistavo i strasno je to da kroz njega zaista dozivljavamo Bekima,ali i Branku,Snezanu.U stvari:mislim dobrotu.Toga vise nema, to je retko i onda kada se dogodi,pogodi kao grom.Citajuci Bekimovu knjigu i gledajuci fotografije koje je nama(nepoznatim osobama) dao da pogledamo,da vidimo i majku i oca, sestre, porodicu,tezak zivot,vi onda shvatate kako sve price imaju dva kraja,ako hocete to da priznate.
Sirina pogleda tako je retka,a imamo utisak da se poznajemo,utisak ljubavi prema istom gradu i ljudima.
Nema vise takvog sveta,Beograda i to je nas zajednicki problem.
Ali, ne misle svi tako.