Laušević: Godina prođe, dan nikad

Nemam pravo na kritiku knjige ali ni ovog članka jer sam u proteklih pet godina zaista čitao samo stručnu literaturu i tutorijale iz oblasti računarskih/informacionih tehnologija.
Pre navedenog perioda zaista sam do srži uživao čitajući poznata i manje poznata dela klasične književnosti a od modernih samo par knjiga od Kapora.
Želim samo da iznesem skromnu konstataciju da u knjizi "Godina prođe dan nikad" nisam primetio navedeni pokušaj da se autor/protagonist uporedi sa Dostojevskim/Raskoljnikovim. Nisam primetio dakle veštu psihoanalizu već duhovitost bezizlaza i vrcavu autosugestivnost.
Spomenuste i pravdanje a ja sam video subjektivnu neminovnost delovanja i prepuštanje krivici uz naivni prkos osvetoljubivom balkanskom duhu, rastućoj mržnji i preteranom nacionalizmu.
Što se tiče straha od upliva laika u vašu cenjenu i zaista vrlo bitnu profesiju, smatram da su opravdani što se tiče Mirjam i sličnih,
ipak smatram da Lauš ima u sebi ima ono nešto,između ostalog dovoljno gordosti da bude ponizan i obratno.

Ja ću se složiti sa jednim od komentatora da Žarko nije pokušao da se poredi sa Dostojevskim, niti da mu parira. A ja nisam laik, već naprotiv "čovek iz struke". Ne znam odakle vam uopšte to?
Ne bih se složila da je zakazao urednik, ali zato lektori jesu, ako ih je uopšte i bilo. Velika je sramota, drage kolege, objaviti ovako "prljav" tekst u kome čak ni osnovna pravopisna pravila nisu poštovana. A mogli ste i da se potrudite oko pisanih ćiriličnih slova u kurzivu, pa da malo ćirilično t ne pišete kao m, a p kao n.
A knjiga je izvanredna, iz pera jednog Pisca. U njoj je do izražaja došao sav Žarkov talenat, njegovo ogromno obrazovanje, njegovo promišljanje sveta i sebe. Čiste emocije, neverovatna dubina misli i širina pogleda. I sve to ispripovedano s takvom lakoćom. Blistavo!

Vesna Radman je uspela u svojoj analizi Lauševićevog dela da sakrije simpatije i nije uspela da sakrije nadmenost kritičara. Postoje i veštiji načini da priđete ljudima koji čitaju sportski žurnal uz burek.

U tekstu se navodi: "Moramo se sažaliti na svetsko izdavaštvo koje je u nedostatku ideja i konkurencije spalo na to da izdaje dela onih koji su sve samo ne pisci".
Izvinjavam se a, kako to autor teksta misli da se postaje pisac. Koju skolu za tako nesto treba zavrsiti?
Pisac moze da bude svaki covek na planeti koji pre zvega zna da pise i koji ima nesto da kaze. Citaoci su ti koji ce ga smestiti na odgovarajuce mesto.

Koja je poenta ili cilj ovog teksta??

Dan je bris taton imao pistolj sad bi bio ubica i ziv ali u zatvoru,
Bas je izbor los kad naidjes na obesne huligane.

Uzgred, ko god da je čitao Dostojevskog primetiće da Zapisi (odnosno zabeleške) iz podzemlja, pomenuti u ovom kritičkom tekstu, nemaju ničega zajedničkog u tematici sa knjigom Žarka Lauševića. Pretpostavljam da je kritičarka mislila na Zapise iz mrtvog doma. Preporučila bih joj, dobronamerno sa svoje strane, da sama prvo pročita dela na koja se poziva.

Čemu ovaj osuđivački ton? Par konstatacija mi je baš zaparalo uši, na prvom mestu poređenje sa Dostojevskim. Gde ste Vi to pročitali bilo šta što bi moglo da nasluti da on sebe poredi sa Dostojevskim? Možda ste Vi njegovu ispovest doživeli kao Zapise iz mrtvog doma (ne podzemlja, nego mrtvog doma), ali nešto ne mogu da se setim nijedne rečenice kojom je on na to ukazao. I odakle Vam veza sa Zločinom i kaznom? On je na jednom mestu Raskolnjikovim nazvao jednog od svojih zatvorskih cimera/komšija, ali nikako nigde nije sebe okarakterisao na taj način. Ne mislite da je to malo u neskladu sa svime napisanim u knjizi?

Ja nisam kritičar i nisam školovani "domaći pisac", ali sam čitalac i to vrlo probirljiv i smatram da je moje mišljenje jednako važno kao i Vaše, samo što mene neće pozvati B92 da ga objavim na njihovom sajtu. Ja umetnost vidim, pre svega, kao slobodu i u tom smislu mogu samo da se nasmejem na pokušaje da se jedno delo ukalupi u neke forme koje su zadali "teoretičari umetnosti". Mene savršeno ne interesuje da li ćete vi ovo delo zvati autobiografijom, dnevnikom, memoarima, romanom ili nečim petim. I baš me briga da li se slike uklapaju u Vašu zamisao bilo kog žanra, mene su slike obradovale jer ga dugo nismo mogli videti čak ni na filmu. Ove slike su me podsetile da srpska kinematografija ima mnogo dobrih filmova (pa čak i serija) koji se godinama nisu prikazivali, ali zato smo odgledali po 15 reprezinih repriza babe koja se češlja, svih varijacija na temu boljeg/srećnog/porodičnog života, Žikine dinastije, Žikine šarenice i ostalih "umetničkih dela" za koje plaćamo pretplatu.

A sad moje viđenje njegove knjige. Knjiga nije dobra, knjiga je odlična. Žarko se pokazao kao izuzetan pisac. To što on skače sa svog dnevnika u sećanja, za mene nije nikakav problem čak mislim da je to odlična forma jer to i jeste bio njegov tok misli u tim danima. Svaki pametan čovek će u sličnoj situaciji preispitivati sebe i svoju prošlost, analizirati šta ga sve čini onim što jeste i prisećati se svih propuštenih prilika da bude srećan. Za mene su neke sasvim obične priče iz njegovog svakodnevnog života bile posebno dirljive i rastužile su me, ne samo svojim sadržajem, već celokupnim kontekstom jer sve te sitnice dobijaju na težini onog trena kad postanu potpuno nedostupne kao što su za njega postale.

Ova knjiga nije samo Žarkova ispovest, ona je i vredno svedočanstvo jednog vremena. Žarko je mene iznenadio jer je pokazao široko obrazovanje i duboko razumevanje svega onoga o čemu govori. Pokazao je i da je odličan poznavalac našeg mentaliteta i samim tim je zapazio i zabeležio sve one sitne detalje koji nas čine takvima kakvi jesmo i u kojima se možda kriju neki od uzroka naših problema. Nisam sigurna koji procenat ovog rasprodatog tiraža će to prepoznati, a koliko njih će se uvrediti. Možda je i bolje to što ovu knjigu komentarišu oni koji je nisu čitali jer kad bi je svi pročitali, pitanje je koliko bi nas i dalje stajalo uz Žarka.

Moram i da se osvrnem na izjednačave ove knjige sa ostalim knjigama "domaćih pisaca". Ja, kao čitalac, ne delim knjige na domaće i strane, na stare i nove, delim ih na dobre i loše. Kada uzmem knjigu da čitam, to radim da bih se odmorila od posla i ostalih obaveza i da bih uživala u nečemu što me ispunjava. Knjige ne kupujem da bih pomogla onima koji od toga žive danas i ovde i savršeno me ne interesuje koliko još domaćih pisaca čeka na mene po knjižarama. Ja čitam ono što mi drži pažnju, a kad neko piše da bi pisao, to ne deluje ni ubedljivo ni zanimljivo. E pa poštovana kritičarko, većina današnjih domaćih pisaca piše po rasporedu, da bi od toga živeli, a tu nema ni umetnosti ni mudrosti. Sami ste pomenuli teoriju da su sva velika umetnička dela plod tragedije. Ja bih to ipak preformulisala. Ja smatram da nijedan pisac ne može napisati dobro delo o nečemu kroz šta nije sam prošao. Ne mora tragično proći kroz to iskustvo, ali ako je dovoljno pametan, može čak iz malih iskustava naučiti mnogo i iz toga napisati odlično delo koje će zakamuflirati tako da ne bude baš očigledno da je u pitanju njegovo iskustvo. Žarko ovde ništa nije kamuflirao jer mu nije bio cilj da bude Dostojevski. On je želeo da kaže svoju stranu priče, a knjiga je mnogo bolje sredstvo za to od raznih intervjua i sličnih formi. Ja mislim da svako ko ima nešto da kaže, treba da napiše knjigu. Svako ko iza sebe ima neko iskustvo koje će na bilo koji način pomoći drugima, treba to da objavi. Publika je ta koja će suditi o kvalitetu, ali ako se nađe barem jedan čovek koji će delo u potpunosti razumeti i koji će se prepoznati u njemu, onda trud nije bio uzaludan. U Žarkovoj knjizi će se prepoznati svi oni koji su ikada doživeli neku nepravdu, svi oni koji su zavisili od dobre volje nekih moćnih ljudi i svi oni koji su bili maltretirani samo zato što su bili bolji od drugih, a takvih u ovoj i ovakvoj Srbiji nije malo. Tačno je da se knjiga prodaje zato što je Žarkova i zato što znamo kakva je Žarkova sudbina, ali je isto tako tačno da mnoge ljude zaista interesuje takva vrsta ispovesti. Mene interesuje. A ne interesuje me da trošim energiju na udubljivanje u nešto što samo po sebi nije dovoljno duboko jer ga je napisao neko ko nema iskustvo, ali zato ima fakultet. Tako da, Vaša poslednja kostatacija nikako ne stoji.

Istina je ono što daje težinu ovoj knjizi, a Žarko je odličan pisac koji je tu istinu približio čitaocu na vrlo efektan način. Sva ostala "književna" analiza nema nikakav praktičan značaj jer knjige ne čitaju samo oni koji su školovani da delo seciraju bez razumevanja već upravo oni koji ne obraćaju pažnju na formu nego na suštinu.

Nije namjera pisca da se poredi sa Kafkom i Dostojevskim. Ne znam na osnovu cega Vesna Radman to zakljucuje. On ih "posthumno" nanovo i drugacije shvata. Tme dokazuje da njegov um nije utamnicen. On je slobodan i nepokoriv. Da se, kojim slucajem, knjiga mogla kupiti u foajeu hotela Moskva, recimo, onda bi Vam to bilo moderno i facinantno stivo, zar ne g-djo Radman?

Čovek koji ima savest se našao u zlo doba na još gorem mestu - počinio je zločin! Ceo život mu se sveo na taj trenutak, vrtlog mu usisava sve događaje - i one pre i one posle toga.

Sto se mene tice, Lausevic nije ni morao da obavi knjigu da bi me ubijedio u njegovu ulogu u nuznoj samoodbrani ma kolikogod ona bila prekoracena. Namjera knige nije da ubjedjuje nikoga, jer da je tako, on bi je, poput Legije, objavio ranih devedesetih, posred svoje robije.
Smatram da balkanska stigmatizacija nikada nece uspjeti da razdvoji "dan koji nikada nije prosao " od svih godina u kojem cemo ga, nadam se, gledati kao umjetnika. Zato zelim da pitam nekog od diskutanata, pa sta ako je "nadmen " i sta je to "sto se pricalo " a precuta(n)o je, pa da prihvatim kako pijana grupa mladica ima razloga da nekome oduzme zivot?

bojim se da se ovde niko nece baviti recenzijom, vec samo zarkom. knjiga je ok, autobigrafija je vrlo retko - roman toka svesti cesce. zakazao je urednicki deo i steta sto se to desilo - ovo je mogao da bude bas hit... i da, recenzija je dobra, samo da autor malo smanji "mrznju" prema knjigama sa kioska :)

Sa 10 godina procitala sam prvu knjigu, Hajduk Stanko Janka Veselinovica. Sad imam 60 i mozete zamisliti koliko knjiga sam procitala do sada.Do Zarkove knjige dosla sam na jedvite jade i procitala je u jednom dahu, od ranih prepodnevnih sati do iza ponoci, pre otprilike deset dana.Tu noc nisam spavala a ni danas mi jos nije jasno gde sam to zaronila i sta se samnom tog dana desilo.Kao da sam kopala po krvavom tunelu Zarkove duse a da pritom sama osetim bol.Vrtlog njegovog zivota prepleo se sa vrtlogom mog licnog i verujem svih nas koji smo ziveli i jos zivimo tu nesrecu koja nas je zadesila.
Hvala ti Zarko.
Hvala sto postojis i sto jos uvek trajes uprkos svemu.

Oce da bude neki film snimljen. Mrzi me da citam knjigu

U knjizi Žarka Lauševića pronašla sam ono što mi dobra književnost uvek pruža, bez obzira na to što sam knjigu kupila u bakalnici u komšiluku.Zvuči pretenciozno uplitanje teorije književnosti kao arbitra u fenomenu "knjige sa kioska" kao i insistiranje na žanrovskom određenju knjige. Na taj način započinje jedno manje-više hladno seciranje umetničkog dela, pa nije ni čudo da recenzije zvuče kao presude koje odbijaju čitaoce.Stiče se utisak da recenzent "brani" književnost, ali pitanje je od koga je to brani! Nije valjda od čitalaca?!Pohvala za neke sjajne redove ove recenzije, koji kao da su pobedili taj preveliki kritičarski oprez!
Šta o knjizi mislim i zašto je preporučujem možete pročitati u rubrici Preporuka knjige na sajtu Gimnazije Kruševac (http://gimnazija.org.rs/articles.php?article_id=279).

Zarko je najomiljeniji ubica na svetu. Zapravo je mnogo vise popularan i voljen od kad je ubio dva coveka i ranio treceg

Ne iznenadjuje me uopste sta sam sve video zadnjih 25 godina na ovim prostorima

Znam to vreme 90tih dole. Kao Svedski gradjanin dolazio sam dole ali sam i sam osetio par puta malo napete situacije. Sto me gledash, oklen si, ol da te iznnaukutiram, Ima i danas takvih likova ali mnogo manje. A zamisli mi iz dijaspore dodjemo dole i ostavljamo pare a oni hocu da nas samaraju bravo vi ga. Cisto je bilo huligana sto bi te maltretirali ili ponizili bez razloga ili kao mom jednom prijatelju nad sred puta oteli novi BMW, nazad ga nije dobio.
Pa sta bi ste vi uradili kad bi vas neko napao krvnicki a pre toga maltretirali i vredjali, on je samo rekao bio, kakva je to galama u svim zemljama ljudi mogu da se izjesne a kod nas ima nekolicina huligana sto misle da su bog i batina. Covek je odbranio sebe i brata, ajde bolje bi bilo da ih je samo ranio ali tu je gde je.
Sto je interesantno za Srbiju i Crnu Goru kad neki kriminalac upuca nekoga kao da se nista nije desilo. Cak od leze 2 godine kako su izasli tako brzo pitajte vlasti. Kad posten covek hoce da odbrani svoj zivot ili kao onaj deda sto je osvetio svoga sina e onda dizu neki glavu kako. Sta je vama ljudi ima hvala bogu jos postenih i ponosnih ljudi sto vole svoje i nedaju da im se dira ono sto je sveto a to je familija. Mislim opet osvete nisu resenje ali poneki put kad procitam mladic jedinac dobar momak tek zavrsio fakultet tek otvorio oci i dodje budala i presudi mu zbog neke gluposti, onda ipak opravdavam osvetu. Koje tragedije. Jeza. A Crna Gora nemoze prvo da ga osudi pa kad izadje da mu da novu kaznu osudi ajde molim vas sa koje ste vi planete. U Svakoj normalnoj zemlji zapadne evrope izasao bih posle max 4 godine a u Americi nebi odlezao tamo se to korektno racuna: SAMO ODBRANA.

Pročitajte "Knjigu o Jovu", procitajte Dostojevskog, pročtajte neke od klasika pa onda sudite, knjiga je jeftini pamflet, pisana u trećem licu, pranje savesti i podilaženje, čovek je ubio, ubio dvoje i imao nameru i trećeg,pobegao od sebe od pravosuđa od krvne osvete od svega, tužno, ptresno, i nepravedno, pobio je ljude braneći sebe, ne odgovara, on je ipak ubica, predsednik jedne zemlje kojeg se to ne tiče zapravo se upliće, amnestira, pravi cirkus, sudi i presuđuje, gde je pravda , gde je bol i tuga, gde ste vi posmatrači zapravo........ ćemu sve ovo?

90% onih koji daju negativne komentare i ocene nisu ni procitali knjigu, jer da jesu sigurno ne bi tako reagovali. A sto se tice njegove krivice/nekrivice: da Bog da vi ubili, pa bili "slobodni" kao Zarko Lausevic. U njegovoj knjizi upravo se i govori o takvim ljudima, koji nazalost cine vecinu ove zemlje, patriota i moralista na recima, kojima je veoma lako da sude i osudjuju tudje zivote, ne zagrebavsi ni po pokorici licnog greha. Nadam se da ce Zarko isterati ono sto je naumio i da ce biti dovoljno pametan da vise nikada ne kroci na ovo tle, jer ce biti sav mokar od pljuvanja onih koji ga ne vole i suza onih koji ce plakati i "saosecati".

Jača kritika,nema šta!?

AMAN LJUDI........DA ZARKO KOJIM SLUCAJEM NIJE NAPISO OVU KNJIGU.....????
KOLIKO BI STE ONDA BILI DOKONI?????napisao je odlican roman....osvrcuci se na tragediju koja je zadesila i njega i nesretnike koje je ubio.covek je imao potrebu da ostavi sebi u zalog nesto zbog cega ce mu biti lakse,jer i sam ne podecajuci ga na to dobro zna da je UBIO dva coveka.....i tiho tuguje,pati,prozivljava svakim danom tu svoju nesrecu....kroz sve likove koje je poznavao ili poznaje.A AKO CE VAM BITI LAKSE....CITAJTE LEGIJU,,,,,,,,,,DOK SVETLANA alias CECA NACIONALE......ne naskraba nesto.nisam fan zarka lausevica.smatram da je odlican glumac,zanimljiv pisac...ali pre svega jedan obican covek.tragedija moze svakome da se dogodi......te stoga ne hulite,,,,,,uostalom ne citajte...

@dora
Bris Taton nebi bio u zatvoru jer je nužna odbrana osnov za isključenje protivpravnosti radnje djela! Tako da krivično djelo ne bi postojalo u navedenom primjeru. Prekoračenje granica nužne odbrasne je fakultativan osnov za umanjenje kazne koji sud u drugom stepenu nije adekvatno uvažio, u Lauševićevom primjeru.

bla, bla, bla. Srbija je zemlja anti heroja! Velica sve same pogresne likove. Da je Robert De Niro to uradio. Odlezao bi u zatvoru tih 13 godina, napisao knjigu i verovatno snimio film. Ali bi svakako odlezao kompletnu robiju!

@Petar

Policija mu je izdala dozvolu za posedovanje i nošenje oružja, na čiju je preporuku, zarad lične bezbednosti zbog pretnji koje je dobijao posle predstave "Sveti Sava", Laušević i nabavio pištolj.

Cela mašinerija se upregla da samoodbrambeni ubica pripremi povratak na kulturno nebo Srbije.

od ubice napraviste heroja

U toku sam čitanja knjige...možda ću pravu sliku imati kad je završim ali sad moram da kažem svoje mišljenje. Ovo je ispovest, pokušaj da se sebi oprosti,pokušaj da se rekonstruiše mogućnost "da je bilo drugačije". Razumem čoveka. Nema nikakve veze što je knjigu napisao Žarko Laušević. On je samo bio dovoljno hrabar da se suoči sam sa sobom, sa okolnostima...sa užasnom tragedijom koja će ga pratiti dok je živ...Koliko takvih priča ima...ali se ljudi plaše da se otvore jer su učinili "delo"...Treba živeti sa tim. Život nam sam po sebi donosi velike radosti i duboke tuge...a kako izbeći tragediju? Ona se desi. Nema mnogo razmišljanja...Žarko Laušević nije pisac i kao pisca ga niko ni ne trba da ocenjuje...ma ko smo mi da bilo kome sudimo ili ocenjujemo? Samo "vlat travni"....ko razume shvatiće, ko ne razume...blago njemu..

Ja jesam fan Zarka Lausevica, i smatram da je on odlican glumac, odlican pisac, veliki umetnik, dobar covek, i sasvim neobican covek. Jos samo da nam se vrati. :)

Knjiga je napisana kao scenario za film. Plitka je kao potok ali ljudi je i ne citaju zbog knjizevnosti nego kao zamenu za sve intervjue koje Zarko nije dao u medjuvremenu. Moram priznati da sam ocekivao da cu procitati makar nekakav razlog za onu noc. Porazen sam saznanjem koliko se sve desilo bez razloga, kao u nekom vrlo losem filmu.

@milica
Evo ja cu, i to iz prve ruke. Broj prodatih knjiga pomenute gospodje i jos jedne njoj slicne ogroman je. Te knjige idu "ko alva". Ti ocito tiraz vezujes za kvalitet, a u 90% slucajeva, pa i u ovim, upravo je obrnuto srazmerno. A kupuju ih isti oni sto gledaju vrlo gledane latino i turske sapunice, farme i veliku bracu, grand ovo i ono. Pogledaj rejting tih emisija, pa ce ti biti jasan tiraz. Nema prevare, a ni misterije.

U isti žanrovski koš spadaju knjige Vesne Zmijanac, Dušana Mihajlovića i Žarka Lauševića - to su ispovesti koje kupuju popularnost. Zato ova analiza ne može da uspostavlja paralele sa Dostojevskim, već sa "Povlenskim maglama" i "Kad zamirišu jorgovani", pa i sa knjigom Nives Celzijus koja je doživela sličan bum u Hrvatskoj kao Lauševiž ovde. Lauševićeva knjiga nije književno delo jer, za početak, ne možemo znati koliko je ruku nju pisalo. Ne urednički ili lektorski peglalo, već baš pisalo!

Moze li mi iko objasniti ko je stajao iza romana ,posebno oko lansiranja neistine o navodno 16 izdanja Vesne Dedic. Prevaren,uzeo sam knjigu i svrstavam je u nistavilo knjizevnosti.Ovo sa Lausevicem je vec nesto drugo.

Divna, potresna knjiga. Nisam je procitala, odbolovala sam je...

Pozdrav svima!

Opet pitam sebe da li sam jeftino naseo na ljubav prema Zarku i time mu "oprostio" greh?
Opravdanje za DA je sto i dalje tvrdim da gradom seta stotine ubica sa ratista bivse Juge i Kosova, koji su pobili neduzne civile. Ne u nuznoj, niti u prekoracenoj samodbrani!
S druge strane nista ne zelim da prodje a da ne sagledam aspekte i druge strane. Slazem se da knjiga nije vrhunsko knjizevno delo. Ima pokusaja zblizavanja sa Dostojevskim, pa i Mesom Selimovicem, rekao bih, a ne samo sa Kamijem i Kafkom. Ima nedoslednosti i to je tacno. Nedoslednosti u knjizevnom smislu.
Da li je trgovina tj. kupovina auditorijuma srpskog? Ima istine.
Da li je potreba za urbanom ispovescu? Verovatno
Da li je farsa? Ne verujem.
Opet kazem da se ponovo poteze prica o radikalima i ostatku, o patriotama i izdajnicima itd itd.
Jos nisam naisao na pozitivan komentar ljudi koji osudjuju predstavu o Sv.Savi.
S druge strane od ljudi, koje smatram neutralnim, sam cuo da je Zarko znao da bude poprilicno nadmen. To ne znam jer ga ne poznajem licno. Prica se i da nije bas sve kao u knjizi, a vezano za reci upucene pokojniku pre tragicnog dogadjaja. Ono sto verujem je da bi Zarko sigurno bio ubijen da on nije ubio ili njegov brat.
Jasno mi je zasto Zarko nije bio ovde sve ovo vreme.
Prica o Tadicu me ne dotice, nimalo. To me podseca na situaciju u fudbalu kada lopta lagano i sigurno ide ka golu, bez prepreka, a onda dotrci igrac koji je nije uputio ka golu, te overi gol. Nekoordinirana akcija (policijski receno), ali "overena". To pravi politicari i rade, a ruku na srce, Tadic je majstor u tome. 60% Srba to ne odobrava.
Voleo bih da me ne dotice ovo, ali me baca u razmisljanje. Do juce sam na sva usta branio Zarka, a sad pitam sebe opet da li imam prava da kazem da na mene utice vise njegov opus od ucinjenog dela (nedela). Kako god ipak cu biti na njegovoj strani jer smatram da ga je zivot naucio muci i debelo ispasta zbog svega. No, spram stila pisanja zakljucujem da je egocentrican. Ne mora covek da bude psiholog da bi to zakljucio.
A autorka teksta je, manje-vise, uhvacena u klopku snobizma, sto je jedan moj prethodnik u komentaru to i naznacio.
Da je knjiga objavljena u zlatnom povezu verovatno bi je citali samo odlikasi i ugledni privrednici, a autorka bi izjavila da je tako nesto i ocekivala od Lausevica. Znaci komentar je jasan koliko i sama knjiga!

Bio naoruzan, ne samo tada. Ko mu je dao dozvolu?
Ko se slozio sa Cehovim, da kada se oruzje pojavi u prvom cinu,
u trecem mora da opali?

Voleo bih da znam koji je bio lični cilj Lauševića sa tom knjigom, šta je hteo postići? Po meni, postigao je to da mu palanka po drugi put javno sudi i presuđuje za "delo", ovoga puta književno. Postigao je to da ponovo postane žrtva političara, ovoga puta su ga osudili pomilovanjem. Saša Ilić je u svom tekstu dao najbolju kritiku i objašnjenje njegove priče kao kolateralne štete kolektivnog ludila, gde je umesto zaštite prava pojedinaca pojedincu od države dat pištolj da se sam brani a napadači podstrekivani da bi posle kada se željeni rezultati postignu Laušević završio kako je završio. Ako pročita nekim slučajem komentar pozdrav i molio bih za odgovor šta je poenta njegove priče i šta misli da je postigao knjigom?

E Lausevicu, zao me te je, jer izgleda da si ostareo.
Mudra izreka kaze: Mladima dani prolaze brzo, a godine sporo. Starijima dani prolaze sporo, a godine brzo.

Trash for cash.

Zarko je najomiljeniji ubica na svetu. Zapravo je mnogo vise popularan i voljen od kad je ubio dva coveka i ranio treceg

Ne iznenadjuje me uopste sta sam sve video zadnjih 25 godina na ovim prostorima

Pročitajte "Knjigu o Jovu", procitajte Dostojevskog, pročtajte neke od klasika pa onda sudite, knjiga je jeftini pamflet, pisana u trećem licu, pranje savesti i podilaženje, čovek je ubio, ubio dvoje i imao nameru i trećeg,pobegao od sebe od pravosuđa od krvne osvete od svega, tužno, ptresno, i nepravedno, pobio je ljude braneći sebe, ne odgovara, on je ipak ubica, predsednik jedne zemlje kojeg se to ne tiče zapravo se upliće, amnestira, pravi cirkus, sudi i presuđuje, gde je pravda , gde je bol i tuga, gde ste vi posmatrači zapravo........ ćemu sve ovo?

od ubice napraviste heroja

Oce da bude neki film snimljen. Mrzi me da citam knjigu

Cela mašinerija se upregla da samoodbrambeni ubica pripremi povratak na kulturno nebo Srbije.

U isti žanrovski koš spadaju knjige Vesne Zmijanac, Dušana Mihajlovića i Žarka Lauševića - to su ispovesti koje kupuju popularnost. Zato ova analiza ne može da uspostavlja paralele sa Dostojevskim, već sa "Povlenskim maglama" i "Kad zamirišu jorgovani", pa i sa knjigom Nives Celzijus koja je doživela sličan bum u Hrvatskoj kao Lauševiž ovde. Lauševićeva knjiga nije književno delo jer, za početak, ne možemo znati koliko je ruku nju pisalo. Ne urednički ili lektorski peglalo, već baš pisalo!

Knjiga je napisana kao scenario za film. Plitka je kao potok ali ljudi je i ne citaju zbog knjizevnosti nego kao zamenu za sve intervjue koje Zarko nije dao u medjuvremenu. Moram priznati da sam ocekivao da cu procitati makar nekakav razlog za onu noc. Porazen sam saznanjem koliko se sve desilo bez razloga, kao u nekom vrlo losem filmu.

bla, bla, bla. Srbija je zemlja anti heroja! Velica sve same pogresne likove. Da je Robert De Niro to uradio. Odlezao bi u zatvoru tih 13 godina, napisao knjigu i verovatno snimio film. Ali bi svakako odlezao kompletnu robiju!

Sa 10 godina procitala sam prvu knjigu, Hajduk Stanko Janka Veselinovica. Sad imam 60 i mozete zamisliti koliko knjiga sam procitala do sada.Do Zarkove knjige dosla sam na jedvite jade i procitala je u jednom dahu, od ranih prepodnevnih sati do iza ponoci, pre otprilike deset dana.Tu noc nisam spavala a ni danas mi jos nije jasno gde sam to zaronila i sta se samnom tog dana desilo.Kao da sam kopala po krvavom tunelu Zarkove duse a da pritom sama osetim bol.Vrtlog njegovog zivota prepleo se sa vrtlogom mog licnog i verujem svih nas koji smo ziveli i jos zivimo tu nesrecu koja nas je zadesila.
Hvala ti Zarko.
Hvala sto postojis i sto jos uvek trajes uprkos svemu.

E Lausevicu, zao me te je, jer izgleda da si ostareo.
Mudra izreka kaze: Mladima dani prolaze brzo, a godine sporo. Starijima dani prolaze sporo, a godine brzo.

Bio naoruzan, ne samo tada. Ko mu je dao dozvolu?
Ko se slozio sa Cehovim, da kada se oruzje pojavi u prvom cinu,
u trecem mora da opali?

Koja je poenta ili cilj ovog teksta??

Voleo bih da znam koji je bio lični cilj Lauševića sa tom knjigom, šta je hteo postići? Po meni, postigao je to da mu palanka po drugi put javno sudi i presuđuje za "delo", ovoga puta književno. Postigao je to da ponovo postane žrtva političara, ovoga puta su ga osudili pomilovanjem. Saša Ilić je u svom tekstu dao najbolju kritiku i objašnjenje njegove priče kao kolateralne štete kolektivnog ludila, gde je umesto zaštite prava pojedinaca pojedincu od države dat pištolj da se sam brani a napadači podstrekivani da bi posle kada se željeni rezultati postignu Laušević završio kako je završio. Ako pročita nekim slučajem komentar pozdrav i molio bih za odgovor šta je poenta njegove priče i šta misli da je postigao knjigom?

Trash for cash.

Jača kritika,nema šta!?

Pozdrav svima!

Opet pitam sebe da li sam jeftino naseo na ljubav prema Zarku i time mu "oprostio" greh?
Opravdanje za DA je sto i dalje tvrdim da gradom seta stotine ubica sa ratista bivse Juge i Kosova, koji su pobili neduzne civile. Ne u nuznoj, niti u prekoracenoj samodbrani!
S druge strane nista ne zelim da prodje a da ne sagledam aspekte i druge strane. Slazem se da knjiga nije vrhunsko knjizevno delo. Ima pokusaja zblizavanja sa Dostojevskim, pa i Mesom Selimovicem, rekao bih, a ne samo sa Kamijem i Kafkom. Ima nedoslednosti i to je tacno. Nedoslednosti u knjizevnom smislu.
Da li je trgovina tj. kupovina auditorijuma srpskog? Ima istine.
Da li je potreba za urbanom ispovescu? Verovatno
Da li je farsa? Ne verujem.
Opet kazem da se ponovo poteze prica o radikalima i ostatku, o patriotama i izdajnicima itd itd.
Jos nisam naisao na pozitivan komentar ljudi koji osudjuju predstavu o Sv.Savi.
S druge strane od ljudi, koje smatram neutralnim, sam cuo da je Zarko znao da bude poprilicno nadmen. To ne znam jer ga ne poznajem licno. Prica se i da nije bas sve kao u knjizi, a vezano za reci upucene pokojniku pre tragicnog dogadjaja. Ono sto verujem je da bi Zarko sigurno bio ubijen da on nije ubio ili njegov brat.
Jasno mi je zasto Zarko nije bio ovde sve ovo vreme.
Prica o Tadicu me ne dotice, nimalo. To me podseca na situaciju u fudbalu kada lopta lagano i sigurno ide ka golu, bez prepreka, a onda dotrci igrac koji je nije uputio ka golu, te overi gol. Nekoordinirana akcija (policijski receno), ali "overena". To pravi politicari i rade, a ruku na srce, Tadic je majstor u tome. 60% Srba to ne odobrava.
Voleo bih da me ne dotice ovo, ali me baca u razmisljanje. Do juce sam na sva usta branio Zarka, a sad pitam sebe opet da li imam prava da kazem da na mene utice vise njegov opus od ucinjenog dela (nedela). Kako god ipak cu biti na njegovoj strani jer smatram da ga je zivot naucio muci i debelo ispasta zbog svega. No, spram stila pisanja zakljucujem da je egocentrican. Ne mora covek da bude psiholog da bi to zakljucio.
A autorka teksta je, manje-vise, uhvacena u klopku snobizma, sto je jedan moj prethodnik u komentaru to i naznacio.
Da je knjiga objavljena u zlatnom povezu verovatno bi je citali samo odlikasi i ugledni privrednici, a autorka bi izjavila da je tako nesto i ocekivala od Lausevica. Znaci komentar je jasan koliko i sama knjiga!

U knjizi Žarka Lauševića pronašla sam ono što mi dobra književnost uvek pruža, bez obzira na to što sam knjigu kupila u bakalnici u komšiluku.Zvuči pretenciozno uplitanje teorije književnosti kao arbitra u fenomenu "knjige sa kioska" kao i insistiranje na žanrovskom određenju knjige. Na taj način započinje jedno manje-više hladno seciranje umetničkog dela, pa nije ni čudo da recenzije zvuče kao presude koje odbijaju čitaoce.Stiče se utisak da recenzent "brani" književnost, ali pitanje je od koga je to brani! Nije valjda od čitalaca?!Pohvala za neke sjajne redove ove recenzije, koji kao da su pobedili taj preveliki kritičarski oprez!
Šta o knjizi mislim i zašto je preporučujem možete pročitati u rubrici Preporuka knjige na sajtu Gimnazije Kruševac (http://gimnazija.org.rs/articles.php?article_id=279).

Ja ću se složiti sa jednim od komentatora da Žarko nije pokušao da se poredi sa Dostojevskim, niti da mu parira. A ja nisam laik, već naprotiv "čovek iz struke". Ne znam odakle vam uopšte to?
Ne bih se složila da je zakazao urednik, ali zato lektori jesu, ako ih je uopšte i bilo. Velika je sramota, drage kolege, objaviti ovako "prljav" tekst u kome čak ni osnovna pravopisna pravila nisu poštovana. A mogli ste i da se potrudite oko pisanih ćiriličnih slova u kurzivu, pa da malo ćirilično t ne pišete kao m, a p kao n.
A knjiga je izvanredna, iz pera jednog Pisca. U njoj je do izražaja došao sav Žarkov talenat, njegovo ogromno obrazovanje, njegovo promišljanje sveta i sebe. Čiste emocije, neverovatna dubina misli i širina pogleda. I sve to ispripovedano s takvom lakoćom. Blistavo!

Nemam pravo na kritiku knjige ali ni ovog članka jer sam u proteklih pet godina zaista čitao samo stručnu literaturu i tutorijale iz oblasti računarskih/informacionih tehnologija.
Pre navedenog perioda zaista sam do srži uživao čitajući poznata i manje poznata dela klasične književnosti a od modernih samo par knjiga od Kapora.
Želim samo da iznesem skromnu konstataciju da u knjizi "Godina prođe dan nikad" nisam primetio navedeni pokušaj da se autor/protagonist uporedi sa Dostojevskim/Raskoljnikovim. Nisam primetio dakle veštu psihoanalizu već duhovitost bezizlaza i vrcavu autosugestivnost.
Spomenuste i pravdanje a ja sam video subjektivnu neminovnost delovanja i prepuštanje krivici uz naivni prkos osvetoljubivom balkanskom duhu, rastućoj mržnji i preteranom nacionalizmu.
Što se tiče straha od upliva laika u vašu cenjenu i zaista vrlo bitnu profesiju, smatram da su opravdani što se tiče Mirjam i sličnih,
ipak smatram da Lauš ima u sebi ima ono nešto,između ostalog dovoljno gordosti da bude ponizan i obratno.

Vesna Radman je uspela u svojoj analizi Lauševićevog dela da sakrije simpatije i nije uspela da sakrije nadmenost kritičara. Postoje i veštiji načini da priđete ljudima koji čitaju sportski žurnal uz burek.

Čemu ovaj osuđivački ton? Par konstatacija mi je baš zaparalo uši, na prvom mestu poređenje sa Dostojevskim. Gde ste Vi to pročitali bilo šta što bi moglo da nasluti da on sebe poredi sa Dostojevskim? Možda ste Vi njegovu ispovest doživeli kao Zapise iz mrtvog doma (ne podzemlja, nego mrtvog doma), ali nešto ne mogu da se setim nijedne rečenice kojom je on na to ukazao. I odakle Vam veza sa Zločinom i kaznom? On je na jednom mestu Raskolnjikovim nazvao jednog od svojih zatvorskih cimera/komšija, ali nikako nigde nije sebe okarakterisao na taj način. Ne mislite da je to malo u neskladu sa svime napisanim u knjizi?

Ja nisam kritičar i nisam školovani "domaći pisac", ali sam čitalac i to vrlo probirljiv i smatram da je moje mišljenje jednako važno kao i Vaše, samo što mene neće pozvati B92 da ga objavim na njihovom sajtu. Ja umetnost vidim, pre svega, kao slobodu i u tom smislu mogu samo da se nasmejem na pokušaje da se jedno delo ukalupi u neke forme koje su zadali "teoretičari umetnosti". Mene savršeno ne interesuje da li ćete vi ovo delo zvati autobiografijom, dnevnikom, memoarima, romanom ili nečim petim. I baš me briga da li se slike uklapaju u Vašu zamisao bilo kog žanra, mene su slike obradovale jer ga dugo nismo mogli videti čak ni na filmu. Ove slike su me podsetile da srpska kinematografija ima mnogo dobrih filmova (pa čak i serija) koji se godinama nisu prikazivali, ali zato smo odgledali po 15 reprezinih repriza babe koja se češlja, svih varijacija na temu boljeg/srećnog/porodičnog života, Žikine dinastije, Žikine šarenice i ostalih "umetničkih dela" za koje plaćamo pretplatu.

A sad moje viđenje njegove knjige. Knjiga nije dobra, knjiga je odlična. Žarko se pokazao kao izuzetan pisac. To što on skače sa svog dnevnika u sećanja, za mene nije nikakav problem čak mislim da je to odlična forma jer to i jeste bio njegov tok misli u tim danima. Svaki pametan čovek će u sličnoj situaciji preispitivati sebe i svoju prošlost, analizirati šta ga sve čini onim što jeste i prisećati se svih propuštenih prilika da bude srećan. Za mene su neke sasvim obične priče iz njegovog svakodnevnog života bile posebno dirljive i rastužile su me, ne samo svojim sadržajem, već celokupnim kontekstom jer sve te sitnice dobijaju na težini onog trena kad postanu potpuno nedostupne kao što su za njega postale.

Ova knjiga nije samo Žarkova ispovest, ona je i vredno svedočanstvo jednog vremena. Žarko je mene iznenadio jer je pokazao široko obrazovanje i duboko razumevanje svega onoga o čemu govori. Pokazao je i da je odličan poznavalac našeg mentaliteta i samim tim je zapazio i zabeležio sve one sitne detalje koji nas čine takvima kakvi jesmo i u kojima se možda kriju neki od uzroka naših problema. Nisam sigurna koji procenat ovog rasprodatog tiraža će to prepoznati, a koliko njih će se uvrediti. Možda je i bolje to što ovu knjigu komentarišu oni koji je nisu čitali jer kad bi je svi pročitali, pitanje je koliko bi nas i dalje stajalo uz Žarka.

Moram i da se osvrnem na izjednačave ove knjige sa ostalim knjigama "domaćih pisaca". Ja, kao čitalac, ne delim knjige na domaće i strane, na stare i nove, delim ih na dobre i loše. Kada uzmem knjigu da čitam, to radim da bih se odmorila od posla i ostalih obaveza i da bih uživala u nečemu što me ispunjava. Knjige ne kupujem da bih pomogla onima koji od toga žive danas i ovde i savršeno me ne interesuje koliko još domaćih pisaca čeka na mene po knjižarama. Ja čitam ono što mi drži pažnju, a kad neko piše da bi pisao, to ne deluje ni ubedljivo ni zanimljivo. E pa poštovana kritičarko, većina današnjih domaćih pisaca piše po rasporedu, da bi od toga živeli, a tu nema ni umetnosti ni mudrosti. Sami ste pomenuli teoriju da su sva velika umetnička dela plod tragedije. Ja bih to ipak preformulisala. Ja smatram da nijedan pisac ne može napisati dobro delo o nečemu kroz šta nije sam prošao. Ne mora tragično proći kroz to iskustvo, ali ako je dovoljno pametan, može čak iz malih iskustava naučiti mnogo i iz toga napisati odlično delo koje će zakamuflirati tako da ne bude baš očigledno da je u pitanju njegovo iskustvo. Žarko ovde ništa nije kamuflirao jer mu nije bio cilj da bude Dostojevski. On je želeo da kaže svoju stranu priče, a knjiga je mnogo bolje sredstvo za to od raznih intervjua i sličnih formi. Ja mislim da svako ko ima nešto da kaže, treba da napiše knjigu. Svako ko iza sebe ima neko iskustvo koje će na bilo koji način pomoći drugima, treba to da objavi. Publika je ta koja će suditi o kvalitetu, ali ako se nađe barem jedan čovek koji će delo u potpunosti razumeti i koji će se prepoznati u njemu, onda trud nije bio uzaludan. U Žarkovoj knjizi će se prepoznati svi oni koji su ikada doživeli neku nepravdu, svi oni koji su zavisili od dobre volje nekih moćnih ljudi i svi oni koji su bili maltretirani samo zato što su bili bolji od drugih, a takvih u ovoj i ovakvoj Srbiji nije malo. Tačno je da se knjiga prodaje zato što je Žarkova i zato što znamo kakva je Žarkova sudbina, ali je isto tako tačno da mnoge ljude zaista interesuje takva vrsta ispovesti. Mene interesuje. A ne interesuje me da trošim energiju na udubljivanje u nešto što samo po sebi nije dovoljno duboko jer ga je napisao neko ko nema iskustvo, ali zato ima fakultet. Tako da, Vaša poslednja kostatacija nikako ne stoji.

Istina je ono što daje težinu ovoj knjizi, a Žarko je odličan pisac koji je tu istinu približio čitaocu na vrlo efektan način. Sva ostala "književna" analiza nema nikakav praktičan značaj jer knjige ne čitaju samo oni koji su školovani da delo seciraju bez razumevanja već upravo oni koji ne obraćaju pažnju na formu nego na suštinu.

AMAN LJUDI........DA ZARKO KOJIM SLUCAJEM NIJE NAPISO OVU KNJIGU.....????
KOLIKO BI STE ONDA BILI DOKONI?????napisao je odlican roman....osvrcuci se na tragediju koja je zadesila i njega i nesretnike koje je ubio.covek je imao potrebu da ostavi sebi u zalog nesto zbog cega ce mu biti lakse,jer i sam ne podecajuci ga na to dobro zna da je UBIO dva coveka.....i tiho tuguje,pati,prozivljava svakim danom tu svoju nesrecu....kroz sve likove koje je poznavao ili poznaje.A AKO CE VAM BITI LAKSE....CITAJTE LEGIJU,,,,,,,,,,DOK SVETLANA alias CECA NACIONALE......ne naskraba nesto.nisam fan zarka lausevica.smatram da je odlican glumac,zanimljiv pisac...ali pre svega jedan obican covek.tragedija moze svakome da se dogodi......te stoga ne hulite,,,,,,uostalom ne citajte...

Čovek koji ima savest se našao u zlo doba na još gorem mestu - počinio je zločin! Ceo život mu se sveo na taj trenutak, vrtlog mu usisava sve događaje - i one pre i one posle toga.

Ja jesam fan Zarka Lausevica, i smatram da je on odlican glumac, odlican pisac, veliki umetnik, dobar covek, i sasvim neobican covek. Jos samo da nam se vrati. :)

Dan je bris taton imao pistolj sad bi bio ubica i ziv ali u zatvoru,
Bas je izbor los kad naidjes na obesne huligane.

90% onih koji daju negativne komentare i ocene nisu ni procitali knjigu, jer da jesu sigurno ne bi tako reagovali. A sto se tice njegove krivice/nekrivice: da Bog da vi ubili, pa bili "slobodni" kao Zarko Lausevic. U njegovoj knjizi upravo se i govori o takvim ljudima, koji nazalost cine vecinu ove zemlje, patriota i moralista na recima, kojima je veoma lako da sude i osudjuju tudje zivote, ne zagrebavsi ni po pokorici licnog greha. Nadam se da ce Zarko isterati ono sto je naumio i da ce biti dovoljno pametan da vise nikada ne kroci na ovo tle, jer ce biti sav mokar od pljuvanja onih koji ga ne vole i suza onih koji ce plakati i "saosecati".

U tekstu se navodi: "Moramo se sažaliti na svetsko izdavaštvo koje je u nedostatku ideja i konkurencije spalo na to da izdaje dela onih koji su sve samo ne pisci".
Izvinjavam se a, kako to autor teksta misli da se postaje pisac. Koju skolu za tako nesto treba zavrsiti?
Pisac moze da bude svaki covek na planeti koji pre zvega zna da pise i koji ima nesto da kaze. Citaoci su ti koji ce ga smestiti na odgovarajuce mesto.

Moze li mi iko objasniti ko je stajao iza romana ,posebno oko lansiranja neistine o navodno 16 izdanja Vesne Dedic. Prevaren,uzeo sam knjigu i svrstavam je u nistavilo knjizevnosti.Ovo sa Lausevicem je vec nesto drugo.

Divna, potresna knjiga. Nisam je procitala, odbolovala sam je...

bojim se da se ovde niko nece baviti recenzijom, vec samo zarkom. knjiga je ok, autobigrafija je vrlo retko - roman toka svesti cesce. zakazao je urednicki deo i steta sto se to desilo - ovo je mogao da bude bas hit... i da, recenzija je dobra, samo da autor malo smanji "mrznju" prema knjigama sa kioska :)

Sto se mene tice, Lausevic nije ni morao da obavi knjigu da bi me ubijedio u njegovu ulogu u nuznoj samoodbrani ma kolikogod ona bila prekoracena. Namjera knige nije da ubjedjuje nikoga, jer da je tako, on bi je, poput Legije, objavio ranih devedesetih, posred svoje robije.
Smatram da balkanska stigmatizacija nikada nece uspjeti da razdvoji "dan koji nikada nije prosao " od svih godina u kojem cemo ga, nadam se, gledati kao umjetnika. Zato zelim da pitam nekog od diskutanata, pa sta ako je "nadmen " i sta je to "sto se pricalo " a precuta(n)o je, pa da prihvatim kako pijana grupa mladica ima razloga da nekome oduzme zivot?

@milica
Evo ja cu, i to iz prve ruke. Broj prodatih knjiga pomenute gospodje i jos jedne njoj slicne ogroman je. Te knjige idu "ko alva". Ti ocito tiraz vezujes za kvalitet, a u 90% slucajeva, pa i u ovim, upravo je obrnuto srazmerno. A kupuju ih isti oni sto gledaju vrlo gledane latino i turske sapunice, farme i veliku bracu, grand ovo i ono. Pogledaj rejting tih emisija, pa ce ti biti jasan tiraz. Nema prevare, a ni misterije.

Nije namjera pisca da se poredi sa Kafkom i Dostojevskim. Ne znam na osnovu cega Vesna Radman to zakljucuje. On ih "posthumno" nanovo i drugacije shvata. Tme dokazuje da njegov um nije utamnicen. On je slobodan i nepokoriv. Da se, kojim slucajem, knjiga mogla kupiti u foajeu hotela Moskva, recimo, onda bi Vam to bilo moderno i facinantno stivo, zar ne g-djo Radman?

Znam to vreme 90tih dole. Kao Svedski gradjanin dolazio sam dole ali sam i sam osetio par puta malo napete situacije. Sto me gledash, oklen si, ol da te iznnaukutiram, Ima i danas takvih likova ali mnogo manje. A zamisli mi iz dijaspore dodjemo dole i ostavljamo pare a oni hocu da nas samaraju bravo vi ga. Cisto je bilo huligana sto bi te maltretirali ili ponizili bez razloga ili kao mom jednom prijatelju nad sred puta oteli novi BMW, nazad ga nije dobio.
Pa sta bi ste vi uradili kad bi vas neko napao krvnicki a pre toga maltretirali i vredjali, on je samo rekao bio, kakva je to galama u svim zemljama ljudi mogu da se izjesne a kod nas ima nekolicina huligana sto misle da su bog i batina. Covek je odbranio sebe i brata, ajde bolje bi bilo da ih je samo ranio ali tu je gde je.
Sto je interesantno za Srbiju i Crnu Goru kad neki kriminalac upuca nekoga kao da se nista nije desilo. Cak od leze 2 godine kako su izasli tako brzo pitajte vlasti. Kad posten covek hoce da odbrani svoj zivot ili kao onaj deda sto je osvetio svoga sina e onda dizu neki glavu kako. Sta je vama ljudi ima hvala bogu jos postenih i ponosnih ljudi sto vole svoje i nedaju da im se dira ono sto je sveto a to je familija. Mislim opet osvete nisu resenje ali poneki put kad procitam mladic jedinac dobar momak tek zavrsio fakultet tek otvorio oci i dodje budala i presudi mu zbog neke gluposti, onda ipak opravdavam osvetu. Koje tragedije. Jeza. A Crna Gora nemoze prvo da ga osudi pa kad izadje da mu da novu kaznu osudi ajde molim vas sa koje ste vi planete. U Svakoj normalnoj zemlji zapadne evrope izasao bih posle max 4 godine a u Americi nebi odlezao tamo se to korektno racuna: SAMO ODBRANA.

Uzgred, ko god da je čitao Dostojevskog primetiće da Zapisi (odnosno zabeleške) iz podzemlja, pomenuti u ovom kritičkom tekstu, nemaju ničega zajedničkog u tematici sa knjigom Žarka Lauševića. Pretpostavljam da je kritičarka mislila na Zapise iz mrtvog doma. Preporučila bih joj, dobronamerno sa svoje strane, da sama prvo pročita dela na koja se poziva.

@dora
Bris Taton nebi bio u zatvoru jer je nužna odbrana osnov za isključenje protivpravnosti radnje djela! Tako da krivično djelo ne bi postojalo u navedenom primjeru. Prekoračenje granica nužne odbrasne je fakultativan osnov za umanjenje kazne koji sud u drugom stepenu nije adekvatno uvažio, u Lauševićevom primjeru.

U toku sam čitanja knjige...možda ću pravu sliku imati kad je završim ali sad moram da kažem svoje mišljenje. Ovo je ispovest, pokušaj da se sebi oprosti,pokušaj da se rekonstruiše mogućnost "da je bilo drugačije". Razumem čoveka. Nema nikakve veze što je knjigu napisao Žarko Laušević. On je samo bio dovoljno hrabar da se suoči sam sa sobom, sa okolnostima...sa užasnom tragedijom koja će ga pratiti dok je živ...Koliko takvih priča ima...ali se ljudi plaše da se otvore jer su učinili "delo"...Treba živeti sa tim. Život nam sam po sebi donosi velike radosti i duboke tuge...a kako izbeći tragediju? Ona se desi. Nema mnogo razmišljanja...Žarko Laušević nije pisac i kao pisca ga niko ni ne trba da ocenjuje...ma ko smo mi da bilo kome sudimo ili ocenjujemo? Samo "vlat travni"....ko razume shvatiće, ko ne razume...blago njemu..

@Petar

Policija mu je izdala dozvolu za posedovanje i nošenje oružja, na čiju je preporuku, zarad lične bezbednosti zbog pretnji koje je dobijao posle predstave "Sveti Sava", Laušević i nabavio pištolj.