subota 4.12.2010 | 16:49
Izvor: NIN | Piše: Slobodan Ivkov
Naši ilustratori u saradnji sa grafičkim dizajnerima sve maštovitije kreiraju knjige izvanredne estetike, koje se nagrađuju i u inostranstvu, ali, nažalost, naša javnost često ne uviđa značaj takvih prodora.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
U opštoj klimi zanemarivanja i moru ignorisanja važnih dostignuća u različitim ograncima naše kulture, zainteresovani posmatrači ne mogu a da ne primete kako je, uprkos krizi, sve više knjiga koje su, u likovnom pogledu, izvanredno opremljene. Devedesete su kao grom pogodile grafičku opremu knjige.
Ni svi naši izdavači tada, na isti način, nisu ignorisali ilustraciju koja uvek prva pada u oči dok posmatramo neku knjigu. Jedni su, samo da bi prošli što jeftinije, bili (i još jesu) spremni da je uklone. Iz prevedenih izdanja izbacivali bi sve ilustracije za koje znamo da su postojale u izvorniku. Nisu ostavljali čak ni poneki grafikon ili fotografiju, bez kojih je razumevanje teksta bivalo gotovo nemoguće. To se naročito primećivalo u izdanjima naučne ili popularno-naučne literature, kakva su, na primer, slavni svetski bestseleri, Kosmos Karla Segana ili Kratka povest vremena Stivena Hokinga.
Malobrojni izdavači su, uprkos istim izdavačkim nevoljama, ipak postupali drugačije. Angažovali su domaće umetnike iz različitih stvaralačkih disciplina kako bi ilustracijama i opremom oplemenili izdavačku ponudu. Ovi izdavači su još tada predstavljali klicu koja je iznedrila ono najbolje što danas postoji.
Poslednjih godina se primećuje nešto novo. Više nisu malobrojni oni koji su nedavno počeli ozbiljnije da razmišljaju o izgledu knjige, ili oni koji tek sada počinju da neguju njen likovni izgled. Jedni su učili upoređivanjem naših knjiga sa inostranim, koje su ovde izlagane na sajmovima ili uvožene radi prodaje, a drugi obilazeći sajmove i knjižare po evropskim metropolama. Tek, vrlo brzo su usvojili vladajuće estetske standarde. To je rezultiralo evidentnim uspesima i zvaničnim priznanjima.
Tako je najkreativnije osmišljena knjiga "Svet u mojim rukama" autorke Nevene Hadži Jovančić (beogradskog izdavačkog preduzeća Klett) udžbenik likovne kulture za drugi razred osnovne škole, koji je samo bio osnova za razradu čitavog koncepta. Priručnik je za taj uzrast neopterećujući. Ima samo 48 stranica velikog formata, ali je svaka od njih izvanredno osmišljena, ilustrovana, grafički dizajnirana i u punom koloru odštampana. Uz knjigu se dobija još štošta: jedna prigodna vežbanka za lepo pisanje (kaligrafiju), mnoštvo šarenih listova, talasastih kartončića i aluminijumskih folija za izrezivanje, docrtavanje i kolažiranje. U udžbeniku su crtana, pisana, fotografisana i dizajnirana uputstva za upotrebu. Najzanimljivije kod "Sveta..." je što je sve to zajedno, sasvim u skladu sa nazivom Svet u mojim rukama, stavljeno - u dečje ruke. Jer, sve navedeno je spakovano u izuzetno primamljiv, sklopivi, kartonski kofer. Koferče ima dršku, a da je u vezi sa udžbenikom vidi se po tome što je na njegovoj prednjoj stranici ista ilustracija kao i na naslovnoj stranici udžbenika. Prostora u koferčetu ima dovoljno; i za rukotvorine malih đaka koje nastanu tokom školske godine, a i za novu, nedavno zasebno objavljenu knjigu iste autorke "Vizuelne umetnosti za mlade".
Autorka je, bar tako je navedeno u impresumu, zajedno sa fotografom Dobrivojem Krgovićem, tvorac izbora pozajmljenih ilustracija i grafički dizajner koji je to sve iz „koferčeta”, pa i sam „iščašeni” kofer, uobličio u jedan, nazovimo ga, „integralni dizajn” ili „integralnu ilustraciju”.
Iako je od strane žirija Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) na beogradskom Sajmu knjiga 2009. ovaj komplet dobio stručno priznanje za inovaciju u srpskoj likovnoj pedagogiji, o njemu šira javnost kod nas malo zna.
Medijski je prenebregnut jedan još važniji događaj u vezi s koferčetom: dodela specijalne nagrade za vizuelnu opremu pedagoške knjige na sajmu knjiga u Frankfurtu, i to učilu pisanom na srpskom jeziku, vizuelizovanom na ćirilici i štampanom u Srbiji (Cicero, Beograd).
„Ovo je zasigurno divan primer kombinacije udžbenika, nastavničkog priručnika i umetničkog materijala. Knjiga je jedan od, po svom kvalitetu, retkih primera školske knjige koja bi se mogla prodavati i u umetničkim galerijama. Izuzetno dobro izrađen i veoma mudar koncept!“ - izneo je, pored ostalog, u svom opširnom obrazloženju Preben Spat, predsednik žirija Evropskog udruženja izdavača udžbenika ispred komisije za Najbolji evropski udžbenik 2009. godine.
„Evropsko udruženje izdavača udžbenika već tradicionalno, zajedno sa komisijom frankfurtskog sajma, organizuje za svoje članove konkurs za najbolji evropski udžbenik u dva uzrasta. Pošto Srbija nije član, žiri je, u oduševljenju, ipak našao formulaciju da nam dodele tu apsolutnu nagradu van kategorija," iznosi Gordana Knežević-Orlić, direktor Kletta.
Slično ovome, skoro nigde osim u našoj getoizovanoj i specijalizovanoj periodici kao što je to, na primer, časopis Stripoteka, ili internet-sajt Strip vesti, nije objavljeno da je novosadski ilustrator Petar Meseldžija između oko 5.000 radova iz celog sveta, pristiglih u SAD na konkurs Spektrum, dobio godišnju Zlatnu nagradu (Golden Award) koju dodeljuje ugledni međunarodni žiri.
Osvojio ju je za ilustracije iz svoje velelepne knjige Legenda o Baš-Čeliku, nastale u izdanju relativno male privatne izdavačke kuće Zmaj, I na novosadskom Sajmu knjiga je primio nagradu za ilustraciju godine, ali ni to nije bio dovoljan povod da se na njega fokusira pažnja javnosti. Nikoga više i ne čudi što, ne samo on, koji sada živi u Holandiji, već i mnogi drugi slični talentovani ilustratori, napuštaju našu zemlju. Kada smo već kod Baš-Čelika, valja zapaziti kako je, posle Marka Kraljevića, on jedan od najpopularnijih likova iz naše narodne tradicije. I to ne samo za srpske autore!
Naime, ugledni TV reditelj (serije Poletarac, Bakino unuče, Neven...), ovdašnji profesor engleskog jezika i popularni predavač Timoti Džon Bajford, istu je bajku, koja mu se učinila interesantnom, preveo na engleski, umetnik Rastko Ćirić je ilustrovao, a pod naslovom Bash Tchelik je objavio izdavač The English Book. Knjiga je, kao i pomenuti udžbenik kuće Klett, nagrađena na beogradskom Sajmu knjiga od strane ULUPUDS-a. Inače, Rastko Ćirić je, zajedno sa Jugoslavom Vlahovićem, takođe ilustratorom, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
"Već je tradicionalno da sa našeg fakulteta izlaze odlični ilustratori, karikaturisti, stripari i, uopšte, primenjeni grafičari. Meni, Jugoslavu, pa i Dušanu Petričiću profesor je bio Bogdan Kršić. Ostali smo na fakultetu i uspostavili kontinuitet, pa smo mi posle u našim klasama imali kao studente Aleksu Gajića, Tihomira Čelanovića, Dušana Pavlića, Milana Pavlovića, Nedu Dokić, Leonida Pilipovića, Dražena Kovačevića i još mnoge druge. Uz to, Boban Savić-Geto, koji je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, kod nas je magistrirao sa temom O ilustraciji. Svakoj mojoj klasi na trećoj godini studija dajem kao obavezni zadatak da rade ilustracije za časopis Politikin zabavnik, a na četvrtoj i naslovnu stranicu. Neke se objave, neke ne, ali to je mnogima prva štampana ilustracija u životu," kaže Ćirić.
Pomenuti magistar Savić jedan je od desetak najboljih savremenih srpskih ilustratora. Najpoznatiji je po opremi knjige Galeb Džonatan Livingston, ilustracijama iz Zabavnika, ali i po crtežima po kojima je nastajao film Čarlston za Ognjenku, u kojem je bio umetnički direktor vizuelnih efekata.
Beogradski Kreativni centar je jedan od izdavača koji vodi računa o svim svojim knjigama. On je okupio gotovo sve navedene majstore srpske ilustracije, na čelu sa Dobrosavom Živkovićem Bobom, kao najpoznatijim kod čitalaca. Stoga je, potpuno zasluženo, taj izdavač, dve godine zaredom na Sajmu knjiga, osvojio priznanje ULUPUDS-a za izuzetan doprinos razvoju i raznovrsnosti srpske ilustracije, kao i opremi knjige u periodu 2009-2010. godine. Naročito se u ovome ističu njihove edicije Hajde da čitamo, Saznaj i probaj i Pustolovine.
Savremenu srpsku ilustratorsku scenu, globalno gledano, karakteriše još i to da je sve češće korišćenje motiva i tema iz naše nacionalne istorije, mitologije i književne tradicije, prvenstveno epske. Pored najpopularnijih, Marka Kraljevića i Baš-Čelika, vizuelizuju se i druge bajke, mitovi, legende, pa i basne.
