Do neba

Pošaljite komentar

"Do neba" (Up) – SAD, Walt Disney Pictures / Pixar Studios 2009.
Režija & scenario: Pit Dokter & Bob Piterson
Glasovi: Edvard Ezner, Kristofer Plamer, Džordan Nagai, Bob Piterson, Delroj Lindo, Džerom Renft, Džon Racenberger, Eli Dokter

– "Znaš, Toto, čini mi se da više nismo u Kanzasu." –

Glavni junak ove animirane avanture je penzioner koji se protiv nevaljalaca bori štapom, slušnim aparatom i protezom a verni pomoćnik mu je 70 godina mlađi; to je i punokrvna diznijevska ljubavna priča u kojoj ljubav nadilazi smrt. Film je imao čast da bude prvo animirano ostvarenje koje je otvorilo festival u Kanu. Da li je ikad bilo sličnog crtaća u istoriji Holivuda? "Pa", kaže autor Pit Dokter, "nadam se da nije!" Dokter je režirao "Monsters, Inc." (2001) i jedan je od scenarista "Priče o igračkama" i nedavnog hita "Wall–E", dok je Bob Piterson bio koscenarista Pixarovih filmova "Finding Nemo" i "Ratatouille".

"Do neba" je neobična pustolovina koja je lako mogla ispasti kič ali je umesto toga obezoružavajuće maštovito ispripovedana. Dvojica glavnih junaka imaju 7 i 77 godina a raspon uzrasta onih koji će uživati u ovom filmu je otprilike isti. Zahvaljujući gorko–slatkoj mešavini humora i sentimentalnosti koja je postala zaštitni znak studija Pixar, "Do neba" poseduje univerzalnu privlačnost i možda je emotivno najsuptilniji film izašao iz ove kuće do sad. Takođe je i najzačudniji.

Negde usred filma gledalac može u trenu shvatiti koliko je zaista bizaran: jedan starac, vezan baštenskim crevom za kuću koju u vazduhu drže šareni baloni ispunjeni helijumom, vodi jogunastog mladog izviđača kroz nadrealni južnoamerički predeo a prate ga pas koji govori i šarena rajska ptica po imenu Kevin! Film se uz to bavi pipavim temama za odrasle na način na koji ih deca mogu prihvatiti – to je priča o neostvarenim snovima, o smrti i gubitku najbližih, o razočarenjima, ali i o tome kako nikad nije kasno da neko promeni svoj život i postane heroj.

1930-ih godina, u zlatno doba avantura po egzotičnim krajevima globusa, dvoje dece Karl i Eli obožavaju naučnika pustolova skrojenog prema Indijani Džonsu (ili Čarlsu Lindbergu), Čarlsa Manca (glas Kristofera Plamera), koji nestaje na ekspediciji do misterioznih Rajskih vodopada u Južnoj Americi. Karl i Eli će pak odrasti, venčati se i dugo i srećno živeti zajedno – sve do Eline smrti – što vidimo sažeto u briljantnoj montažnoj sekvenci bez reči dijaloga, uz valcer. Dostojna velikana nemog filma, ona predstavlja najslađih, najtužnijih pet minuta ikad viđenih u mejnstrim animiranom filmu.

Karl Fredriksen (glas Edvarda Eznera) je sad depresivni udovac koji živi povučeno u njihovoj staroj kući oko koje raste moderna metropola. "Mator" i "gadan" su osobine koje se retko pripisuju glavnim junacima američkih dugometražnih animiranih filmova ali zgužvani Karl je upravo takav: s naočarima "teglama", sedom kosom i gustim obrvama, čevrtast i poguren, nacrtan je po ugledu na Spensera Trejsija na zalasku karijere (nekim domaćim gledaocima je zaličio na Dobricu Ćosića). Na dan kad hoće da mu sruše kuću i presele ga u starački dom, Karl pušta hiljade balona kroz krov i poleće – ka Južnoj Americi! Pridružiće mu se mladi izviđač Rasel (glas Džordana Nagaija) a tamo će sresti čopor pasa koji govore i odlično kuvaju i razrešiće tajnu nestanka Čarlsa Manca...

Rajski vodopadi inspirisani su stvarnim Anđeoskim vodopadima smeštenim u golim planinama na tromeđi Venecuele, Brazila i Gvajane – istoj oblasti u koju je Artur Konan Dojl smestio doživljaje profesora Čelindžera u romanima o "Izgubljenom svetu". Grafički je u ovom filmu to snovit pejzaž koji neodoljivo podseća na onaj iz pera Čaka Džounsa kroz kog Pera Kojot progoni Pticu Trkačicu, ali i na klasični strip Džordža Herimena "Krazy Kat".

Film se igra s još mnogo kinematografskih i inih asocijacija, od kojih su neke očekivane a neke uvrnute ali ni jedna nije napadno tretirana. Među uzorima koje Dokter ističe su "Kazablanka", Dikensova "Božićna priča", Mapeti, japanski mag animacije Hajao Mijazaki, Diznijevi klasici kao što su "Dambo" i "Petar Pan"... Scene pak u kojima Karl i Rasel tegle kuću kroz džunglu podsećaju na "Fickaraldo" Vernera Hercoga i na "Misiju", neko će se setiti i "Građanina Kejna", Čaplinov duh provejava često, a prizor Karla koji poput puža ili (pogurenog) Atlasa vuče na leđima svoju staru kućicu kao da je ispao iz "Frojda za početnike". Glavna inspiracija je svakako "Čarobnjak iz Oza", takođe priča o letećoj kući koja jednog dana sleće u Zemlju Čuda – a korak dalje je Dark Side of the Moon...

Likovno elegantan, pripovedački majstorski spakovan u svojih 90 minuta, "Do neba" je izuzetno prefinjen film – inteligentno napisan i promišljeno realizovan s velikom pažnjom ukazanom svakom detalju. Za razliku od mnogih modernih crtaća ne svodi se na zasipanje čula efektima i ne pribegava jeftinim gegovima za roditelje među gledaocima. Pogledajte ga u bioskopu a zatim svakako nabavite i DVD jer ovo je remek-delo koje ćete rado ponovo gledati.

+ Bonus: "Umereno oblačno" (Partly Cloudy) – 6-minutni crtać koji u bioskopu ide kao prethodnica dugometražnom filmu, šarmantna je kratka priča o rodi i oblaku, rediteljski debi animatora Pitera Sona – čije su korejske crte lica, zanimljivo je istaći, bile inspiracija za lik malog izviđača Rasela...