Frida Kalo: ponovo u žiži javnosti

Pošaljite komentar

Meksička slikarka Frida Kalo (1907-1954), koja je posle smrti stekla kultni status, i danas je ponovo u žiži interesovanja umetničkih krugova, pošto je navodno pronađena njena ostavština.

O tom važnom "otkriću" polemika se već zahuktala, odmah nakon najave knjige "Pronalaženje Fride Kalo" (Finding Frida Kahlo) Barbare Levin koja je donedavno bila direktor Odseka za izložbe Muzeja lepih umetnosti San Franciska.

Knjiga bi trebalo da se pojavi u američkim knjižarama 1. novembra, ali se može poručiti preko Amazona, u izdanju ugledne izdavačke kuće "Prinston arhitekčural pres" (Princeton Architectural Press).

Misterioznih pet kutija koje sadrže 1.200 artefakata (dnevnici, slike, odećha, lični predmeti...) koje su sada u posedu Karlosa Nojole, galeriste i antikvara iz malog planinskog mesta na severu Meksika San Migela de Aljende, predstavljale bi basnoslovno blago ukoliko bi se nesporno dokazalo da su pripadale Fridi Kalo.

Livajnova u knjizi opisuje sve eksponate, donosi velik broj njihovih kolor fotografija, intervju sa Nojolom o tome kako je došao do njih i šta je sve uradio tokom proteklih pet godina da bi došao do osoba koje bi analizirale i potvrdile njihovu autentičnost.

Pored desetak slika, najdragoceniji deo kolekcije su rukopisi - pisma, dnevnici, beleške - puni besa, strasti, bola i očajanja, u kojima Frida govori o svojoj velikoj ljubavi muralisti Dijegu Riveri. Tu ima poruka nažvrljanih u sitne sate, avionskih pisama koja nisu nikada poslata, ima i punjenih ptica kojima je Frida rado dekorisala svoja platna, meksičhih seljačkih bluza u kojima je šetala Njujorkom skrećući pažnju i na taj način.

Ipak, najšokatniji su njeni seksualno eksplicitni crteži kojima je ilustrovala neka lična razmišljanja na te teme zabeležene u jednom malom notesu.

Ovako senzacionalno otkriće ostavštine Fride Kalo mobiliziralo je eksperte u SAD, Meksiku i Evropi, koji su izneli uglavnom negativno mišljenje, ali za sada niko od njih nije video kolekciju Karlosa Nojole.

Najenergičniju akciju je preduzeo Fond Fride Kalo, koji upravlja njenim muzejom smeštenim u kući u kojoj se rodila, u predgrađu Kojoakan Meksiko Sitija. On je tužio Nojolu da su to falsifikati i traži nezavisnu ekspertizu, a prirpema se da zatraži zabranu prodaje knjige Livajunove u SAD.

Prema pisanju "Njujork tajmsa", njujorški trgovac umetničkim delima iz Latinske Amerike Meri En Martin poručila je da je na osnovu fotografija u knjizi potpuno sigurna da se radi o falsifikatima.

Njeno mišljenje deli Salomon Grinberg, jedan od autora kataloga svih poznatih radova Fride Kalo i nekoliko studija o njoj, koji tvrdi da mu je bilo dovoljno da vidi fotografije dokumenata pa da tvrdi da ih nije pisala umetnica.

Druge znalce umetničine prepiske zbunjuje što nema datuma, ali zato su svi papiri sa njenim potpisom, što nije bila njena praksa.

Međutim, Livajn u knjizi prenosi razgovor sa Nojolom, u kome navodi da je početkom 2004. kupio kutije od advokata koji je tvrdio da ih je kupio od drvoresca, koji je opet radio ramove za Fridine slike i, pošto su bili veoma bliski, ona mu ih je poverila na čuvanje. Obojica su mrtvi, ali Nojola je ušao u trag drvorescu i došao do njegove fotografije i imena kao i podatka da je zaista radio za Fridu.

Obratili su se unuci Dijega Rivere Rut Alvarado, koja je potvrdila da bi sadržaj kutija mogao da potiče od Fride, a sa njom su se složila trojica umetnika koji su učili slikarstvo od Fride i Dijega pre više od pola veka, i prepoznali njenu ruku na slikama i karakter u beleškama.

Nojola je angažovao grafologa čije znanje koriste meksički sudovi, kao i stručnjaka za hemijske analize iz laboratorije državnog Instituta za umetnost i obojica su potvrdila da ima dokaza da se poveruje u autentičnost cele kolekcije.

Livajn priznaje da je u početku sumnjala u autentičnost i u priču Nojole, ali prevagnula je njena fascinacija celom kolekcijom, koja je tako uzbudljiva i lepa da zavređuje punu pažnju.

To je bio i stav izdavača da bi, čak i da se ne radi o stvarnoj ostavštini Fride, vredelo objaviti knjigu Livajnove, jer falsifikator, ako je to slučaj, je svakako bio sjajan umetnik.

Da li se ljudi iz Muzeja i Fondacije, koji nose Fridino ime, ogorčeno bore da Nojolino "blago" diskredituju, jer brane svoje pozicije kao jedini "čuvari" svega što je vezano za nju, kako tvrdi Nojola, ili će kolekcija koju poseduje biti uključena u opus velike umetnice, ostaje tek da se vidi.