Pokloni pod zubom nebrige

Pošaljite komentar

Autor: B. Đorđević

Izvor: Večernje novosti

Gomile stranih turista u Beogradu, kojima se dičimo u vreme Egzita i Guče, ne zatičemo kako se guraju ispred ulaza u muzeje i legate ili na hoklicama čekaju satima na svoj red.

Srpska kulturna politika decenijama je držala pod anestezijom muzejski život, pa ni generacije Beograđana nemaju pojma šta bi sve mogle da vide u svom gradu i šta sve čami i truli iza katanaca.

Prošlogodišnja kulturna horor epizoda u kojoj smo saznali koliko je propala Lubardina kuća i u njoj njegove neprocenjive slike, ponovo je oživela pitanje nebrige o legatima u Beogradu.

Tužne sudbine je i zaostavština književnika Veljka Petrovića (1884-1967) - njegova kuća u ulici Teodora Drajzera broj 32 i u njoj dragocena kulturna dobra. Ovaj legat nikada nije bio otvoren za javnost i danas je u neshvatljivo zapuštenom stanju. Mara Petrović, supruga jednog od najznačajnijih predstavnika postrealizma u srpskoj književnosti, akademika, predsednika Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnjeg upravnika Narodnog muzeja u Beogradu, poklonila je gradu, 1970. godine, njegovu ličnu biblioteku sa oko 3.200 knjiga, rukopise, prepisku, fotografije, odlikovanja kao i zbirku od oko 390 dela likovne i primenjene umetnosti, među kojima su slike Save Šumanovića, Milana Konjovića, Zore Petrović...

- Kuća je 37 godina bila na staranju Muzeja grada. Kako je bilo to staranje pokazuje činjenica da je od sjajnog, raskošnog doma, gde je Veljko sa suprugom živeo posle penzionisanja, došlo do stanja devastacije: nema grejanja, dimnjak nije bio popravljan deset godina i iz njega je izlazila čađ, fasada je otpala, stanari su u bočnom delu - kaže Ana Popović Bodroža, direktor Kuće legata, ustanove koja je 2007. godine preuzela staranje o ovom legatu.

Odmah po primopredaji ove zbirke, morao je biti pokrenut i postupak vraćanja u posed. Ova kuća, inače, nije jedini beogradski legat čije delove koriste lica koja za svoj boravak nemaju pravni osnov. Isti problem je u slučaju legata Rista Stijovića, odnosno Tome Rosandića, o kojima se stara Muzej grada.

Ovakva situacija stvorena je mahom tokom devedesetih, kada je jedna od bivših uprava Muzeja grada dozvolila da se zaposleni radnici u Muzeju smeste u legate da stanuju. Opravdanje za ovu katastrofalnu ideju bilo je da će tako da se obezbede objekti i da će ljudi koji stanuju u kućama slavnih umetnika i pisaca na neki način sačuvati zaostavštinu. Međutim, onda se desilo da ponegde ti ljudi dobiju i stanarsko pravo, tako da sada u legatima Petrovića i Stijovića žive osobe koje su u postupku iseljenja, ali ti procesi su dugotrajni i ometaju rad legata.

Iako legati čine oko 80 odsto svakog muzejskog fonda, pa muzeji zapravo počivaju na njima, ne postoje zvanični podaci koliko ih ima u Beogradu, a kamoli u Srbiji.

Poslednji pokušaj da se napravi imenik ili registar legata propao je 2004. godine. Tada je Skupština grada Beograda osnovala Kuću legata sa sedištem u Knez Mihailovoj 46 i ciljem da ova ustanova pokuša da reši složenu problematiku legata i poklona učinjenih Beogradu od 1955. do danas.

Početna ideja osnivanja Kuće legata bila je objedinjavanje brige nad svim legatima Skupštine grada, pošto je bilo ocenjeno da je staranje o beogradskim legatima bilo loše (za razliku od Novog Sada koji ima odličan sistem brige o legatima). Reč je o zaostavštinama poklonjenim gradu, a koje grad daje na staranje muzejima.

Direktorka Ana Popović Bodroža kaže da je tadašnji pokušaj da se istraži koliko ima legata, prošao neslavno.

- Poslali smo upitnik na adrese svih muzeja, arhiva, biblioteka i svih ostalih koji čuvaju legate, ali odgovorila nam je jedna trećina. Neke ustanove ni ne znaju koje legate imaju ili nerado o tome govore zbog njihovog stanja. Nismo uspeli da napravimo registar - kaže direktorka Kuće legata.

Kada bi, po njenim rečima, bio oformljen jedan tim koji bi sada krenuo u obilazak Beograda i Srbije sa zadatkom da popiše legate, taj posao bi trajao tri-četiri godine. Po nezvaničnim podacima u Beogradu ima oko 200 legata!

Centar za knjigu

ZamiŠljeno je da ovaj legat bude kombinacija nekoliko zona: prizemlje kao arhiv-depo, prvi sprat kao zona postavke umetničkih dela, plus galerijski prostor gde bi se održavale gostujuće izložbe; treća zona bila bi centar za knjigu, u saradnji sa Pen centrom. Tu bi se preispitivala ne samo zaostavština Veljka Petrovića nego i druge književne zaostavštine, a zamišljen je i rezidencijalni deo u kome bi odsedali pisci gosti Beogradskog Sajma knjiga ili drugih manifestacija.