Kulturna baština Avganistana

Dva minareta braon boje ukrašena crepom crvenkaste boje podignuta su početkom 12. veka kao spomenik pobedama avganistanske vojske koja je stvorila veliku imperiju. Otada, Avganistan je više bio žrtva invazija, nego što ih je izvodio.

Gornji deo kula je propao tokom vremena, tako da je sada sačuvana samo osnova kula, koja je visoka sedam metara.

"Ukoliko nešto ne preduzmemo postoji mogućnost da kule budu uništene", izjavio je za britansku novinsku agenciju Rojters predstavnik Kulturnog centra u Gazni Akva Mohamad Košazada.

"Poplave i kiša u proleće i sneg preko zime uništiće minarete", dodao je on.

Kraljevska grobnica, Kabul

Gazni se smatra srcem avganistanske kulture i umetnosti jer je tokom svoje vladavine Mahmud privukao na dvor 400 učenjaka i pesnika. On je, međutim, poznat i po tome da je uništio na stotine hinduističkih statua tokom kampanje uvođenja islama u Indiju.

Mahmud je preminuo 1030. godine, a njegov sin sultan Masud izgradio je jedan od dva minareta. Drugi je izgradio njegov potomak.

Gaznavijevi su vladali Avganistanom više od dva veka. Grad je razorio Alaudin Gori iz centralnog dela zemlje, koji je kasnije dobio nadimak "svetski piroman" upravo zbog masakra u Gazni kada su vojnici divljali spaljujući sve pred sobom.

Grad je ponovo nikao iz pepela, da bi ga opet sravnio sa zemljom sin Džingis Kana 1221. godine, ali minareti su preživeli.

Peæi od cigala, Kabul

Gazni je prelazio iz britanskih u avganistanske ruke nekoliko puta tokom 19. veka, preživeo je i sovjetsku okupaciju tokom 80-ih kao i građanski rat tokom 90-ih.

"Pobedničke kule" izgrađene su na međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina metara u podnožju doline.

Rupe koje su, u međuvremenu, ostavili za sobom lovci na antikvitete u kojima se sada sakuplja voda prete da ugroze osnovu kula. Vrhovi kula su zaštićeni gvožđem jer su gornji delovi kula nasradali u zemljotresu.

Uprkos stalnim apelima i upozorenjima avganistanske vlade koja mnogo novca troši na borbu protiv talibana, u poslednjih šest godina za održavanje kula uloženo je samo 100 dolara za popravku rupa, istakao je Sajed Vali, šef Kulturnog centra u Gazni.

"Kule su ugrožene a mi nemamo sredstava da sprečimo njihovo dalje propadanje", naglasio je on.