U2 dobitnici nagrade "MTV Global Icon"

Mnogo sam voleo U2 dok su u muzici imali šta da kažu (dakle, zaključno sa "Achtung baby" albumom), ali Bono mi je uvek bio iritantan sa svojim patetičnim snobovskim aktivizmom i licemernom politizacijom rock muzike - iza čega je, kako se danas jasno vidi, stajao samo njegov bolesno hipretrofirani ego i kompleks samozvanog rock "mesije". To što je sebi dozvolio da postane žalosna marioneta kvazi-liberalne "elite" i beskrupulozne klintonovske kamarile, to je njegov problem (i psihološki i moralni) - ali nije mi jasno kako su mu The Edge, Adam i Larry dozvolili da tako strašno iskompromituje U2 kao bend, sa svakog aspekta. Imali su neverovatan potencijal i fantastičan ugled, od 1980. do 1991. su snimili ceo niz antologijskih albuma, a onda su dozvolili da ih Bono uvuče u političku močvaru najgore vrste i od njih napravi pajace ... Strašno je gledati konstantan pad jednog velikog benda koji je u nekom momentu "utripovao" da je politička i ideološka poruka važnija od muzičke - i to je još radio na tako amaterski pretenciozan, nekonzistentan, površan i pristrasan način. Da su se razišli posle "Achtung Baby" bili bi apsolutne legende, a ovako su spali na klintonovski "karaoke" bend koji već dobrih 20 godina prežvakava imitacije sopstvenih imitatora ... Tužno, bolno i degutantno.

U2 je i pre otvorene"Klintonizacije" bio zapadnjacka verzija Bjelog Dugmeta. Chobanski rok koji cinicno explotatorski i na banalan nacin suruje sa etno nacionalizmom (Bloody Sunday) Od starta su bili produkt i to prilicno izvestacen jos gore sa svojim ispraznim sladunjavim pesmicama (With or without you). Korporativno razvodnjavanje roka koje ga je i ubilo pretvorivsi ga u mainstream pop. Da ne spominjemo da Bono kao pevac i kao frontmen uvek bio slab, average joe. Da nisu gurani od "masine" nikad ne bi ni postali planetarno popularni ali i to ima svoje bioloske limite. Sad su samo iskopine i grupa kulturoloski nevaznih staraca. Mogu ladno i Nobela da mu daju za mir uz drage mu "bele slemove" lol

Mnogo sam voleo U2 dok su u muzici imali šta da kažu (dakle, zaključno sa "Achtung baby" albumom), ali Bono mi je uvek bio iritantan sa svojim patetičnim snobovskim aktivizmom i licemernom politizacijom rock muzike - iza čega je, kako se danas jasno vidi, stajao samo njegov bolesno hipretrofirani ego i kompleks samozvanog rock "mesije". To što je sebi dozvolio da postane žalosna marioneta kvazi-liberalne "elite" i beskrupulozne klintonovske kamarile, to je njegov problem (i psihološki i moralni) - ali nije mi jasno kako su mu The Edge, Adam i Larry dozvolili da tako strašno iskompromituje U2 kao bend, sa svakog aspekta. Imali su neverovatan potencijal i fantastičan ugled, od 1980. do 1991. su snimili ceo niz antologijskih albuma, a onda su dozvolili da ih Bono uvuče u političku močvaru najgore vrste i od njih napravi pajace ... Strašno je gledati konstantan pad jednog velikog benda koji je u nekom momentu "utripovao" da je politička i ideološka poruka važnija od muzičke - i to je još radio na tako amaterski pretenciozan, nekonzistentan, površan i pristrasan način. Da su se razišli posle "Achtung Baby" bili bi apsolutne legende, a ovako su spali na klintonovski "karaoke" bend koji već dobrih 20 godina prežvakava imitacije sopstvenih imitatora ... Tužno, bolno i degutantno.

U2 je i pre otvorene"Klintonizacije" bio zapadnjacka verzija Bjelog Dugmeta. Chobanski rok koji cinicno explotatorski i na banalan nacin suruje sa etno nacionalizmom (Bloody Sunday) Od starta su bili produkt i to prilicno izvestacen jos gore sa svojim ispraznim sladunjavim pesmicama (With or without you). Korporativno razvodnjavanje roka koje ga je i ubilo pretvorivsi ga u mainstream pop. Da ne spominjemo da Bono kao pevac i kao frontmen uvek bio slab, average joe. Da nisu gurani od "masine" nikad ne bi ni postali planetarno popularni ali i to ima svoje bioloske limite. Sad su samo iskopine i grupa kulturoloski nevaznih staraca. Mogu ladno i Nobela da mu daju za mir uz drage mu "bele slemove" lol