Vukosavljević: Imamo manjak kulturnog samopoštovanja

A nemamo višak šunda i kiča koji nam unižava samopoštovanje?

Od svega sto treba da se radi u kulturi najvaznije je dopuna zakona o upotrebi sluzbenog jezika?

Turski garnizon na Akropolju napustio je grad 1833. Atina je tada imala 4000 žitelja; danas oko 4 miliona. Da su se grci oko 1830. pitali Atina ne bi bio glavni grad. To je zasluga evropljana na čelu sa Otom Bavarskim (prvi kralj nove Grčke države) koji su pokrenuli urbani razvoj grada kao i odlikovanje reprezentativnih objekata u stilu neoklasicizma sa ciljem stvarana kontinuiteta s antičkom Atinom. Nije lako osloboditi se despotske kulturno-političke matrice primeri Grčke i Turske to pokazuju. Na prvim gradskim evropskim univerzitetima, stvoreni su temelji nove tradicije - "tradicije učenja na greškama". Srbija neće imati civilizovanu budućnost, jer uvek iznova i iznova ponavlja iste greške. Moglo bi se govoriti čak o kultu obožavanja grešaka - suprotno onom što je govorio Bekon: da "obožavanje grešaka treba smatrati kugom razuma"! Nećemo imati budućnost sve dok ne stvorimo kritičnu masu građana koji će naučiti da žive u "tradiciji učenja na greškama" i da se koriste njenim prednostima.

Izbaciti stranačke ulizice koji, inače, pojma nemaju ni o čemu - ni o životu, ni o moralu, ni o kulturi u najširem smislu. Stručnjake na rukovodeća mesta i već će biti mnoooogo bolje!

Ko je gospodin?

Pitanje jezika i pisma JESTE najvažnije pitanje srpske kulture. Ako imate malo uvida u njenu istoriju, to će vam biti jasno. Setite se delatnosti Svetoga Save, Orfelina, Rajića, Dositeja i Vuka, a to je period od 12. do 19. veka, i videćete kontinuitet u razmišljanju o tome šta je centralno kulturno pitanje. A čitajte i Andrica.

...'' oko elemenata koji čine kulturno jezgro srpskog naroda ne postoji nesumnjiva saglasnost"- Rekla bih da NE. Makar ne mi s ove i vi s te strane.

Od svega sto treba da se radi u kulturi najvaznije je dopuna zakona o upotrebi sluzbenog jezika?

Ko je gospodin?

...'' oko elemenata koji čine kulturno jezgro srpskog naroda ne postoji nesumnjiva saglasnost"- Rekla bih da NE. Makar ne mi s ove i vi s te strane.

A nemamo višak šunda i kiča koji nam unižava samopoštovanje?

Turski garnizon na Akropolju napustio je grad 1833. Atina je tada imala 4000 žitelja; danas oko 4 miliona. Da su se grci oko 1830. pitali Atina ne bi bio glavni grad. To je zasluga evropljana na čelu sa Otom Bavarskim (prvi kralj nove Grčke države) koji su pokrenuli urbani razvoj grada kao i odlikovanje reprezentativnih objekata u stilu neoklasicizma sa ciljem stvarana kontinuiteta s antičkom Atinom. Nije lako osloboditi se despotske kulturno-političke matrice primeri Grčke i Turske to pokazuju. Na prvim gradskim evropskim univerzitetima, stvoreni su temelji nove tradicije - "tradicije učenja na greškama". Srbija neće imati civilizovanu budućnost, jer uvek iznova i iznova ponavlja iste greške. Moglo bi se govoriti čak o kultu obožavanja grešaka - suprotno onom što je govorio Bekon: da "obožavanje grešaka treba smatrati kugom razuma"! Nećemo imati budućnost sve dok ne stvorimo kritičnu masu građana koji će naučiti da žive u "tradiciji učenja na greškama" i da se koriste njenim prednostima.

Izbaciti stranačke ulizice koji, inače, pojma nemaju ni o čemu - ni o životu, ni o moralu, ni o kulturi u najširem smislu. Stručnjake na rukovodeća mesta i već će biti mnoooogo bolje!

Pitanje jezika i pisma JESTE najvažnije pitanje srpske kulture. Ako imate malo uvida u njenu istoriju, to će vam biti jasno. Setite se delatnosti Svetoga Save, Orfelina, Rajića, Dositeja i Vuka, a to je period od 12. do 19. veka, i videćete kontinuitet u razmišljanju o tome šta je centralno kulturno pitanje. A čitajte i Andrica.