Otvorena izložba o vojvodi Petru Bojoviću

Evo jedne "dopune secanja" na casnog Vojvodu Bojovica: Brutalno je stari Vojvoda prebijen u svom stanu u Beogradu od strane komunista, "oslobodilaca" Srbije. Preminuo je posle par dana. Komunisti su zabranili da se obavi javna sahrana, vec je casni Vojvoda sahranjen u tajnosti, daleko od ociju javnosti i njegovih saboraca iz Velikog rata. Ako ste se pitali, Srbi, zasto nam je ovako kako nam je, ova prica je kamencic u mozaiku nase opste nesrece i propasti.

Pred kraj rata Nemci su uhapsili vojvodu Bojovića. Pušten je iz zatvora po oslobađanju Beograda krajem 1944. godine. Kada se vratio kući grad je već bio pod kontrolom komunista. Iz njegove vile koja je prethodno opljačkana nije odneto samo ono što za pljačkaše nije prestavljalo vrednost, stara vojvodska uniforma Vojske Kraljevine Jugoslavije. Nemajući šta da obuče on oblači svoju uniformu i izlazi na ulicu. Tu su ga spazili neki partizanski borci i na pragu njegove kuće počeli da ga šamaraju, ponižavaju i tuku. Nakon toga je uhapšen.

„Poštovani slušaoci danas je 20. januar 1945. godine. Juče u Beogradu umro je Vojvoda Petar Bojović. Važno saopštenje: Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen."

Пред крај другог светског рата Немци су ухапсили војводу Бојовића. Пуштен је из затвора по ослобађању Београда крајем 1944. године. Када се вратио кући град је већ био под контролом комуниста. Из његове виле која је претходно опљачкана није однето само оно што за пљачкаше није престављало вредност, стара војводска униформа Војске Краљевине Југославије. Немајући шта да обуче он облачи своју униформу и излази на улицу. Ту су га спазили неки партизански борци и на прагу његове куће почели да га шамарају, понижавају и туку. Након тога је ухапшен. Млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био командант четничких илегалаца. У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Након неког времена пуштен је у видно измученом стању. Од последица тортуре преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Није испоштовано право на сахрану о државном трошку, па је његово тело на таљигама превезено на Ново гробље. Сахрањен је скромно, 20. јануара, без војних почасти у породичну гробницу, а сахрани није присуствовао нико, јер је пред саму сахрану, ОЗН-а преко Радио Београда објавила вест.

Jel to onaj vojvoda srpski sto su ga mladjahni skojevci pretukli u vlastitoj kuci(starca od 80 i kusur godina),a od cega je ubrzo i umro i sahranjen bez vojnih pocasti,uz zabranu dolaska na sahranu svim postovaocima,a sve zato sto je,kao patriota i poznavalac stanja u zemlji,podrzavao svog bivseg podredjenog,generala Dragoljuba Mihailovica? Samo pitam...

Ovo je samo još jedan dokaz, da živimo onako, kako smo zaslužili.

Evo jedne "dopune secanja" na casnog Vojvodu Bojovica: Brutalno je stari Vojvoda prebijen u svom stanu u Beogradu od strane komunista, "oslobodilaca" Srbije. Preminuo je posle par dana. Komunisti su zabranili da se obavi javna sahrana, vec je casni Vojvoda sahranjen u tajnosti, daleko od ociju javnosti i njegovih saboraca iz Velikog rata. Ako ste se pitali, Srbi, zasto nam je ovako kako nam je, ova prica je kamencic u mozaiku nase opste nesrece i propasti.

Pred kraj rata Nemci su uhapsili vojvodu Bojovića. Pušten je iz zatvora po oslobađanju Beograda krajem 1944. godine. Kada se vratio kući grad je već bio pod kontrolom komunista. Iz njegove vile koja je prethodno opljačkana nije odneto samo ono što za pljačkaše nije prestavljalo vrednost, stara vojvodska uniforma Vojske Kraljevine Jugoslavije. Nemajući šta da obuče on oblači svoju uniformu i izlazi na ulicu. Tu su ga spazili neki partizanski borci i na pragu njegove kuće počeli da ga šamaraju, ponižavaju i tuku. Nakon toga je uhapšen.

„Poštovani slušaoci danas je 20. januar 1945. godine. Juče u Beogradu umro je Vojvoda Petar Bojović. Važno saopštenje: Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen."

Jel to onaj vojvoda srpski sto su ga mladjahni skojevci pretukli u vlastitoj kuci(starca od 80 i kusur godina),a od cega je ubrzo i umro i sahranjen bez vojnih pocasti,uz zabranu dolaska na sahranu svim postovaocima,a sve zato sto je,kao patriota i poznavalac stanja u zemlji,podrzavao svog bivseg podredjenog,generala Dragoljuba Mihailovica? Samo pitam...

Пред крај другог светског рата Немци су ухапсили војводу Бојовића. Пуштен је из затвора по ослобађању Београда крајем 1944. године. Када се вратио кући град је већ био под контролом комуниста. Из његове виле која је претходно опљачкана није однето само оно што за пљачкаше није престављало вредност, стара војводска униформа Војске Краљевине Југославије. Немајући шта да обуче он облачи своју униформу и излази на улицу. Ту су га спазили неки партизански борци и на прагу његове куће почели да га шамарају, понижавају и туку. Након тога је ухапшен. Млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био командант четничких илегалаца. У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Након неког времена пуштен је у видно измученом стању. Од последица тортуре преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Није испоштовано право на сахрану о државном трошку, па је његово тело на таљигама превезено на Ново гробље. Сахрањен је скромно, 20. јануара, без војних почасти у породичну гробницу, а сахрани није присуствовао нико, јер је пред саму сахрану, ОЗН-а преко Радио Београда објавила вест.

Ovo je samo još jedan dokaz, da živimo onako, kako smo zaslužili.