Grad odao počast književniku Petru Kočiću

Vecna mu slava.
Mnogi danas "veliki" Srbi nemaju pojma ko je bio Kocic, a sebe velicaju...
Oni su pored Petra Kocica manji od makovog zrna.
Postoje razne kritike za njega, bilo kako bilo on je patriota u punom smislu te reci i energija kojom je zracio.
Od mene samo pozitivne kritike za njega.
Ne znam koliko je iznenadna smrt, posto se pre smrti znalo da boluje (cini mi se dusevne bolesti, jer je umro u dusevnoj bolnici u beogradu, mozda gresim).
Osobe kao on ja svrstavam u zaboravljene velikane (znam, postoje manifestacije u njegovo ime) ali narod, deca nista ne znaju, mediji ne promovisu ovakve osobe, imamo supljinu u mozgu za istoriju (plus mnogo stosta).
Onaj ko ne zna proslost (istoriju) ceka ga gadna buducnost, kao sto to prozivljavamo danas, stalno se opecemo i to opet i opet ponavljamo, u krug.
Pobegoh sa teme, dosadno mi malo u 1h...
Jos jednom vecna mu slava i hvala.

Meni je žao što nisam u školi ništa čuo o ovom čoveku a škola je nosila njegovo ime..bar da su svake druge godine organizovali neku svečanost posvećenu Kočiću..

Jeste umro u duševnoj bolnici u Beogradu za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu. Njegove poslednje dane, kao i sam čin smrti i sprovoda zabeležio je Milan Jovanović-Stojimirović u knjizi Siluete starog Beograda. Štaviše, pisac je bio i živi svedok događaja i određen da se lično brine o našen velikom piscu, rodoljubu i patrioti.

Vecna mu slava.
Mnogi danas "veliki" Srbi nemaju pojma ko je bio Kocic, a sebe velicaju...
Oni su pored Petra Kocica manji od makovog zrna.
Postoje razne kritike za njega, bilo kako bilo on je patriota u punom smislu te reci i energija kojom je zracio.
Od mene samo pozitivne kritike za njega.
Ne znam koliko je iznenadna smrt, posto se pre smrti znalo da boluje (cini mi se dusevne bolesti, jer je umro u dusevnoj bolnici u beogradu, mozda gresim).
Osobe kao on ja svrstavam u zaboravljene velikane (znam, postoje manifestacije u njegovo ime) ali narod, deca nista ne znaju, mediji ne promovisu ovakve osobe, imamo supljinu u mozgu za istoriju (plus mnogo stosta).
Onaj ko ne zna proslost (istoriju) ceka ga gadna buducnost, kao sto to prozivljavamo danas, stalno se opecemo i to opet i opet ponavljamo, u krug.
Pobegoh sa teme, dosadno mi malo u 1h...
Jos jednom vecna mu slava i hvala.

Meni je žao što nisam u školi ništa čuo o ovom čoveku a škola je nosila njegovo ime..bar da su svake druge godine organizovali neku svečanost posvećenu Kočiću..

Jeste umro u duševnoj bolnici u Beogradu za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu. Njegove poslednje dane, kao i sam čin smrti i sprovoda zabeležio je Milan Jovanović-Stojimirović u knjizi Siluete starog Beograda. Štaviše, pisac je bio i živi svedok događaja i određen da se lično brine o našen velikom piscu, rodoljubu i patrioti.