Svetski dan knjige: Koliko čitaju Srbi?

Iskreno, Srbi jako malo kao populacija čitaju knjige. Pogotovo mladji svet, ispod 25 godina. Poznajem na desetine ljudi iz moje šire i uže okoline koji nisu nikad nijednu knjigu pročitali i to govore javno. Mnogi smatraju da je čitanje gubljenje vremena. Jasno je onda kakva nas budućnost očekuje kao naciju.

"Kad je ovaj narod nešto čitao?" - Zoran Radmilović (Radovan III)

Знам да основџи не пипају књиге а камо ли да их читају. Фејс,мобилни и сл. су им украли детиество а да они нису ни свесни тога... А родитеље заболе уво ...

čitam 2-3 knjige mesečno.

Jos jedan problem je sto se umesto ozbiljnih knjizevnih dela, cita kic literatura - krimici i ljubici. Na sajmu knjiga najprodavanije su bile knjige takvog sadrzaja. Vise se citaju dela kao Hari Poter i Igra prestola, nego knjizevni klasici. Citatelji takvih dela su ubedjeni da se radi o vrhunskim romanima, a to je smece u odnosu na Rat i mir, ili Zlocin i kaznu.

Nije problem u tome sto citaju ljubavne romane, kako tvrde ovde neki komentatori. To je bezazleno. Problem je sto citaju teorije zavere i kvazi naucnu literaturu koje je bio pun Sajam knjiga. Tako nesto nigde jos nisam video. Opet, to se ne moze spreciti, ali se mogu bar zvanicne ustanove distancirati od takvih dela, sto kod nas nije slucaj.

Inace, sklonost ka citanju je verovatno najvazniji faktor uspeha u zivotu. Kad intervjuisem ljude za posao u firmi postavim im i pitanje koju su poslednju knjigu procitali i kad.

Ja imam pravilo da pročitam barem jednu knjigu mesečno, već nekih petnaest godina unazad. To je neki moj apsolutni minimum. Mada pročitam i više, pošto na godišnjem odmoru volim da se opustim čitajući.

Sabrana dela,prosecnog ljubitelja kvalitetne knjige u Republici Srbiji i posle neka se neko usudi da kaze,kako Srbi ne citaju:

Jelena Bacic Alimpic - "Kazna za greh"
E.L.Dzejms - "Pedeset nijansi"
Nora Roberts - "Drska cednost"
Amanda Kvik - "Oluja strasti"
Iva Strljic - "Nemas pojma koliko te volim"
Aleksandra Poter - "Luda ljubav"
Marijana Mateus - "Amouge"
Samanta Jang - "Dablin strit"
Dz.E.Malpas - "Moj muskarac-opsesija"
Sofi Kinsela - "Prva bracna noc"
Dzodzo Mojes - "Poslednje ljubavno pismo"
Porsa da Kosta - "Preduboko"
Simonida Milojkovic - "Grabljivica"

A i kad čitaju, često čitaju razne budalaštine... Romane malo teže od ljubavnih... I to su nam najčitanije knjige, ispade vrhunska literatura. Kakva degradacija ovog naroda, u svakom smislu.

Mi Srbi generalno vrlo malo čitamo. To još i otežava i kompjuter to jest internet koji ljude dodatno udaljava od knjige. I mene je to zahvatilo moram da priznam. Ja nikada nisam bi pasionirani čitalac ali na primer ranije sam svakog meseca ćitao bar po jednu knjigu. A od kada sam se više "uvalio" na komp, godišnje ne pročitam više od 5,6 knjiga. Poslednja knjiga koju sam pročitao je bila pre činni mi se 3,4 nedelje, i to knjigu "Čizmaši" od Dragoslava Mihajlovića. U vezi neobaešteveštenosti ljudi o književnosti imam i jednu anegdotu. kada sam se jednom prilikom vraćao iz biblioteke sretnem druga i on me pita koju sam knjigu uzeo. ja mu kašem "Uspon i pad parkinsonove bolesti" (knjiga Svetislava Basare). Na šta mi on odgovara " Znači to je priručnik iz medicine"

hahahahahaha....sarkazam! Da citaju, naglasavam, PAMETNE STVARI, ne bi smo bili u situaciji u kojoj se nalazimo.

Meni je samo fascinantno kakve smo vrhunske pisce imali unazad 100 i vise godina a danas... a danas... pa ne znam, sve sto bih rekao bilo bi blago receno kakva je situacija.

Citam prosecno 2-3 knjige mesecno, ja ne mogu da zamislim zivot bez knjiga, a citam sve. I menjam stilove, ako sam procitala klasik posle moram neki krimi ili triler za opustanje, i tako u krug a najvise istorijske romane. I uvek kazem muzu, nema zemlje na planeti u kojoj nisam bila a ni epohe. Ljudi koji ne citaju ne znaju sta sebi oduzimaju, malo je jedan zivot za sve dobre knjige. Sinoc sam zavrsila dervis i smrt, preporucujem je svima. I da, uglavnom citam pred spavanje i samo su izgovori da se nema vremena. Ko voli knjigu uvek ce naci vremena.

Student sam, imam 22. godine. Sva sreca isao sam u dobru srednju, gimnaziju koja je jedna od jacih u Srbiji i generalno profesorica nam je usadila nasa dela od Selimovica, Andrica, Lazarevica, Kostica itd itd pa i znam koliko znaci procitati sve to. Ali ako izuzmemo sve to, nisam neki citalac, i ne ponosim se time ni malo i svestan sam sta znaci knjiga i koliko otvara vrata licnom jeziku i vokabularu. Evo pre nekog vremena uzeh Grofa Monte Krista da procitam ali ljudi moji, one price kako cete sa nekim prokomentarisati knjigu koliko je dobra su toliko danas retke jer apsolutno niko ne cita nista, a opet su mi najjaci oni ljudi sto lazu da su procitali neka dela kao na primer Na Drini Cuprija. A nema nikakve potrebe za takvim lazima. Kod svakoga se moze videti jel procitao nesto ili ne.

Srbi ne citaju ali zato se busaju u grudima sa ruskom klasikom koju nikad nidu procitali.

Koliko ljudi citaju elektronske knjige na telefonima tabletima i citacima?

Mnogo citaju, i to opasno.

Čitam stručnu literaturu kad god nešto čekam na mobilnom

> “Stvarnost nije dovoljna nikome. Ljudi koji razvijaju sopstvenu maštu - a to se može samo uz knjigu - su u stanju da ni iz čega naprave sve i da na vreme shvate o čemu se u životu radi”, dodala je.

To mala deca treba da razvijaju maštu, a odrasli treba da je kreiraju u praksi. Kada je Dositej Obradović govorio: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce" tada se u prosvećenim narodima na čitanje romana gledalo vrlo kritički, upravo zato što su romani odvraćali čoveka od praktičnog života i davali mu priliku i način bežanja od stvarnosti i životnih odgovornosti. Jedina dva romana koja se nisu smatrala ozloglašenima bili su "Robinzon Kruso" (kod nas su u vreme komunizma cenzurisani ključni delovi jer su duboko duhovni) i "Pilgrim's Progress". Oba romana su hrabrila ljude u pobedi nad iskušenjima života. Početkom XIX veka najčitanija literatura u Americi je bila "praktična" duhovna literatura (kako pobediti sebe) i tehnička literatura (kako nešto napraviti), a tek zatim istorijske knjige (pouke iz prošlosti), dok su se romani veoma retko čitali. Romantizam, koji je prožimao tadašnje romane, smatrao se štetnim za čovekov duh jer je na čoveka stavljao egostična sanarenja koja će, ako se unesu u njegov odnos sa suprotnim polom, na kraju da dovedu čoveka do razočarenja i depresije. Partner jednostavno ne služi za to, da se zloupotrebljava radi opijanja osećanjima koja izaziva, već da se za njega živi, da mu se služi, jednom rečju da se - voli.

а шта да читам па имам нет и фаце довољно је ваљда што коментаре исписујем на ћирилицу а не ко неки издајице што су ко писмени а све пишу на латиницу незнају ни које је србско писмо

Sad čitam "Drugi bogovi" od Perl Bak...

Hulk, ako ti je problem samo moja gramatika ja sam zadovoljan.

Citam prirucnike i udzbenike, na tabletu i telefonu. Mora se stalno uciti. Da nema interneta bilo bi jos gore. Hvala srpskim izdavacima, ni za onu stvar vam je izbor. Posle kukajte kako vam slabo ide. Dokaz za to vam je nedavni sajam knjiga u Novom Sadu. Sramotan. Naslove kao jedan covek da bira, opremu kao dete da dizajnira... Samo su falili Tomini ruski bajkeri od prosle godine. Jos izdavaci nisu shvatili da knjigu treba prodatu, menjajte naslove, pismo(malo smo trziste da bi prodavali samo u Srbiji), dizajn, marketing.

Ja sam ubeđen da se u Srbiji čita više od onog što raznorazne ankete pokazuju i mediji izveštavaju.

Mora se stalno uciti.
(Nervirach, 23. april 2016 08:58)

Slazem se sa tobom. Evo ti prva lekcija. Infinitiv koji si iskoristio u svojoj recenici, najblaze receno je neprimeren. A ti sad izgooglaj zasto. Ako te uopste zanima, jer, sa time neces moci da povecas prodaju bilo cega, a onda i nema nikakvog smisla da se pravilno govori ili pise, zar ne?

Kod svakoga se moze videti jel procitao nesto ili ne.
(Bumbar, 23. april 2016 03:12)

Prijatelju, šta reći, u toliko malo teksta si nepravilno napisao svoje godine i naziv najvećeg srpskog romana. Kako li se vidi kod onih koji ne čitaju?

najbolje objašnjenje ya odnos srba i ruskih klasika je u filmu RANE (zločin i kazna)

U 90% slucaja Čitam iskljucivo dečije knjige, a ostatak onih 10% za moju dušu kad stigne na red !!!!

Mora se stalno uciti.
(Nervirach, 23. april 2016 08:58)

Slazem se sa tobom. Evo ti prva lekcija. Infinitiv koji si iskoristio u svojoj recenici, najblaze receno je neprimeren. A ti sad izgooglaj zasto. Ako te uopste zanima, jer, sa time neces moci da povecas prodaju bilo cega, a onda i nema nikakvog smisla da se pravilno govori ili pise, zar ne?

а шта да читам па имам нет и фаце довољно је ваљда што коментаре исписујем на ћирилицу а не ко неки издајице што су ко писмени а све пишу на латиницу незнају ни које је србско писмо

Ja sam ubeđen da se u Srbiji čita više od onog što raznorazne ankete pokazuju i mediji izveštavaju.

Jos jedan problem je sto se umesto ozbiljnih knjizevnih dela, cita kic literatura - krimici i ljubici. Na sajmu knjiga najprodavanije su bile knjige takvog sadrzaja. Vise se citaju dela kao Hari Poter i Igra prestola, nego knjizevni klasici. Citatelji takvih dela su ubedjeni da se radi o vrhunskim romanima, a to je smece u odnosu na Rat i mir, ili Zlocin i kaznu.

Citam prirucnike i udzbenike, na tabletu i telefonu. Mora se stalno uciti. Da nema interneta bilo bi jos gore. Hvala srpskim izdavacima, ni za onu stvar vam je izbor. Posle kukajte kako vam slabo ide. Dokaz za to vam je nedavni sajam knjiga u Novom Sadu. Sramotan. Naslove kao jedan covek da bira, opremu kao dete da dizajnira... Samo su falili Tomini ruski bajkeri od prosle godine. Jos izdavaci nisu shvatili da knjigu treba prodatu, menjajte naslove, pismo(malo smo trziste da bi prodavali samo u Srbiji), dizajn, marketing.

Student sam, imam 22. godine. Sva sreca isao sam u dobru srednju, gimnaziju koja je jedna od jacih u Srbiji i generalno profesorica nam je usadila nasa dela od Selimovica, Andrica, Lazarevica, Kostica itd itd pa i znam koliko znaci procitati sve to. Ali ako izuzmemo sve to, nisam neki citalac, i ne ponosim se time ni malo i svestan sam sta znaci knjiga i koliko otvara vrata licnom jeziku i vokabularu. Evo pre nekog vremena uzeh Grofa Monte Krista da procitam ali ljudi moji, one price kako cete sa nekim prokomentarisati knjigu koliko je dobra su toliko danas retke jer apsolutno niko ne cita nista, a opet su mi najjaci oni ljudi sto lazu da su procitali neka dela kao na primer Na Drini Cuprija. A nema nikakve potrebe za takvim lazima. Kod svakoga se moze videti jel procitao nesto ili ne.

Čitam stručnu literaturu kad god nešto čekam na mobilnom

Mi Srbi generalno vrlo malo čitamo. To još i otežava i kompjuter to jest internet koji ljude dodatno udaljava od knjige. I mene je to zahvatilo moram da priznam. Ja nikada nisam bi pasionirani čitalac ali na primer ranije sam svakog meseca ćitao bar po jednu knjigu. A od kada sam se više "uvalio" na komp, godišnje ne pročitam više od 5,6 knjiga. Poslednja knjiga koju sam pročitao je bila pre činni mi se 3,4 nedelje, i to knjigu "Čizmaši" od Dragoslava Mihajlovića. U vezi neobaešteveštenosti ljudi o književnosti imam i jednu anegdotu. kada sam se jednom prilikom vraćao iz biblioteke sretnem druga i on me pita koju sam knjigu uzeo. ja mu kašem "Uspon i pad parkinsonove bolesti" (knjiga Svetislava Basare). Na šta mi on odgovara " Znači to je priručnik iz medicine"

Koliko ljudi citaju elektronske knjige na telefonima tabletima i citacima?

> “Stvarnost nije dovoljna nikome. Ljudi koji razvijaju sopstvenu maštu - a to se može samo uz knjigu - su u stanju da ni iz čega naprave sve i da na vreme shvate o čemu se u životu radi”, dodala je.

To mala deca treba da razvijaju maštu, a odrasli treba da je kreiraju u praksi. Kada je Dositej Obradović govorio: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce" tada se u prosvećenim narodima na čitanje romana gledalo vrlo kritički, upravo zato što su romani odvraćali čoveka od praktičnog života i davali mu priliku i način bežanja od stvarnosti i životnih odgovornosti. Jedina dva romana koja se nisu smatrala ozloglašenima bili su "Robinzon Kruso" (kod nas su u vreme komunizma cenzurisani ključni delovi jer su duboko duhovni) i "Pilgrim's Progress". Oba romana su hrabrila ljude u pobedi nad iskušenjima života. Početkom XIX veka najčitanija literatura u Americi je bila "praktična" duhovna literatura (kako pobediti sebe) i tehnička literatura (kako nešto napraviti), a tek zatim istorijske knjige (pouke iz prošlosti), dok su se romani veoma retko čitali. Romantizam, koji je prožimao tadašnje romane, smatrao se štetnim za čovekov duh jer je na čoveka stavljao egostična sanarenja koja će, ako se unesu u njegov odnos sa suprotnim polom, na kraju da dovedu čoveka do razočarenja i depresije. Partner jednostavno ne služi za to, da se zloupotrebljava radi opijanja osećanjima koja izaziva, već da se za njega živi, da mu se služi, jednom rečju da se - voli.

hahahahahaha....sarkazam! Da citaju, naglasavam, PAMETNE STVARI, ne bi smo bili u situaciji u kojoj se nalazimo.

čitam 2-3 knjige mesečno.

Iskreno, Srbi jako malo kao populacija čitaju knjige. Pogotovo mladji svet, ispod 25 godina. Poznajem na desetine ljudi iz moje šire i uže okoline koji nisu nikad nijednu knjigu pročitali i to govore javno. Mnogi smatraju da je čitanje gubljenje vremena. Jasno je onda kakva nas budućnost očekuje kao naciju.

Знам да основџи не пипају књиге а камо ли да их читају. Фејс,мобилни и сл. су им украли детиество а да они нису ни свесни тога... А родитеље заболе уво ...

Meni je samo fascinantno kakve smo vrhunske pisce imali unazad 100 i vise godina a danas... a danas... pa ne znam, sve sto bih rekao bilo bi blago receno kakva je situacija.

Sad čitam "Drugi bogovi" od Perl Bak...

Nije problem u tome sto citaju ljubavne romane, kako tvrde ovde neki komentatori. To je bezazleno. Problem je sto citaju teorije zavere i kvazi naucnu literaturu koje je bio pun Sajam knjiga. Tako nesto nigde jos nisam video. Opet, to se ne moze spreciti, ali se mogu bar zvanicne ustanove distancirati od takvih dela, sto kod nas nije slucaj.

Inace, sklonost ka citanju je verovatno najvazniji faktor uspeha u zivotu. Kad intervjuisem ljude za posao u firmi postavim im i pitanje koju su poslednju knjigu procitali i kad.

Sabrana dela,prosecnog ljubitelja kvalitetne knjige u Republici Srbiji i posle neka se neko usudi da kaze,kako Srbi ne citaju:

Jelena Bacic Alimpic - "Kazna za greh"
E.L.Dzejms - "Pedeset nijansi"
Nora Roberts - "Drska cednost"
Amanda Kvik - "Oluja strasti"
Iva Strljic - "Nemas pojma koliko te volim"
Aleksandra Poter - "Luda ljubav"
Marijana Mateus - "Amouge"
Samanta Jang - "Dablin strit"
Dz.E.Malpas - "Moj muskarac-opsesija"
Sofi Kinsela - "Prva bracna noc"
Dzodzo Mojes - "Poslednje ljubavno pismo"
Porsa da Kosta - "Preduboko"
Simonida Milojkovic - "Grabljivica"

Citam prosecno 2-3 knjige mesecno, ja ne mogu da zamislim zivot bez knjiga, a citam sve. I menjam stilove, ako sam procitala klasik posle moram neki krimi ili triler za opustanje, i tako u krug a najvise istorijske romane. I uvek kazem muzu, nema zemlje na planeti u kojoj nisam bila a ni epohe. Ljudi koji ne citaju ne znaju sta sebi oduzimaju, malo je jedan zivot za sve dobre knjige. Sinoc sam zavrsila dervis i smrt, preporucujem je svima. I da, uglavnom citam pred spavanje i samo su izgovori da se nema vremena. Ko voli knjigu uvek ce naci vremena.

najbolje objašnjenje ya odnos srba i ruskih klasika je u filmu RANE (zločin i kazna)

Mnogo citaju, i to opasno.

A i kad čitaju, često čitaju razne budalaštine... Romane malo teže od ljubavnih... I to su nam najčitanije knjige, ispade vrhunska literatura. Kakva degradacija ovog naroda, u svakom smislu.

"Kad je ovaj narod nešto čitao?" - Zoran Radmilović (Radovan III)

Ja imam pravilo da pročitam barem jednu knjigu mesečno, već nekih petnaest godina unazad. To je neki moj apsolutni minimum. Mada pročitam i više, pošto na godišnjem odmoru volim da se opustim čitajući.

Hulk, ako ti je problem samo moja gramatika ja sam zadovoljan.

Srbi ne citaju ali zato se busaju u grudima sa ruskom klasikom koju nikad nidu procitali.

U 90% slucaja Čitam iskljucivo dečije knjige, a ostatak onih 10% za moju dušu kad stigne na red !!!!

Kod svakoga se moze videti jel procitao nesto ili ne.
(Bumbar, 23. april 2016 03:12)

Prijatelju, šta reći, u toliko malo teksta si nepravilno napisao svoje godine i naziv najvećeg srpskog romana. Kako li se vidi kod onih koji ne čitaju?