Objavljen roman pisan 35 godina

grr martine, ti li si?

Oboжavam romane Borislava Pekiћа. Neprevaziђena mitomahija i antiutopija ovog vrsnog hibridnog autora. Jedva чekam da mi padne шaka knjiga koju preporuчuje чovek koji je doktorirao na njegovim delima. Tu nema greшke.

Jos jedno Zlatno runo?

Pored svega navedenog u njegovom životopisu, mislim da nije zanemarljiva i činjenica da je prof. Baturan bio dugogodišnji nastavnik srpskog jezika i književnosti u kruševačkoj Gimnaziji, gde je ostavio više nego lep utisak u sećanju svojih učenika.
Pozdrav za nekadašnjeg profesora i njegovu porodicu od njihovog komšije

Njegova najznacajnija uloga u mom zivotu kao i u zivotima mnogih mojih drugara jeste uloga profesora srpskog jezika i knjizevnosti u Gimnaziji u Krusevcu. Hvala mu, najbolji profesor koji je gotovo proteran iz ove zemlje...

roze marten di gar je pisao porodicu tibo skoro trideset godina. uspeo je da je zavrsi, osiromasi pisuci je, dobije nobelovu nagradu za knjizevnost i ipak umre siromasan jer nije stigao da materijalizuje nagradu i slavu. smrt je bila brza, ali je slavanjegova vecna.

@ Borislave

Sta bi sa ovim pisanjem posta covece?

Sve cestitke autoru na sigurno izvanrednom romanu.Jedva cekam da kupim knjigu pa da uzivam.

Svako ko se uzeleo "Dnevnikovog dodatka" RTS-a i srpske propagandne masine za planirani rat u SFRJ devedesetih slobodno neka ode na sajt casopisa "Ljudi govore". Mislim da Radomir Baturan uopste ne postoji, a da sve tekstove pisu i uredjuju autori "Dnevnika o Milutinu", Politikinih "Odjeka i reagovanja", "Dnevnikovog dodatka" naravno, a verovatno i Ratko Mladic i Dusan Dabic licno. Kolektivno bice. Toplo preporucujem. Beskrajno zabavno. Pozdrav iz Canade.

Vidjen za Nin-a.

Ja pišem kniga evo dvaes i četvrta godina i još gu ne završam. Kolega bravo i četitam na konačna pobeda.

ps.

Moja će bude veća i lepša..

Човек пише убива на место, сигуран сам. Ћеститке ис града под Багдалом.

Neko napisa da sumlja u postojanje Radomira Baturana, on svakako postoji glavom i bradom išli smo zajedno u osnovnu školu u Jerinićima od I-IV a onda kud koji. Cenim da je čestit čovek kao i većina ljudi iz ovih brdovitih krajeva Pive. Mesta koje ima preko trideset doktora nake. Srbija a ni Crna Gora se lako odriču uspešnih. Pozdrav Ratku B. tako smo ga zvali.

Oboжavam romane Borislava Pekiћа. Neprevaziђena mitomahija i antiutopija ovog vrsnog hibridnog autora. Jedva чekam da mi padne шaka knjiga koju preporuчuje чovek koji je doktorirao na njegovim delima. Tu nema greшke.

Svako ko se uzeleo "Dnevnikovog dodatka" RTS-a i srpske propagandne masine za planirani rat u SFRJ devedesetih slobodno neka ode na sajt casopisa "Ljudi govore". Mislim da Radomir Baturan uopste ne postoji, a da sve tekstove pisu i uredjuju autori "Dnevnika o Milutinu", Politikinih "Odjeka i reagovanja", "Dnevnikovog dodatka" naravno, a verovatno i Ratko Mladic i Dusan Dabic licno. Kolektivno bice. Toplo preporucujem. Beskrajno zabavno. Pozdrav iz Canade.

grr martine, ti li si?

Jos jedno Zlatno runo?

Ja pišem kniga evo dvaes i četvrta godina i još gu ne završam. Kolega bravo i četitam na konačna pobeda.

ps.

Moja će bude veća i lepša..

Човек пише убива на место, сигуран сам. Ћеститке ис града под Багдалом.

@ Borislave

Sta bi sa ovim pisanjem posta covece?

Sve cestitke autoru na sigurno izvanrednom romanu.Jedva cekam da kupim knjigu pa da uzivam.

Vidjen za Nin-a.

roze marten di gar je pisao porodicu tibo skoro trideset godina. uspeo je da je zavrsi, osiromasi pisuci je, dobije nobelovu nagradu za knjizevnost i ipak umre siromasan jer nije stigao da materijalizuje nagradu i slavu. smrt je bila brza, ali je slavanjegova vecna.

Pored svega navedenog u njegovom životopisu, mislim da nije zanemarljiva i činjenica da je prof. Baturan bio dugogodišnji nastavnik srpskog jezika i književnosti u kruševačkoj Gimnaziji, gde je ostavio više nego lep utisak u sećanju svojih učenika.
Pozdrav za nekadašnjeg profesora i njegovu porodicu od njihovog komšije

Njegova najznacajnija uloga u mom zivotu kao i u zivotima mnogih mojih drugara jeste uloga profesora srpskog jezika i knjizevnosti u Gimnaziji u Krusevcu. Hvala mu, najbolji profesor koji je gotovo proteran iz ove zemlje...

Neko napisa da sumlja u postojanje Radomira Baturana, on svakako postoji glavom i bradom išli smo zajedno u osnovnu školu u Jerinićima od I-IV a onda kud koji. Cenim da je čestit čovek kao i većina ljudi iz ovih brdovitih krajeva Pive. Mesta koje ima preko trideset doktora nake. Srbija a ni Crna Gora se lako odriču uspešnih. Pozdrav Ratku B. tako smo ga zvali.