Vidojković:Zvali su me “Mare Dizel”

Evo šta najčešće piše na prvim stranicama svojih romana, u zavisnosti od imena čitaoca:

„Barbari, pa znak uzvika, namig i srculence! Čak sam ukinuo autograme, to je ono kad pokušaš da napišeš i prezime. Sad pišem samo ime. Retardirao sam totalno.

Zašto si kupio Er Max patike koje asociraju na ružne devedesete?

Er max dvojka je kultna patika ovog grada. Nosio sam je devedeset druge, tj treće, kada se pojavila. Mene su i u hard core krugovima zvali Mare Dizel. Ta moda koja se probila kao ulična te devedeset, prve, druge, treće, nije mogla da se izbegne. Uhvatila me neka nostalgija sad skoro kada sam video taj par, u izlogu i počeo sam da kombinujem sa nekim pankerskim duksericama, čisto da vidim da li ide, i zamisli - 'ladno ide.

Koliko ima politike u romanu „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“?

Namerno sam izbegao politiku u romanu, i namerno sam izbegao zanimanja glavnih likova, dakle ne zna se ko se čime bavi. Osim što je ovaj nesrećni glavni junak pisac. Uspeo sam da napravim odvajanje unutrašnjeg i društvenog života od onoga što čoveku život znači u statusnom smislu. Naravno da novac dosta utiče na to kakav ljudi život žive ali ne sme biti izgovor za licemeran i lažljiv život koji vode u bogatijim sredinama od Srbije.

Ja sam izostavio politiku iz sopstvenog života. Sve što ima da se kaže o politici rečeno je u „Kandžama“ i to na jednom spektakularno niskom nivou kakav je nivo studentskih protesta i tih mladih studentskih političara, tj kvazi političara. Dovoljno sam se ja očešao o politiku da prodam nešto knjiga i mislim da sam jedan od retkih koji je uspeo da se ogrebe o politiku a ne politika o njega. Sasvim slučajno.

Rekao si da ne glasaš više ni za koga. Je li to tačno?

Ne glasam ni za koga! Kada imaš previše informacija, i kada znaš previše ljudi koji u pravljaju tobom, i tvojom zemljom onda te blam da zaokružuješ ta imena i onda jednostavno prestaneš da glasaš. Oni su se tako lepo raspodelili među sobom tako da će se naći budale koje će da glasaju za svakog od njih. Ja ne moram da budem više ta budala. Potpuno su mi nezanimljivi još od prošlih parlamentarnih izbora.

A kad će nešto lepo da nam se desi?

Ja stvarno to ne znam, to je citat jednog junaka iz knjige. Do kraja knjige se ne dešava ništa dobro, ali dešava se nakon čitanja knjige...

Šta ćeš dalje?

Isto što i do sad – ne znam kud teram!

U jednom trenutku je na štand svratio Škabo iz Bg Sindikata. Marko i njega poiminje u knjizi. Zato mu se dopadaju njegove knijige, ali voli i stripove, a Marko, po njegovom mišljenju ima dinamiku stripa u svojim romanima. Evo kako je izgledao njihov susret.

Škabo: Pročitao sam i Crvenkapu i Đavo je moj drug.... ’Ladno nisu loše. Sviđaju mi se jer volim da čitam tu laku literaturu u kojoj ima dosta seksa i droge. I upoznao sam čoveka - pa mogu da se kurčim dok čitam knjigu. Ovaj poslednji roman mi se naročitao dopada jer mi je rekao da me je u njemu pomenuo.

Marko: Koje si ti đubre m**** ti j****** 'Oćeš da ti pročitam sad taj deo?

Škabo: ’Ajde

Marko: „U sred gledanja fudbala zove me Škabo i kaže mi da nema ništa od Toronta. Osim mene trebalo je da ide i ceo Sindikat

– Kako bre nema?...“

I sad 'ajde ti čitaj ovaj tvoj deo..

Škabo: „- Kaže ovaj slepac da nema para za avionske karte. Kaže nema odakle da ih podigne, svi ga i*******. Ma papan. J*** sam mu kevu.“

Marko: K’o ti da si rekao!

Škabo: E, ali ovo je figurativno. Ja stvarno ne bih mogao da spavam s majkom toliko matorog čoveka