Intervju: Dragan Velikić

Ninova nagrada za najbolji roman u 2007. godini uručena je u Skupštini grada Beograda, laureatu Draganu Velikiću za knjigu «Ruski prozor».

Velikić je istakao da je zahvalan NIN-ovom žiriju koji je otvorio poluotvoreni prozor njegove literature prema budućim čitaocima i dodao da bi bez NIN-ove nagrade postojao samo imenom u svesti onih koji će zahvaljujući tom priznanju pročitati njegove knjige.

Napomenuli ste da bi vam NIN-ova nagrada mnogo više značila pre 15 ili 20 godina. Zbog čega?

Nagrade su važne dok je pisac mlad, jer mu obezbeđuje najbrži i najkraći put do publike, ali nijedna nagrada ne može napraviti pisca na duži rok i do čitalaca se može stići i bez nagrada. Naravno, da sam je dobio pre 15 ili 20 godina, ona bi mi mnogo više značila nego ja njoj, a danas smo izjednačeni.

Roman «Ruski prozor» ste pisali dosta dugo.

«Ruski prozor» sam počeo da pišem pre sedam godina. Posle dve godine rada ostavio sam rukopis, i u međuvremenu, napisao roman «Dosije Domaševski». Zatim sam se ponovo vratio «Ruskom prozoru». Kada sam u januaru 2005. godine prihvatio mesto ambasadora, prekinuo sam rad na romanu koji je više od dve trećine bio gotov. Posle godinu dana vratio sam se rukopisu. Pravio sam pauze i po mesec dana. Verujem da su prekidi «odmora» od rukopisa, pomogli da u «Ruskom prozoru» postignem intonaciju koju sam želeo.

O čemu govori roman?

Roman je sastavljen iz tri priče. Prvi deo romana predstavalja ispovest glavnog junaka, a drugi deo predstavlja rekonstrukciju junakove prošlosti, preplitanje njegove lične istorije sa društvenom. Roman prati glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda, Budimpešte do drugih gradova istočne i centralne Evrope.

Šta je po vama umetnost?

Umetnost je moćnija od stvarnosti, u njoj prebiva neprolazni oblik te stvarnosti koji nam u životu stalno uzmiče, jer uvek stižemo kasno da ono što tražimo ne prepoznajemo kad mu se približimo.

Kada završite mandat ambasadora u Austriji, kuda ćete dalje?

Vratiću se u Beograd. Voleo bih da opet pišem tekstove za novine, da negde povremeno imam kolumnu. Biću samo pisac.

O autoru

Dragan Velikić rođen je 1953. godine u Beogradu.

Objavio je romane "Via Pula", "Astragan" i "Danteov vrh", knjige priča: "Pogrešan pokret", knjige eseja: "YU-tlantida", "Deponija" i "Starije stvari".

Za projekat romana "Severni zid" dobio je stipendiju Fonda Borisav Pekić. Romani, priče i eseji Dragana Velikića prevođeni su na italijanski, nemački, engleski....

Od avgusta 1993. godine autor je "Vremena knjige", a od septembra 1996. godine "Stubova kulture".

Pogledajte emisiju TV B92 "Poligraf" u kojoj je gost bio Dragan Velikić