Bitka za dušu jednog grada

Izveštava Metju Kolin iz Tbilisija
BBC News, 2. jul 2008.

„Nemojte uništavati zgradu,“ molio je plakat koji je mladi demonstrant držao ispred zgrade iz kasnog devetnaestog veka u centru gruzijskog glavnog grada, Tbilisija.

Ali, bilo je prekasno. Dok je grupica konzervacionista održavala protest, građevinski radnici stajali su u blizini i spremali se da počnu da je ruše.

Ova važna građevina bila je pripremljena za rušenje nakon što su vlasti ocenile da je previše oštećena da bi se renovirala. Biće zamenjena modernom poslovnom zgradom.

Jedan demonstrant je rekao da ovo pokazuje da je u toku „bitka za dušu grada“.

U ovoj raspravi sukobljeni su konzervacionisti, koji veruju da je arhitektonsko nasleđe starog grada u Tbilisiju ugroženo, i graditelji stambenih naselja koji traže zaradu i gradsko veće kome nedostaju finansijska sredstva potrebna da se restauriraju veličanstvena, ali trošna, arhitektonska zdanja.

„Stari Tbilisi ima sopstvenu i jedinstvenu vrednost,“ kaže demonstrant, Gvantsa Čikovani. „Ne treba jednostavno sve da uništimo i izgradimo nove moderne kancelarije ili stanove samo da bismo pravili novac.“

Stari grad u Tbilisiju je spoj krivudavih ulica, dvorišta i visećih balkona ukrašenih drvenim rešetkama. Njegova arhitektura predstavlja bogatu mešavinu uticaja Evrope i Bliskog Istoka, uključujući mnoge fine fasade u art nuvo i neoklasičnom stilu.

Ali pošto je tako mnogo građevina oronulo nakon dugog perioda ekonomskog pada i nakon što je velika šteta načinjena snažnim zemljotresom 2002. godine, vlasti u ovoj osiromašenoj bivšoj sovjetskoj republici kažu da bi bilo nemoguće naći novac da bi se sve građevine sačuvale.

Zamenik gradonačelnika Tbilisija, Mamuka Akvlediani, rekao je za BBC da i on smatra da je previše građevina u gradu proglašeno istorijskim spomenicima.

Gospodin Akvlediani je rekao da želi da se taj broj smanji sa 1.700 na 500, i nagovestio da će neke od njih neizbežno biti srušene.

„Jako puno ovih zgrada je nemoguće popraviti,“ objašnjava on. „Zato treba ograničiti broj istorijskih spomenika.“

Konzervacionisti se boje da ovo znači da će neka arhitektonska blaga biti

zamenjena staklenim poslovnim centrima i skupim kompleksima stanova.

Marina Katijašvili, gruzijska istoričarka koja radi za gradsku komisiju za planiranje, kaže da su česte žučne rasprave o tome koje zgrade treba sačuvati.

„Ne sanjamo da možemo da sačuvamo sve, ali hoćemo da učinimo koliko god možemo,“ kaže ona. „Vlasti nisu protiv očuvanja, ali nemaju novac.“

Međutim, neki stanovnici Tbilisija zapravo žele da preduzimači sruše njihove oronule zgrade u zamenu za nove stanove ili isplate u gotovini.

„Mnogi su jako siromašni i to vide kao jedini način da dođu do novca,“ objašnjava Marina Katijašvili. „To je pogodno i za vlasti jer tako neće imati problema sa tim ljudima koji žive u jako lošim uslovima.“

Neki stanovnici odbijaju da urade popravke jer čekaju na otkup investitora, dok su drugi upropastili atraktivna dvorišta i balkone tako što su nadogradili tradicionalnu drvenariju nekvalitetnim ili betonskim konstrukcijama da bi stvorili više životnog prostora.

Gradske vlasti kažu da žele da pretvore Tbilisi u bogat glavni grad u evropskom stilu, pritom zadržavajući što više njegovog arhitektonskog šarma.

Zamenik gradonačelnika, Mamuka Akvlediani, kaže da veće troši značajne sume novca na radove na renoviranju, poput velikog projekta vraćanja izbledele grandioznosti glavnoj ulici, Aveniji Rustaveli.

On kaže da vlasti rade sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti arhitekture u sastavljanju novog plana za razvoj grada, ali tvrdi da se Tbilisi može uspešno preporoditi samo uz pomoć privatnih investitora.

Zamenik gradonačelnika tvrdi da graditelji stambenih naselja podležu strogim direktivama o tome šta mogu da grade, i moraju da poštuju „arhitektonski stil Tbilisija“ u starom gradu.

Ali Maja Mania, profesorka istorije arhitekture, tvrdi da bogati i moćni nekad mogu da zaobiđu pravila.

„Možete da izgradite šta god želite i da uništite šta god želite ako imate dobru zaleđinu,“ rekla je za BBC.

„Ono što se sada dešava je potpuno neprihvatljivo. Menjaju karakter grada.“

Glavni grad Gruzije trenutno prolazi kroz mali procvat izgradnje, ali konzervacionisti se boje da vlasti, pokušavajući da stvore bogatiju budućnost tako što privlače neophodne investicije, dozvoljavaju graditeljima da zauvek izbrišu prošlost.

„Nasleđe Tbilisija nije samo naše nasleđe, to je svetsko nasleđe,“ tvrdi istoričarka umetnosti, Marina Katijašvili.

„Ako se ovaj proces nastavi, Tbilisi će postati samo još jedan neinteresantan moderan grad.“

Na tragu Sakašvilijeve kampanje

Izveštava Metju Kolin iz Tbilisija
BBC News, 4. januar 2008.

U provincijskom gradu, Bolnisiju, jedan sredovečni čovek strpljivo je čekao da Mihail Sakašvili stigne na miting u okviru kampanje držeći fotografiju za koju se nadao da će mu njegov junak potpisati.

Takođe je napisao pesmu za g. Sakašvilija i ponudio se da mi je pročita.

„O, Mišo Sakašvili, zaštitniče sirotih i jadnih,“ počinjala je pesma. „Ti si mesec koji izlazi, deo gruzijskog sunca! O, Bože, podari dug život našoj nadi, Miši Sakašviliju!“

I drugi ljudi na mitingu bili su jednako ushićeni u vezi sa čovekom koji se po drugi put kandidovao za predsednika Gruzije. „On je najveći demokrata među kandidatima. Nema čoveka poput njega u čitavoj Gruziji,“ rekao mi je jedan od njih. Ostali su sa radošću primali njegova obećanja da će smanjiti nezaposlenost i iskoreniti siromaštvo.

Ali, narednog dana, čuo sam neke veoma drugačije opise g. Sakašvilija. On je diktator, on je korumpiran i prevario nas je, tvrdili su ljudi na mitingu opozicije u glavnom gradu.

„Kada smo doveli Sakašvilijevu grupaciju na vlast, imali smo velike nade,“ seća se jedna žena. „Ali, nismo dobili demokratiju, dobili smo strah i poniženje.“

Predizborna kampanja koja je efektivno počela u toku u toku vanrednog stanja bi svakako bila u neku ruku neuobičajena.

Ali, politička klima u Gruziji je duboko polarizovana i bitka za predsedničko mesto postala je sve žešća, sa sve više nepoverenja, i puna neprijatnih iznenađenja.

G. Sakašvili je objavio prevremene izbore u novembru, jedan dan nakon što je policiji naredio da razbije proteste opozicije koja je tražila njegovu ostavku.

Slike policajaca koji bacaju suzavac i pendrecima tuku nenaoružane demonstrante šokirale su one koji su verovali da je Sakašvili zapadnjački borac za reforme u bivšem Sovjetskom Savezu.

G. Sakašvili je odgovorio rekavši da su delovi opozicije planirali da iskoriste građanske nemire da bi jurnuli na gruzijski parlament i oborili vladu. Rekao je da su sarađivali sa špijunima iz susedne Rusije koja se snažno protivi njegovoj pro-zapadnoj politici. Tvrdio je da je postojala istinska pretnja za državu.

Za vreme same predizborne kampanje, optužbe su postale još ekstremnije, a navodne zavere još mračnije.

Jedan od kandidata za predsednika bio je Badri Patarkatsišvili, gruzijski oligarh koji je osnovao pro-opozicionu televizijsku stanicu koju su vlasti zatvorile na nekoliko nedelja nakon što su prekinuli proteste.

On je zakleti neprijatelj vlade i zakleo se da će potrošiti koliko god je potrebno miliona da obori Sakašvilija, iako trenutno živi u Britaniji i nije se vratio u Gruziju radi kampanje jer je rekao da se plaši da će biti uhapšen.

Na vrhuncu predizborne kampanje, izbacio je tajno snimljenu traku za koju je govorio da pokazuje da je gruzijsko ministarstvo unutrašnjih poslova pokušalo da unajmi jednog vođu čečenskih pobunjenika da ga ubije.

Gruzijske vlasti brzo su uzvratile udarac, izbacujući svoje snimke za koje su tvrdili da dokazuju da je ovaj biznismen ponudio mito od sto miliona dolara visokom službeniku policije da bi mu pomogao da izvede puč nakon izbora.

G. Patarkatišvili je porekao da je kovao zaveru za izvođenje puča, ali je priznao da je ponudio mito; kako je objasnio, bio je to pokušaj da se policija spreči da ponovo koristi silu nad opozicionim demonstrantima. I objavio je da se povlači iz predsedničke trke.

Za ovim je usledila iznenadna reakcija novinara sa Patarkatisišvilijeve televizijske stanice. Oni su izjavili da su i vlada i oligarh koristili, kako su oni to nazvali, „neprihvatljive metode“ u svojim trkama za pobedom, i rekli su da u znak protesta prekidaju sve emisije dok Patarkatisišvili ne proda svoje akcije u stanici. Izjavili su da ne žele da imaju ništa sa onim što su opisali kao „prljave političke igre“.

Ovo je bio još jedan pokazatelj toga koliko je borba za vlast u Gruziji postala ozbiljna.

Prema rečima jednog gruzijskog komentatora, ovo više nisu izbori, već a sukob sa velikim ulozima. Drugi su ih opisivali kao referendum o Sakašvilijevoj vlasti- i takmičenje za koje je rešio da ne izgubi.

Njegova kampanja je bolje organizovana i daleko bolje finansirana nego kampanja bilo kog protivnika. Na ulicama glavnog grada njegovo lice gleda sa stotina ogromnih bilborda, dok su kandidati opozicije u poređenju sa ovim nevidljivi. Njegovi televizijski spotovi značajno prevazilaze broj spotova njegovih protivnika.

Postoji čak i pop pesma koja je laka za pamćenje sa visokobudžetnim promotivnim spotom u kom se pojavljuje na hiljade zastava koje plešu i vijore se. Njen naslov jednostavno kaže: „Miša je kul.“

Opozicija već protestvuje, optužujući Sakašvilija da zloupotrebljava državna sredstva za finansiranje svoje kampanje, i preti da će započeti nove proteste. Zvaničnici vlade su ovo porekli i iskazali strah da bi ponovni građanski nemiri mogli biti signal povratka na haos i nestabilnost koji su zemlji doneli mnogo štete u ranim devedesetim.

G. Sakašvili je izjavio da današnji predsednički izbori predstavljaju trenutak istine za Gruziju. Ali, moglo bi se pokazati da je jednako značajno ono što se u narednim danima desi na ulicama.