Milica Cukić: Vrata MPU su otvorena

Izložba Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji autorke Mile Gajić, višeg kustosa MPU centralni je događaj ovog jubileja. Izložba prikazuje prvorazredni, a malo poznati segment nacionalne baštine, specifične srebrne čaše koje su bile namenjene ispijanju vina, ali su, pored praktične funkcije, predstavljale i ogledalo luksuza na vladarskim i vlasteoskim dvorovima. Među njima je i jedna čaša koja je pripadala Caru Dušanu.

Prema rečima Milice Cukić, šefice Umetničkog odeljenja MPU, druga izložba Novo u kolekcijama MPU, Akvizicije 2001-2010, koju su realizovali kustosi Muzeja sa zbirkama je svojevrstan omaž darodavcima i predstaviće javnosti najreprezentativnije predmete iz zbirki Muzeja koji su otkupljeni ili poklonjeni tokom poslednjih deset godina rada. Muzej duguje veliku zahvalnost darodavcima bez kojih ova institucija ne bi bila to što jeste.“Srbijamarka” za ovu priliku štampa dve marke predmeta iz muzejskih kolekcija.

Takođe, povodom jubileja otvorena je nova muzička scena u Galeriji Žad, koncertima kamernih horova koji su nastupali od 1 - 4. novembra To su bili Vračarski solisti, Hor Sv.Simeon Mirotočivi, Pevačko društvo Mokranjac pri hramu Sv.Save i kamerni hor Vox Slavicum.

Tokom godine MPU priređuje različite izložbe iz raznih krajeva sveta. Koga smo ove godine mogli videti u MPU, i kakvi su planovi za sledeću godinu?

Muzej primenjene umetnosti, pre svega, promoviše domaće umetnike iz ove oblasti. Ove godine priredili smo retrospektivnu izložbu Mirjani Isaković, doajenu srpske i jugoslovenske keramike, a promovisali smo jednu sjajnu mlađu umetnicu keramike, Larisu Ackov. Od gostujućih izložbi iz inostranstva videli smo Savremeni nemački dizajn i izložbu Bečko znanje: gradske tehnologije i strategije.

Ove godine smo primili i švajcarsku školu za dizajn La Chaux de Fonds koju je pohađao i u kojoj je predavao slavni Le Korbizje. Jedna od najzanimljivijih izložbi posvećenih Mileni Pavlović Barili Odraz - Nova značenja Milene Pavlović Barilli je bila upravo u našem Muzeju, zajedno sa naučnim skupom i promocijama knjiga Pro Futuro i Ex Post.

Sledeću kalendarsku godinu počinjemo sa jednom lepom izložbom iz inostranstva koja se odnosi na korejsko staklo, a koju koncipira korejski umetnik stakla i profesor Sung-Won Park. Pored tradicionalnih manifestacija kao što su Salon arhitekture, Dečji oktobarski salon, dva Salona će biti posvećena savremenim primenjenim umetnicima Znakovima Radomira Vukovića i Ilustracijama Džoje Ratković Gavele. Najznačajnija izložba sledeće godine biće Primenjena umetnost u Beogradu između dva svetska rata koju radi Bojana Popović, muzejska savetnica MPU. Publikacija koja prati izložbu biće pionirski i kapitalan doprinos u izučavanju primenjene umetnosti ovog peroda.

Da li postavke MPU gostuju u inostranstvu, i kakve su reakcije publike, kritike...?

Poslednje gostovanje u inostranstvu Muzej je imao u sklopu Dana kulture Srbije u NR Kini, u Pekingu u martu 2010. godine, u prostoru Konfučijevog hrama i imperijalnog koledža (Guozijian) gde je otvorena izložba pirotskih ćilima iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu pod nazivom Art in Life –Serbian Rugs in 19th-20th Centuries. Pored predstavnika kineskih zvaničnika, diplomata sa prostora bivše Jugoslavije i drugih gostiju najinteresantnije je bilo prisustvo kineskih studenata srpskog jezika koji iskreno vole naš narod i kulturu. Oni su nas obasuli mnogobrojnim pitanjima o Srbiji i pirotskim ćilimima koji imaju određenih sličnosti sa tepisima iz jedne njihove provincije.

Svakako treba spomenuti da je Muzej, zajedno sa Narodnim muzejem, imao eksponate na velikoj izložbi vizantijske umetnosti - Vizantija 330-1453., koja je bila priređena u londonskoj Kraljevskoj akademiji umetnosti (Royal Academy of Arts), u martu prošle godine. Izložbu je videlo 340 000 posetilaca, a veoma je prestižno naći se u ovakvoj selekciji.

Koliko je Muzej otvoren prema javnosti i da li se organizuju neke akcije povodom popularizacije samog Muzeja?

Muzej je izuzetno otvoren prema javnosti i prema najrazličitijim ciljnim grupama.

Posebnu pažnju posvećujemo edukativnim programima, tako da svaka izložba ima osmišljen radionički program za decu mlađeg uzrasta, učenike i studente. Radimo i inkluzivne programe za decu sa posebim potrebama. Na izložbama organizujemo klasična vođenja za publiku, ali još uvek nemamo posebne programe za odrasle i penzionere, ali razmišljamo i o tome.

Veoma se trudimo da naš rad bude maksimalno otvoren prema javnosti. To nije baš lako, s obzirom na zanimanje koja sredstva javnog informisanja pokazuju za delatnost muzeja u ovoj zemlji.

Mnoge kulturne institucije se žale kako nemaju adekvatnu saradnju sa državnim minstarstvima. Kakva su vaša iskustva?

Kao i većina institucija kulture u ovoj zemlji Muzej primenjene umetnosti je u resoru Ministarstva kulture RS. Saradnja sa Ministarstvom je profesionalna i korektna u svim segmentima, bilo da je reč o finasijama ili drugim vidovima saradnje i komunikacije.

Da li država odvaja novac za Muzej, ili se vi za materijalna sredstva snalazite sami?

Muzej je institucija kulture na republičkom budžetu pod ingerencijom Ministarstva kulture RS. Svake godine Muzej svojim finansijskim planom aplicira za sredstva kod Ministarstva sa precizno predviđenim budžetom za sve programske i ostale aktivnosti.

Iako nam se svake godine reduciraju sredstva i nikada ne dobijemo koliko nam treba za sve predviđeno, trudimo se da u okviru skromnih sredstava realizujemo kvalitetan program. Muzej je uostalom poznat u javnosti po tome i po veoma kvalitetnim publikacijama koje prate izložbe.

Naravno da se trudimo da ostvarimo i deo sopstvenih sredstava i razumemo da je to poruka države upućena svim institucijama na budžetu. Jedan deo prihoda dolazi od prodavnice suvenira gde se plasira poseban program kopija muzejskih eksponata i radova savremenih dizajnera. Drugi deo dolazi kroz sponzorstva, što je izuzetno težak proces i predstavlja posebnu temu koju nećemo da otvaramo ovim svečarskim povodom.

Koliko MPU daje šansu mladim umetnicma?

Muzej ima ambiciju da bude referentno mesto kada je u pitanju razvoj primenjene umetnosti, arhitekture i dizajna u ovoj zemlji. Naša celokupna aktivnost i programi to i pokazuju. Muzej apsolutno podržava mlade umetnike i to još od školskih dana. Aktivno sarađujemo sa Fakultetom primenjenih umetnosti, Školom za dizajn i priređujemo izložbe studenata i đaka završne godine. Imamo intenzivnu saradnju sa Grupom za Istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Arhitektonskim fakultetom, kao i stručnim školama Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, Tehnička škola Drvo Art, Tehno art iz Beograda...

Podstičemo mlade dizajnere da izlažu u našim galerijama i da rade za muzejsku prodavnicu suvenira.

Muzej u svojim odsecima poseduje više od 32.000 predmeta primenjene umetnosti i svake godine fond se uvećava otkupima i poklonima građana. Da li je tako i ove godine?

U stvari, Muzej ima 37.000 predmeta. Fond se svake godine uvećava, uglavnom poklonima građana, a u manjoj meri otkupima, pa je naravno naša zahvalnost usmerena prema darodavcima. Zato smo u ovoj godini jubileja 60 godina i priredili izložbu njihovih poklona i spremamo im još neka mala iznenađenja, koja će ih obradovati, a nama pričiniti zadovoljstvo.