O priči, pričanju i blogovanju

"Ja pišem o tim malim temama, jer tu je suština. Ta mala svakodnevica će uvek i svuda postojati. A sve te velike teme samo su nadgradnja na ono što je, naizgled nebitno, ali toliko važno, ljudsko i neprolazno" - Jelica Greganović, novinarka, književnica, blogerka

Nije se usuđivala da napiše prvu knjgu. Ali su je, kaže, nagovorili, pa je tako "Priči nikad kraja" koju je napisala sa drugaricom i koleginicom Goricom Nešović, prodata u deset hiljada primeraka. A kad je led bio i više nego probijen, nije joj trebalo dugo vremena da objavi i prvu samostalnu zbirku kratkih priča "Samo da ti kažem". Kako se se obe knjige prodavale, čitale i prepričavale, a blogerski staž nizao godine i redove, pred ovogodišnji Sajam knjiga Jelica Greganović spremila je još jednu papirnatu poslasticu. Knjiga "Od reči do reči" objavljena je u izdanju izdavačke kuće Alnari. Treća sreća? Zamalo...

"Zapravo, 'treća sreća' jeste bio jedan od potencijalnih naslova za knjigu. Ali smo se na kraju odlučili za varijantu Od reči do reči ili Kako sam postala gusarska carica, strah i trepet južnih mora", sa zadovoljstvom otkriva Greganović. A tako neobičan naziv knjige nastao je na još neobičniji način.

"Kako je knjga zapravo zbirka mojih blogova, sasvim mi je bilo logično da i njen kum bude neko od mojih prijatelja blogera. I tako sam ja raspisala tender za naslov knjige. A to je bio problem nad problemima, jer su mi ljudi svoje predloge javljali na sve moguće načine. Sreća je da je moj izdavač prisebniji od mene, pa sam po njegovom saveti izabrala ovaj naslov, jer na neki način prati narativnu crtu koju imaju naslovi mojih ranijih knjiga." Ostaje samo nejasno kako je u između novinarskih šlajfni i pisanih redova, Jelica postala gusarska carica koja hara južnim morima."S obzirom na to šta nam se sve dešava u životu i u kakve se situacije često nađem, a opet sve nekako uspem da završim i postignem, onda mi je i taj predslog za naslov bio više nego simpatičan. Kad mogu da se borim sa svakodnevnim aždajama i problemima, što se ne bih onda pridružila i gusarima na južnom moru?"

Svakodnevne priče za sva vremena
" Mislite da je lako dati detetu ime, i time ga obeležiti za ceo život?Pa to je sigurno jedna od najodgovornijih stvari koje roditelj treba da učini. I to tako da posle ni on ni dete ne trpe posledice ogromnih razmena."

Ali, kako kaže novopečena gusarska carica, za pisanje ništa nije inspirativnije od svakodnevice i mali životnih tema.

"Ja pišem o tim malim temama, jer tu je suština. Ta mala svakodnevica će uvek i svuda postojati. A sve te velike teme samo su nadgradnja na ono što je, naizgled nebitno, ali toliko važno, ljudsko i neprolazno. Zašto je Čehov neprolazan? Zato jer su teme o kojima je on pisao vekovima pre nas, još uvek tako naše i sve o čemu je pisao toliko je jednostavno, a opet veliko."

A za pretapanje svakodnevice u knjigu autorka smatra da ništa nije pogodnije od kratkih priča. Pa opet, zbirke priče kao da polako nestaju iz knjižara i biblioteka.

"O da, kratke priče su veoma potcenjene. Vi kada napišete roman imate toliko prostora i toliko vremena za svoju priču. Pa čak i ako vam urednik izbaci nekoliko paragrafa i strana, nije toliko strašno. A kada pišete kratku priču, treba na tako malom prostoru da stane ceo jedan svet. I ne daj Bože da vam urednik izbaci čak i jednu rečenicu, jer to je za priču katastrofa."

Reč po reč - blog, blog do bloga - knjiga
S obzirom na to da je jedna od domaćih pionirki, kada je reč o povezanosti bloga i knjige, Greganović je na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvovala na forumu "Blog, čet, fejs: neka nova književnost". Ipak, ona smatra da blog nije nikakvo novo poglavlje književnosti.

"Ako prelistate književnost unazada, videćete da blog nije uneo značajne novine opasne po književnost. Nekada je bilo sasvim normalno da pisci pišu i objavljuju svoje tekstove u novinama. Mnogi su i svoje romane u delovima objavljivali u novinama. U tom smisli, blog je samo elektronizovao tu pojavu. I meni je to sasvim u redu."

Ipak, blog je uneo bojazan i skeptičnost kod izdavača. Jer, ako je nešto već pročitano i lako dostupno na internetu, ko će izdovjiti novac za isti sadržaj u štampanoj verziji?

"To je zapravo pogrešna teza. Istraživanja pokazuju da će ljudi radije kupiti nešto sa čim su već upoznati. Zlatno pravilo proverene robe. Tako se često i na sajmovima ljudi odlučuju za knjige koje su već čitali. Paolo Koeljo je to davno uvideo, pa zato na njegovom sajtu možete nači sve što piše. A i dalje je jedan od najčitanijih pisaca današnjice."

S druge strane, blog jeste uneo značajnu novinu, koja ima prednosti, ali može biti i pogubna, pre svega za pisca.

"Nikada ranije nije postojao tako direktan kontakt sa autorima. Vi napišete blog, i odmah se jave komentari, kritike, pitanja. I ljudi to redovno prate, pa kada sretnu pisca na nekoj promociji, oni imaju osećaj kao da ga poznaju. Takva prisna veza ranije nije postojala. Ipak, pisac može, vodeći se komentarima i popularnošću bloga često da zaluta i da podilazi ukusima publike, pa nastane začarani krug. E to je ono što uništi mnoge blogere. A tu morate biti oprezni. jedino što mogu da kažem u takvim situacijama, jeste ona čuvena fraza, da pišete iz srca. Jer, čitaoci zaista prepoznaju da li vi dajete sebe ili ne. Tu nema prevare.