Čak Profet: Muzika je moja "bolest"

2009. godine, posle solo koncerta u Beogradu, Čak Profet (Chuck Prophet) je rekao: "Sledeći put dolazim sa bendom!" Četiri godine kasnije imamo priliku da vidimo uživo Chuck Prophet & The Mission Express, koji će u Srbiji svirati dva koncerta - u Novom Sadu 16. aprila i Beogradu dan kasnije.

Sa nepunih 50 godina, Čak Profet je proživeo nekoliko vratolomnih rokenrol života, ali poslednjih desetak godina u njegovom životu predstavljaju kreativni i 'ljudski' vrhunac. Čovek kog je rokenrol uzeo pod svoje sa 18 godina, nemalo puta je išao 'do pakla i nazad', ali se, na našu sreću, svaki put vraćao snažniji i bolji, iskusniji i mudriji. Čak Profet je jedan od onih likova koji, ne samo svojom muzikom, već i besprekornim usmenim predanjem čuva rokenrol mit živim - priče i anegdote koje taj zna, ne pišu ni u jednoj knjizi, ni u jednom dokumentarcu...

Ti si sigurno jedan od najboljih 'profesora' škole roka. Odakle dolazi tvoja veza sa rokenrol mitologijom?
Moje obrazovanje je najvećim delom poteklo iz rokenrola. Sve što sam naučio o životu, naučio sam slušajući ploče Lu Rida, ili grupu The Clash koja priča o Džou Ilaju, onda sam otkrio Džoa, pa sam preko njega naučio više o teksaškoj muzici, pa sam otkrio Taunsa Van Zanta, onda me to odvelo ka poeziji, filmskim stvaraocima... Jedna stvar je vodila ka drugoj... Rokenrol me naučio da istorija ne mora da bude dosadna. S druge strane - i život u San Francisku je prava životna lekcija - tu sam puno saznao o politici, snalaženju u okvirima sistema, o ljudskim pravima i seksulanim slobodama, o izražavanju ličnih i verskih uverenja, o filmskoj i tv industriji, o komičarima, pesnicima... za nekoga ko je rođen u malom konzervativnom mestu, kao što sam to ja, San Francisko je veoma uzbudljivo životno iskustvo.

Šta te tera da redovno objavljuješ albume i da nastavljaš da se baviš muzikom?
Muzika je moja 'bolest', baviću se muzikom čak i kad to ne bude više imalo nekog smisla. Ljudi mi nekad govore 'batali snimanje albuma, treba da izbacuješ jednu po jednu pesmu - tako se postaje uspešan' , ali oni ne kapiraju - ja ne želim da budem uspešan! Ja samo želim da napravim album koji će da mi promeni život, koji će da da neki smisao svemu, koji će da bude moje iskupljenje. Svi imaju taj san - da snime album, napišu roman koji će dati smisao njihovom životu...uspeh nije uvek poenta svega. Mene prosto zanima da se 'rvem' sa nekom idejom i to je moja 'droga'.

Tvoje pesme se sve češće čuju u serijama i filmovima (True Blood, Californication, Sons of Anarchy, L Word, P.S. I Love You), kakav je tvoj osećaj u vezi s tim, imaš li neke primedbe kad čuješ kako to sve izgleda u paketu?
Sviđa mi se, nemam ništa protiv toga. I na kraju, da budem skoz iskren, cilj svakog umetnika je preživljavanje, a taj izvor prihoda dosta pomaže situaciji. Naravno da bih imao štošta da prigovorim, kao i kad neko obradi moju pesmu, pa pomislim kako nije naglasio reči na pravi način ili nije preneo osećanje...konačno, to je sve veliki kompliment za mene, tako da zaboravim sve te 'primedbe'. Kako je to provesti najveći deo života u rokenrolu, kako sad gledaš na svoju mladost?
Kroz sve što sam prošao, nepromišljenosti, gluposti, opasnosti, kroz sve ono što bih sada sigurno uradio drugačije - muzika je uvek bila tu. Danas je više cenim nego pre. Ja sam bio buntovan, nestalan mladić, imao sam sreće što sam mogao da sviram gitaru u Green on Red, to me sklonilo sa ulice, kad se bend rasturio, ponovo sam imao sreće da je dovoljno ljudi odreagovalo na moj prvi solo album, pa je još više njih (i bolje) odreagovalo na drugi... sve u svemu, za mene, sve se oduvek vrtelo oko toga da pišem pesme, sviram sa bendom, putujem na različita mesta, upoznajem ljude, i, na moju sreću, sve me to drži i danas.

U kakvom ti je sećanju ostao Beograd?
Sećam se svega! Bilo je to posebno iskustvo! svi su bili jako ljubazni, hrana fantastična, a publika je bila nešto posebno. Jako smo srećni što ponovo dolazimo, cenimo vaš trud i podršku. Uvek je lepo doći negde gde možeš da naučiš nešto. Posle svih putovanja kroz Ameriku, Meksiko, zapadnu i istočnu Evropu, moram da kažem da je publika u Beogradu vrlo pametna, posvećena i slušalački iskusna. Vi ljudi poznajete dobru muziku! Mnogo 'komercijalnija' mesta poput Nemačke postala su žrtve popularne ili klupske kulture. Kod vas sam video tradiciju u slušanju dobre muzike, za razliku od tamošnje trendi publike koja je 'izrasla' iz komercijalnih i modernih radio stanica.

Kako je Brus Springstin uticao na tebe i koji ti je njegov album najomiljeniji?
Springstin je takođe bio veliki učitelj - on je u svojim pesmama citirao ljude poput reditelja Džona Forda, pričao je o Vudiju Gatriju, Roju Orbisonu, Dvejnu Ediju.... Springstin je jednostavno pokazao šta sve možeš da uradiš jednom pesmom. Ja se i danas vraćam onom mršavom, romantičnom mladiću u njemu, iako ne možemo ostati adolescenti zauvek. "Darkness On The Edge Of Town" mi je omiljeni album, ne samo što je dobar muzički, već je i izuzetno uzbudljiv. Mislim da on i danas pravi dobru muziku, ali nije više na taj način uzbudljiva.

Ko je za tebe pravi rokenrol heroj?
Lu Rid je autor koji za mene simbolizuje rokenrol. On je osoba koja uvek pruža izazov slušaocu i u isto vreme i sam odgovara na razne izazove. U njegovim pesmama 'žive' ljudi koje ne nalazite često oko sebe. Nešto u vezi s njim za mene predstavlja samu suštinu rokenrola. A usput, mislim da je on najpametniji glupan na svetu.

Otkud fascinacija grupom The Clash?
Kada su The Clash snimili London Calling na njoj je bilo rokabilija, ska muzike, džeza, folka, panka, glem-roka. Za mene je to bio album koji je pokazao šta je sve moguće i potpuno me pomerio. Pre toga, pank'rok je bio prilično uskogrud. Kada slušate prvi The Clash album i prvi Sex Pistols album, pank nije imao neku širinu. London Calling mi je proširio vidike - to je prva world music ploča u rokenrolu.

Kaži nam 3 stvari koje svako treba da uradi pre nego što umre?
Treba pogledati film Vima Vendersa 'Američki prijatelj'.
Treba u mraku odslušati ' Blonde on Blonde' Boba Dilana
Treba pročitati 'Moć i slavu' Grejema Grina