Od Kraftwerk do Ring Ringa

Paul Lovens spada u staru školu evropskih, avangardnih džez bubnjara. Rođen je u Nemačkoj 1949. godine, a bubnjeve svira od kraja šezdesetih. Pored svog osnovnog instrumenta, virtuoz je i na električnoj testeri. Početkom sedamdesetih bio je član trija kog je predvodio pijanista Alexander von Schlippenbach. Svirao je sa nekim od najvećih imena avangardnog džeza: Cecil Taylor, Mats Gustafsson, Eugene Chadbourne i drugi. Sa Florianom Schneiderom i Ebehardom Kranemannom iz benda Kraftwerk svirao je na samom početku njihove karijere, tačnije u njihovim prvim Kraftwerk danima. 1976. godine osnovao je diskografsku kuću Po Torch sa Paulom Lyttonom.

B92: Recite mi nešto o vašim muzičkim počecima – kako si se zainteresovao za muziku i sviranje bubnjeva? Koju si muziku slušao kao tinejdžer početkom šezdesetih?
Paul Lovens: Pošto sam najmlađe dete, slušao sam istu muziku kao i moje dve starije sestre. Sećam se da sam često provodio vikende igrajući u njihovim haljinama dok su sa zvučnika dopirali zvuci muzičara kao što su Chris Barber’s Dixieland Revival i Elvisa Presley. Kasnije sam zavoleo The Beatles i Rolling Stones, da bi tek nakon njih počeo da slušam džez.

Nalaziš li razlike ili sličnosti kada uporediš današnju fri džez scenu i onu s kraja šezdesetih?
Imam utisak da su se sve stare grupe doticale svih pravaca, dok danas različiti bendovi najčešće deluju samo u okviru jednog žanra.

Svirao si sa mnogim muzičarima, a Cecil Taylor je samo jedan od njih. Kakvo je iskustvo raditi sa njim?
Rad sa Cecilom mi je pokazao koliko je moguće da jedan muzičar unapredi svoje znanje. Imajući priliku da sviram sa njim, uspeo sam da iskoristim njegovo znanje i zrelost da sebe unapredim. On je pravi učitelj.



Pored bubnjeva sviraš i muzičku testeru. Kako si počeo da je sviraš?
Čuo sam Hana Benninka kako svira testeru i učinilo mi se da je to instrument na kome mogu da proizvodim zvukove sa trajanjem, pošto je sviranje bubnjeva, zapravo kontinuitet mnogo pojedinačnih zvukova. Testera je najbolje zvučala u kombinaciji sa saksofonom Evana Parkera, a pošto ga on više ne svira u našim zajedničkim grupama, jedva da je koristim u poslednje vreme.

Koje savremene jazz bubnjare najviše voliš?
Od svih mojih bubnjarskih heroja, a to prevazilazi granice muzičkih stilova, najveća inspiracija mi je oduvek bio Elvin Jones.

U Beogradu ćeš nastupati sa Els Vandeweye, Fred van Hove i Martinom Blumeom kao sastav QUAT. Možeš li mi reći nešto o tom bendu? Kada i kako ste se okupili i kako bi opisao muziku QUAT?
Okupili smo se prošle godine i, pored toga što imamo dva bubnjara, posebno je interesantno da nemamo duvače, samo klavir i vibrafon sa zvukom koji zakucava, što je veoma uzbudljiv i neobičan izazov.

Planiraš li nove bendove, projekte ili albume?
Iskreno, nemam nekih konkretnih planova. Bendovi, saradnje dolaze i prolaze. Neki su trajali više od četrdeset godina, ostali jedva jedan koncert.